10 GODINA POSLE UBISTVA PREMIJERA I 7 GODINA POSLE SMRTI PREDSEDNIKA
SRBIJA BEZ ĐINĐIĆA I MILOŠEVIĆA
Ovog 11. marta navršava se 7 godina od kada je nekadašnji predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević pronađen mrtav u ćeliji Haškog pritvoreništva, gde se nalazio od 28. juna 2001. godine. Dan kasnije, 12. marta, tačno je deset godina od kako je ispred zgrade Vlade, ubijen tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić. Za ovaj zločin na 40 godina su osuđeni bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, kao i pripadnik ove jedinice Zvezdan Jovanović.
Kako bi Srbija danas izgledala da do ovih nemilih događaja nije došlo, da li su za ubistvo osuđeni pravi ljudi i kakav je odnos Haga prema srpskim optuženicima govore predstavnici vodećih stranaka u Šapcu.
-Da život Zorana Đinđića nije tako nasilno prekinut Srbija bi već bila članica Evropke unije, ili bi je delio samo korak do pridruživanja. Odnosno, mislim da bismo bili bliže Evropi nego Hrvatska danas.
Ono što je obeležilo proteklu deceniju, je svojevrsna politika diskontinuiteta. Demokratska stranka, čiji sam član do nedavno bio, je dosta toga uradila, ali zbog “političkog šarenila“ neke stvari nisu privedene kraju. Usled prisustva stranačke usitnjenosti stvari su se menjale po principu “korak napred nazad dva“, odnosno pravljeni su brojni kompromisi ne bi li se očuvala vlast.
Kada je reč o epilogu sudskog procesa ubistva Zorana Đinđića, mogu samo da izrazim divljenje prema Nati Mesarović jer je jedina imala hrabrosti da prihvati taj spor. Ona je i presudila, a ta presuda je kasnije potvrđena, tako da verujem da je shodno dokazima kojima je raspolagala, donela i najbolju odluku.
Što se Slobodana Miloševića tiče, onog trenutka kada se desio 5. oktobar, njegova politička uloga je završena. Sve što se desilo posle toga bio je prirodan tok događaja, smatra Nebojša Zelenović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
- Uloga velikih ličnosti u istoriji često ima presudan uticaj na ukupan razvoj neke društvene zajednice, naroda i države. Nesumnjivo je da su Slobodan Milošević i Zoran Đinđić velike ličnosti u istoriji srpskog naroda i da su svojim delovanjem i svojim shvatanjem razvoja Srbije bili potpuno antipodi. Slobodan Milošević je imao viziju izgradnje Srbije kao socijalno pravednog društva jednakih šansi i uzor za izgradnju Srbije kao takvog društva bila mu je švedska socijal-demokratija.
Zoran Đinđić, pak, kao državnik bio je zagovornik pragmatizma , individualizma i neoliberalizma. Promovisao je ideju da u demokratskom društvu svaki pojedinac treba da preuzme odgovornost za svoj društveni položaj.
Treba reći da su i jedan i drugi želeli da preurede Srbiju. Pitanje je, međutim, da su ova dvojica lidera ostali u životu kako bi Srbija danas izgledala. Izvesno je da je protiv Miloševića u jednom trenutku bila grupa najrazvijenijih zapadnih zemalja, a da je Đinđić uživao njihovu bezrezervnu podršku. I da su oba tragično završili.
Za utvrđivanje istine u političkim ubistvima najvišeg ranga potrebna je višedecenijska, a možda i viševekovna distanca. Ako uđemo u analizu političkih atentata samo u našoj istoriji, a nažalost Srbija obiluje takvim događajima, onda ćemo videti da još do kraja nije istorijski rasvetljeno ko je inspirator ubistva Mihaila Obrenovića, Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, kralja Aleksandra Karađorđevića itd. Zato smatram da na istorijsku istinu o ubistvu Zorana Đinđića odgovor mogu dati tek neke daleke generacije.
Haški tribunal doživljavam kao politički sud parekselans. Vreme će pokazati da je taj sud formiran da izvrši reviziju srpske istorije u 20. veku i Srbe učini odgovornim za mnoge istorijske događaje u kojima su oni bili potpuno nevine žrtve. Uveren sam da će objektivna istorijska nauka kao i međunarodno pravo pre ili kasnije preispitati ne samo nepravedne odluke ovog suda, nego i njegovu pravnu utemeljenost, ističe Zoran Bortić, predsednik GO SPS.
- Mislim da je ubistvom Zorana Đinđića Srbija izgubila pravu šansu za korenite promene, koje bi dovele do jačanja i stabilnosti institucija, razvoja i napretka. Uveren sam da danas, deset godina posle njegove smrti, Srbiji više nego ikad nedostaje njegova vizija, hrabrost i sposobnost. Uveren sam da će vreme doneti najbolji sud o ulozi koju su u istoriji Srbije imali i Milošević i Đinđić.
