ĐOVANA GAJIĆ
SRCE I DUŠA PRETOČENI NA PLATNO
„Postoje slikari koji Sunce preobraćaju u žutu mrlju, ali postoje i oni koji, zahvaljujući svojoj umetnosti i umu, žutu mrlju preobraćaju u Sunce“ - Pablo Pikaso
U svet slikarstva zavirila je još kao dvanaestogodišnja devojčica. Posmatrajući starijeg brata, samoukog slikara Dragana Novakovića, počela je da stvara svoja prva dela koja će se u zrelom dobu ispoljiti u realističkom prikazu sopstvene duše i okruženja.
- Zajedno sa bratom slikala sam ikone koje sam prodavala na pijaci iza današnje Tržnice gde su bile betonske tezge. Brat je radio u gradskoj pekari, a majka je bila domaćica. Preživljavali smo od njegove plate tako da nam je dobrodošao novac od pokoje prodate slike ““ kaže Đovana Gajić.
Kako su posle bratovljeve ženidbe ostale bez primanja upisuje se u Šabačku gimnaziju radi dobijanja dečjeg dodatka. Par urađenih slika ostale su da krase gimnazijske zidove posle njenog prelaska u Ugostiteljsku školu.
- Završivši Ugostiteljsku školu počinjem odmah da radim. Udala sam se, rodila dva sina i sve svoje slobodno vreme posvetila porodici. Slikanje mi nije padalo na pamet jer je tada bilo pomodarstvo raditi Vilerove goblene. Za trideset godina uradila sam isto toliko goblena.
Oko 1995. godine počinje ponovo da slika. Kasnije postaje član Udruženja „Nama art“. U Domu JNA imala je svoju prvu zajedničku izložbu. Devet godina kasnije, 2004., postaje član ULSŠ. Od tada slika aktivno, učestvuje na kolonijama i zajedničkim izložbama.
- Već četvrtu godinu sam član „Kruga 10“ u čijoj sam galeriji imala i svoju prvu samostalnu izložbu. Bilo je prisutno oko stotinaka ljudi, prijatelja i poštovalaca umetnosti. Bila sam neizmerno srećna. Doživela sam nešto nesvakidašnje, nešto što se ne može opisati.
- Zajedno sa bratom slikala sam ikone koje sam prodavala na pijaci iza današnje Tržnice gde su bile betonske tezge. Brat je radio u gradskoj pekari, a majka je bila domaćica. Preživljavali smo od njegove plate tako da nam je dobrodošao novac od pokoje prodate slike ““ kaže Đovana Gajić.
Kako su posle bratovljeve ženidbe ostale bez primanja upisuje se u Šabačku gimnaziju radi dobijanja dečjeg dodatka. Par urađenih slika ostale su da krase gimnazijske zidove posle njenog prelaska u Ugostiteljsku školu.
- Završivši Ugostiteljsku školu počinjem odmah da radim. Udala sam se, rodila dva sina i sve svoje slobodno vreme posvetila porodici. Slikanje mi nije padalo na pamet jer je tada bilo pomodarstvo raditi Vilerove goblene. Za trideset godina uradila sam isto toliko goblena.
Oko 1995. godine počinje ponovo da slika. Kasnije postaje član Udruženja „Nama art“. U Domu JNA imala je svoju prvu zajedničku izložbu. Devet godina kasnije, 2004., postaje član ULSŠ. Od tada slika aktivno, učestvuje na kolonijama i zajedničkim izložbama.
- Već četvrtu godinu sam član „Kruga 10“ u čijoj sam galeriji imala i svoju prvu samostalnu izložbu. Bilo je prisutno oko stotinaka ljudi, prijatelja i poštovalaca umetnosti. Bila sam neizmerno srećna. Doživela sam nešto nesvakidašnje, nešto što se ne može opisati.
Najnoviji broj
18. april 2024.
