ČUVANjE ZAVIČAJNE GRAĐE
ZA ISTORIJU GRADA
Poduhvatom koji je Biblioteka šabačka započela tokom 2004. godine, do sada je digitalizovan veći deo zavičajne zbirke. Ona je koncentrisana kao odeljenje koje se sastoji iz više zbirki, od monografskih publikacija, periodike, zbirke neknjižne građe, do stare i retke srpske knjige. Sve ove rubrike postoje i u formi digitalne biblioteke.
Od marta meseca, Biblioteka šabačka počinje digitalizaciju ,,Glasa Podrinja“, koji je, od pre nekoliko godina, postao list najdužeg staža izlaženja među zavičajnim novinama.
-Sadašnje tehničke mogućnosti nam dozvoljavaju da radimo veće formate, pa zato i planiramo digitalizaciju ,,Glasa Podrinja“. Do pre nekoliko godina, ,,Šabački glasnik“ je bio list koji je najduže izlazio, a sada je to ,,Glas Podrinja“. Namera nam je da počnemo digitalizaciju od prvog broja, od 20. decembra 1944. godine. Treba navesti da su pod ovim nazivom, u nekoliko brojeva, izlazile novine između dva rata- ističe direktorka Biblioteke šabačke, Sonja Bokun- Đinić.
Ostvarenje programa ,,biblioteke bez zidova“, putem digitalizacije, ima za cilj da publikacije budu dostupne, ne samo čitaocima koji dođu u biblioteku, već i onima koji mogu da pogledaju sadržaje digitalne biblioteke na sajtu. (njnjnj.bibliotekasabac.org.rs)
-Pristupili smo odgovorno ovom procesu, tako da naša digitalna biblioteka obuhvata već desetine hiljada sadržaja. Kada su u pitanju knjige, obuhvatili smo one koje govore o gradu, njegovoj kulturi, istoriji, privredi, ekonomskom razvoju i geografskom položaju. Sve što su autori Šapčani pisali o svom gradu, ali i oni koji poreklom nisu Šapčani, ali su pisali o njemu. Pored knjiga, digitalizovali smo i periodiku. Tu su sva izdanja koja su izlazila između dva svetska rata. Uz druge šabačke listove, najvažnije je bilo digitalizovati ,,Šabački glasnik“, jer je to prvi i najstariji šabački list. Poznato je da je Šabac bio jedan od gradova koji je imao najviše novina koje su izlazile, svakako ne istog trenutka i dužine trajanja. Od neknjižne građe, digitalizovali smo i kolekciju razglednica- navodi Sonja Bokun- Đinić.
O procesu digitalizacije u Biblioteci šabačkoj govori i Dragan Ristić, iz informatičkog odeljenja: ,,Od 2012. godine imamo mogućnost da sami uređujemo digitalnu biblioteku, što ranije nismo bili u mogućnosti. Proces podrazumeva izbor dokumenata za digitalizovanje, njihovo skeniranje, obradu i prilagođavanje formatima koji su potrebni. Interesantna je mogućnost našeg uvida u posećenost digitalne biblioteke. Zabeležili smo posete i iz inostranstva, Amerike, Kanade, Australije“.
Pored opcije pristupa najširem krugu korisnika i skidanja tajnovitosti sa dokumenata, digitalizacija predstavlja i zaštitu kulturnog blaga, jer je na taj način mogućnost oštećenja svedena na minimum. U prilog prednostima digitalizacije, govori i činjenica da su biblioteke, među ustanovama koje se bave čuvanjem kulturno- istorijske građe, najviše odmakle u ovom procesu.
Od marta meseca, Biblioteka šabačka počinje digitalizaciju ,,Glasa Podrinja“, koji je, od pre nekoliko godina, postao list najdužeg staža izlaženja među zavičajnim novinama.
-Sadašnje tehničke mogućnosti nam dozvoljavaju da radimo veće formate, pa zato i planiramo digitalizaciju ,,Glasa Podrinja“. Do pre nekoliko godina, ,,Šabački glasnik“ je bio list koji je najduže izlazio, a sada je to ,,Glas Podrinja“. Namera nam je da počnemo digitalizaciju od prvog broja, od 20. decembra 1944. godine. Treba navesti da su pod ovim nazivom, u nekoliko brojeva, izlazile novine između dva rata- ističe direktorka Biblioteke šabačke, Sonja Bokun- Đinić.
Ostvarenje programa ,,biblioteke bez zidova“, putem digitalizacije, ima za cilj da publikacije budu dostupne, ne samo čitaocima koji dođu u biblioteku, već i onima koji mogu da pogledaju sadržaje digitalne biblioteke na sajtu. (njnjnj.bibliotekasabac.org.rs)
-Pristupili smo odgovorno ovom procesu, tako da naša digitalna biblioteka obuhvata već desetine hiljada sadržaja. Kada su u pitanju knjige, obuhvatili smo one koje govore o gradu, njegovoj kulturi, istoriji, privredi, ekonomskom razvoju i geografskom položaju. Sve što su autori Šapčani pisali o svom gradu, ali i oni koji poreklom nisu Šapčani, ali su pisali o njemu. Pored knjiga, digitalizovali smo i periodiku. Tu su sva izdanja koja su izlazila između dva svetska rata. Uz druge šabačke listove, najvažnije je bilo digitalizovati ,,Šabački glasnik“, jer je to prvi i najstariji šabački list. Poznato je da je Šabac bio jedan od gradova koji je imao najviše novina koje su izlazile, svakako ne istog trenutka i dužine trajanja. Od neknjižne građe, digitalizovali smo i kolekciju razglednica- navodi Sonja Bokun- Đinić.
O procesu digitalizacije u Biblioteci šabačkoj govori i Dragan Ristić, iz informatičkog odeljenja: ,,Od 2012. godine imamo mogućnost da sami uređujemo digitalnu biblioteku, što ranije nismo bili u mogućnosti. Proces podrazumeva izbor dokumenata za digitalizovanje, njihovo skeniranje, obradu i prilagođavanje formatima koji su potrebni. Interesantna je mogućnost našeg uvida u posećenost digitalne biblioteke. Zabeležili smo posete i iz inostranstva, Amerike, Kanade, Australije“.
Pored opcije pristupa najširem krugu korisnika i skidanja tajnovitosti sa dokumenata, digitalizacija predstavlja i zaštitu kulturnog blaga, jer je na taj način mogućnost oštećenja svedena na minimum. U prilog prednostima digitalizacije, govori i činjenica da su biblioteke, među ustanovama koje se bave čuvanjem kulturno- istorijske građe, najviše odmakle u ovom procesu.
Najnoviji broj
18. april 2024.