Pogrešna politika Miloševića, vođena 90-ih godina, sasvima sigurno uzrokovala je brojne probleme sa kojima ni danas ne možemo da izađemo na kraj. Cilj svog postojanja i legitimnost odluka Haški tribunal je ozbiljno doveo u pitanje oslobađajućim presudama hrvatskim generalima i Ramušu Haradinaju i uverio nas da pravda i pravičnost svakako nisu temelji na kojima svoj rad zasniva tribunal, smatra Nemanja Pajić, predsednik Pokreta Zapadna Srbija.
-Da je Zoran Đinđić živ, Srbija bi danas bila član EU. To znači da bismo bili potpuno reformisano građansko društvo sa izraženim socijaldemokratskim vrednostima.
Propušteno vreme ne možemo nadoknaditi, ali moramo biti svesni odgovornosti i kao stranka i kao pojedinci. Demokratska stranka želi da vrati građanima veru u društvo pravde, ekonomskog napretka, veru u Srbiju kakva je bila u viziji Zorana Đinđića.
Što se tiče odnosa Haga prema Srbima, u svojoj istoriji Srbija je trpela brojne nepravde. Uvek se izdizala iznad toga, pokazujući svetu da je država demokratskih vrednosti i Evropske orijentacije, kaže Dušan Kostadinović iz DS.
-Slobodan Milošević i Zoran Đinđić, svaki su na svoj način obeležili period u kom su bili na vlasti. Ne mislim da bi Srbija danas izgledala znatno drugačije da je Đinđić živ. Neosporno je da je on imao veliku podršku Evrope, ali ne mora da znači da bismo danas bili bliži EU. Svakako ne bi mogao uticati na neke bitne događaje koji su pogodili srpski narod, pre svega mislim na ekonomsku krizu.
Žao mi je svakog Srbina koji je otišao u Hag. Smatram da bi Milošević tamo bio osuđen, jer bi se na taj način još više urušio ugled srpskog naroda u svetu, navodi dr Aleksandar Peranović, predsednik GO SNS.
-Sigurno je da Srbija ne bi danas izgledala ovako da je Zoran Đinđić živ, jer je on bio snaga i energija koja je pokretala čitavu tadašnju Vladu. Bio je prvi demokratski premijer i Srbija je u to vreme imala velike šanse da uđe u EU. Njegovim ubistvom sve je stalo. Država je ostala u mestu. Može se čak reći i da je nazadovala. Posle Đinđićevog ubistva događaji nisu tekli sigurno onako kako je on planirao. Imao je viziju da zemlju postavi na demokratskim principima i ustanovi vladavinu prava, kao i da dovede prave investitore.
Mislim da su za njegovo ubistvo osuđeni pravi ljudi, mada niko ne može tvrditi sa 100 odsto sigurnošću.
Kada se govori o Slobodanu Miloševiću ne može se negirati da je postigao najveći uspeh na polju borbe za srpski narod na Kosovu. Vodio je politiku za koju je u tom trenutku smatrao da je najbolja za Srbiju, ali nije imao podršku u svetu.
Što se Haškog tribunala tiče, oslobađajuća presuda generala Perišića možda je neka kompenzacija za oslobađanje hrvatskih optuženika. Generalno, mislim da je to sud prvenstveno namenjen za suđenje Srbima, kaže Milutin Stojinović, predsednik Povereništva URS.
-Period Miloševićeve vlasti pamtićemo po velikoj ekonomskoj krizi, mega inflaciji, bombardovanju, po mom mišljenju, ni po čemu dobrom. Posle oktobarskih promena, kao premijer se pojavio predsednik DS Zoran Đinđić, koji je svoju energičnosti i odlučnost da Srbija krene pravi putem platio glavom. Posle njegovog ubistva Srbija je napravila neke pomake, ali smatram da to nije ono što je narod očekivao i što je dovoljno. Išlo se tri koraka napred, dva nazad.
Za Đinđićevo ubistvo osuđeni su ljudi koji su počinili taj zločin, što je istraga dokazala. Međutim, mislim da inspiratori, odnosno podstrekači, nisu još identifikovani. Sigurno je da se ni Ulemek, ni Jovanović, niti bilo ko iz Crvenih beretki, ne bi usudio da ubije premijera jedne države a da mu nije obećana podrška i zaštita od nekog ko drži poluge vlasti. Ko je to konkretno bio jako je teško reći.
Što se tiče Haškog tribunala, sigurno je da njegove sudije nisu imune na razne političke pritiske. Doneli su nekoliko vrlo čudnih i neočekivanih presuda. Što se Slobodana Miloševića tiče, mislim da bi on tamo bio osuđen. Bio je na vrhu državne piramide i apsolutni gospodar Srbije koja je u to vreme, između ostalog, ušla u rat sa celim svetom. Kao državnik nije smeo da dozvoli da ova zemlja bude bombardovana i da bude uništena kompletna privreda, a posledice osećamo i danas, smatra Živojin Vuletić, predsednik GO SPO.
Kako bi Srbija danas izgledala da do ovih nemilih događaja nije došlo, da li su za ubistvo osuđeni pravi ljudi i kakav je odnos Haga prema srpskim optuženicima govore predstavnici vodećih stranaka u Šapcu.
-Da život Zorana Đinđića nije tako nasilno prekinut Srbija bi već bila članica Evropke unije, ili bi je delio samo korak do pridruživanja. Odnosno, mislim da bismo bili bliže Evropi nego Hrvatska danas.
Ono što je obeležilo proteklu deceniju, je svojevrsna politika diskontinuiteta. Demokratska stranka, čiji sam član do nedavno bio, je dosta toga uradila, ali zbog “političkog šarenila“ neke stvari nisu privedene kraju. Usled prisustva stranačke usitnjenosti stvari su se menjale po principu “korak napred nazad dva“, odnosno pravljeni su brojni kompromisi ne bi li se očuvala vlast.
Kada je reč o epilogu sudskog procesa ubistva Zorana Đinđića, mogu samo da izrazim divljenje prema Nati Mesarović jer je jedina imala hrabrosti da prihvati taj spor. Ona je i presudila, a ta presuda je kasnije potvrđena, tako da verujem da je shodno dokazima kojima je raspolagala, donela i najbolju odluku.
Što se Slobodana Miloševića tiče, onog trenutka kada se desio 5. oktobar, njegova politička uloga je završena. Sve što se desilo posle toga bio je prirodan tok događaja, smatra Nebojša Zelenović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
- Uloga velikih ličnosti u istoriji često ima presudan uticaj na ukupan razvoj neke društvene zajednice, naroda i države. Nesumnjivo je da su Slobodan Milošević i Zoran Đinđić velike ličnosti u istoriji srpskog naroda i da su svojim delovanjem i svojim shvatanjem razvoja Srbije bili potpuno antipodi. Slobodan Milošević je imao viziju izgradnje Srbije kao socijalno pravednog društva jednakih šansi i uzor za izgradnju Srbije kao takvog društva bila mu je švedska socijal-demokratija.
Zoran Đinđić, pak, kao državnik bio je zagovornik pragmatizma , individualizma i neoliberalizma. Promovisao je ideju da u demokratskom društvu svaki pojedinac treba da preuzme odgovornost za svoj društveni položaj.
Treba reći da su i jedan i drugi želeli da preurede Srbiju. Pitanje je, međutim, da su ova dvojica lidera ostali u životu kako bi Srbija danas izgledala. Izvesno je da je protiv Miloševića u jednom trenutku bila grupa najrazvijenijih zapadnih zemalja, a da je Đinđić uživao njihovu bezrezervnu podršku. I da su oba tragično završili.
Za utvrđivanje istine u političkim ubistvima najvišeg ranga potrebna je višedecenijska, a možda i viševekovna distanca. Ako uđemo u analizu političkih atentata samo u našoj istoriji, a nažalost Srbija obiluje takvim događajima, onda ćemo videti da još do kraja nije istorijski rasvetljeno ko je inspirator ubistva Mihaila Obrenovića, Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, kralja Aleksandra Karađorđevića itd. Zato smatram da na istorijsku istinu o ubistvu Zorana Đinđića odgovor mogu dati tek neke daleke generacije.
Haški tribunal doživljavam kao politički sud parekselans. Vreme će pokazati da je taj sud formiran da izvrši reviziju srpske istorije u 20. veku i Srbe učini odgovornim za mnoge istorijske događaje u kojima su oni bili potpuno nevine žrtve. Uveren sam da će objektivna istorijska nauka kao i međunarodno pravo pre ili kasnije preispitati ne samo nepravedne odluke ovog suda, nego i njegovu pravnu utemeljenost, ističe Zoran Bortić, predsednik GO SPS.
- Mislim da je ubistvom Zorana Đinđića Srbija izgubila pravu šansu za korenite promene, koje bi dovele do jačanja i stabilnosti institucija, razvoja i napretka. Uveren sam da danas, deset godina posle njegove smrti, Srbiji više nego ikad nedostaje njegova vizija, hrabrost i sposobnost. Uveren sam da će vreme doneti najbolji sud o ulozi koju su u istoriji Srbije imali i Milošević i Đinđić.
Pogrešna politika Miloševića, vođena 90-ih godina, sasvima sigurno uzrokovala je brojne probleme sa kojima ni danas ne možemo da izađemo na kraj. Cilj svog postojanja i legitimnost odluka Haški tribunal je ozbiljno doveo u pitanje oslobađajućim presudama hrvatskim generalima i Ramušu Haradinaju i uverio nas da pravda i pravičnost svakako nisu temelji na kojima svoj rad zasniva tribunal, smatra Nemanja Pajić, predsednik Pokreta Zapadna Srbija.
-Da je Zoran Đinđić živ, Srbija bi danas bila član EU. To znači da bismo bili potpuno reformisano građansko društvo sa izraženim socijaldemokratskim vrednostima.
Propušteno vreme ne možemo nadoknaditi, ali moramo biti svesni odgovornosti i kao stranka i kao pojedinci. Demokratska stranka želi da vrati građanima veru u društvo pravde, ekonomskog napretka, veru u Srbiju kakva je bila u viziji Zorana Đinđića.
Što se tiče odnosa Haga prema Srbima, u svojoj istoriji Srbija je trpela brojne nepravde. Uvek se izdizala iznad toga, pokazujući svetu da je država demokratskih vrednosti i Evropske orijentacije, kaže Dušan Kostadinović iz DS.
-Slobodan Milošević i Zoran Đinđić, svaki su na svoj način obeležili period u kom su bili na vlasti. Ne mislim da bi Srbija danas izgledala znatno drugačije da je Đinđić živ. Neosporno je da je on imao veliku podršku Evrope, ali ne mora da znači da bismo danas bili bliži EU. Svakako ne bi mogao uticati na neke bitne događaje koji su pogodili srpski narod, pre svega mislim na ekonomsku krizu.
Žao mi je svakog Srbina koji je otišao u Hag. Smatram da bi Milošević tamo bio osuđen, jer bi se na taj način još više urušio ugled srpskog naroda u svetu, navodi dr Aleksandar Peranović, predsednik GO SNS.
-Sigurno je da Srbija ne bi danas izgledala ovako da je Zoran Đinđić živ, jer je on bio snaga i energija koja je pokretala čitavu tadašnju Vladu. Bio je prvi demokratski premijer i Srbija je u to vreme imala velike šanse da uđe u EU. Njegovim ubistvom sve je stalo. Država je ostala u mestu. Može se čak reći i da je nazadovala. Posle Đinđićevog ubistva događaji nisu tekli sigurno onako kako je on planirao. Imao je viziju da zemlju postavi na demokratskim principima i ustanovi vladavinu prava, kao i da dovede prave investitore.
Mislim da su za njegovo ubistvo osuđeni pravi ljudi, mada niko ne može tvrditi sa 100 odsto sigurnošću.
Kada se govori o Slobodanu Miloševiću ne može se negirati da je postigao najveći uspeh na polju borbe za srpski narod na Kosovu. Vodio je politiku za koju je u tom trenutku smatrao da je najbolja za Srbiju, ali nije imao podršku u svetu.
Što se Haškog tribunala tiče, oslobađajuća presuda generala Perišića možda je neka kompenzacija za oslobađanje hrvatskih optuženika. Generalno, mislim da je to sud prvenstveno namenjen za suđenje Srbima, kaže Milutin Stojinović, predsednik Povereništva URS.
-Period Miloševićeve vlasti pamtićemo po velikoj ekonomskoj krizi, mega inflaciji, bombardovanju, po mom mišljenju, ni po čemu dobrom. Posle oktobarskih promena, kao premijer se pojavio predsednik DS Zoran Đinđić, koji je svoju energičnosti i odlučnost da Srbija krene pravi putem platio glavom. Posle njegovog ubistva Srbija je napravila neke pomake, ali smatram da to nije ono što je narod očekivao i što je dovoljno. Išlo se tri koraka napred, dva nazad.
Za Đinđićevo ubistvo osuđeni su ljudi koji su počinili taj zločin, što je istraga dokazala. Međutim, mislim da inspiratori, odnosno podstrekači, nisu još identifikovani. Sigurno je da se ni Ulemek, ni Jovanović, niti bilo ko iz Crvenih beretki, ne bi usudio da ubije premijera jedne države a da mu nije obećana podrška i zaštita od nekog ko drži poluge vlasti. Ko je to konkretno bio jako je teško reći.
Što se tiče Haškog tribunala, sigurno je da njegove sudije nisu imune na razne političke pritiske. Doneli su nekoliko vrlo čudnih i neočekivanih presuda. Što se Slobodana Miloševića tiče, mislim da bi on tamo bio osuđen. Bio je na vrhu državne piramide i apsolutni gospodar Srbije koja je u to vreme, između ostalog, ušla u rat sa celim svetom. Kao državnik nije smeo da dozvoli da ova zemlja bude bombardovana i da bude uništena kompletna privreda, a posledice osećamo i danas, smatra Živojin Vuletić, predsednik GO SPO.
Najnoviji broj
18. april 2024.
