Инфо

Берза

  • aero 1.700 ▲ 0,30%
  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.000 ▲ 0,03%
  • dinnpb 3.425 ⚫ 0,00%
  • epen 13.000 ▼ -2,26%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.002 ▼ -4,73%
  • infm 800 ▲ 6,67%
  • jesv 5.052 ▲ 0,04%
  • mtlc 2.041 ▲ 0,05%
  • niis 687 ⚫ 0,00%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • sjpt 154 ▲ 2,67%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.802 ▼ -1,80%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vitl 900 ▼ -0,11%
  • ztpk 418 ▼ -0,48%
(7. фебруар 2013.)
СЕЋАЊА

СКРАЈНУТА, АЛИ НЕ И ЗАБОРАВЉЕНА

Трагом Јеле Спиридоновић Савић, о којој смо писали уз годишњицу њеног рођења, отишли смо у Међуопштински историјски архив. Тамо смо, захваљујући љубазности Радомира Петровића, директора ове установе, нашли неколике документе у вези са овом књижевницом, чији су корени - шабачки. Рукописе, на жалост, нисмо нашли.
- Необјављена дела Јеле Спиридоновић Савић никада нису стигла у Архив, нису евидентирана у збирци поклона и откупа. Непознаница је шта се са њима догодило, моја је претпоставка је да их је Јела оставила некоме ко јој је био близак, рекао је Петровић.
И ми се надамо да су рукописи остали негде сачувани и да чекају да буду откривени и објављени. У краткој биографији, документу коју је Јела поклонила Архиву 1957. године, знамо да се ради о делима: „Немањићи“ (песме), „Дневник песника-луталице“(поема), „Између сна и јаве“(бајке), „Сусрети ИИ“ (есеји), „Прах са лептирових крила“ (опаске), „Записи праведног Илије“ (роман) и „Приповетке ИИ“.
Поред овог, у Архиву смо нашли следећа документа:
- Биографију Михајла Спиридоновића, Јелиног оца (1957.)
- Писмо Михајла Спридоновића његовој тадашњој вереници, будућој супрузи Олги (19. јануар 1887.)
- Позивницу за венчање Јањи и Јели Спиридоновић за венчање њиховог сина Михајла (1887.)
- Оригиналан рукопис песме „Поцерје“, која је заступљена у збирци „Јесење мелодије“ 1939. године.
У овом броју „Гласа Подриња“ објављујемо оригинални текст који је Јела написала о свом оцу, Михајлу, рођеном у богатој трговачкој породици грчког порекла. Његовог оца, Јању Склепаса, као десетогодишњег дечака, Турци су отели у Атини, почетком 19. века. Сплетом околности, обрео се на двору кнеза Милоша у Крагујевцу, где је добио нови идентитет и име “” Јован Спридоновић, али је до краја живота инсистирао да га зову Јања. Поставши врстан мајстор, преселио се у Београд, оженио и са супругом Јеленом добио три кћери и два сина, којима је после смрти завештао имовину вредну неколико хиљада дуката. Јањин најмлађи син, Михајло, постао је, за оно време, изузетно школован човек. По завршетку Београдске гимназије, студирао је Философију и као дипломирани философ, уписао Медицински факултет у Бечу, где је докторирао, како Јела наводи „нешто око 1878-80. године“. Када је завршио школовање, био је постављен за окружног физикуса у Шапцу, где је остао 30 година. Због хуманости, несебичне бриге о сиромашнима и рада пуног љубави за тзв „мали свет“, прозвали су га „сиротињска мајка“. Поред тога, налазио је времена за културну афирмацију Шапца. Много је, по речима своје кћери, волео свој кабинетски рад из области културе, хигијене живљења и медицине. Умро је 1908. године, ожаљен од целог Шапца, иако је последњих шест година живота боловао од емболије, сасвим одсечен од света. За време бомбардовања Шапца 1914-1915. године, изгорели су његови рукописи, који су чувани у сандуку, на тавану куће.
„Међу тим рукописима“, наводи Јела, пропали су и Записи из рата, као и више приповедака, од којих му се кћи сећа само три наслова: Воденичар, Скитница и Крчма украј друма (Орашац, село на Сави) или Прича старог рибара, да ли као поднаслов или део наслова, нико се не сећа.“
Од свега што је писао, сачувано је писмо Михајла Спиридоновића његовој вереници, Олги Јанковић, касније - Спиридоновић.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa