KO O ČEMU...

Ko o čemu, baba o uštipcima, da ne upotrebljavamo i ono drugo poređenje. Tako i mi u Srbiji, još pričamo o mleku. Pa i druge zemlje u okolini imaju slične probleme sa toksičnim primesama, ali niko, ama baš niko, nema toliko zatrovanu politiku.
Bilo bi dobro dok traje ovo famozno usklađivanje koječega na određeni evropski stupanj promila, da se bar na približan procenat smanji i naša politička ostrašćenost. I lepo, merač sa aparturom uđe među skupštinske klupe, odmeri politički bes, i pojedincima koji pokažu visoke doze zabrani diskusiju na javnim mestima. Jakako.
Inače, krave će nam tek sad popizdeti. Čas im kažu da mogu da se drogiraju, čas da ne mogu. Eto kako nastaju lude krave.
Dok ovaj tekst bude u štampi, a kod nas sve to ide brzo, državna vlast će razgovarati o tome kako se hrani narod. Eto još jedne prilike za stranačku svađu. U ime naroda.
Obistinilo se ponešto što je ova rubrika proročki najavila. Nekome će mleko stvarno presesti.
Još kad bi po“™vatali one što skidaju kajmak, ih. Bila bi to zemlja u kojoj teku med i mleko.
Najavljuju da će tokom te skupštinske rasprave biti i izvesnih padavina. Ako zglajzne, za jednog od ministara se zna da će ići u muzej. I to sigurno. Ali ne kao eksponat već kao vlasnik. Lako je njemu, šta će oni drugi.
Pao premijer. Naravno hrvatski. E, stvarno, sram bilo onoga ko ovo čita a pomislio je drugačije. Taj hrvatski dok je razgledao neka vojna vozila sa jednog se strmeknuo, i ništa mu nije bilo. Taj njihov je bar pokušao.
Nije da se hvalimo, ali proročki od ove rubrike je bilo i zapažanje da oni razgovori sa “onim“, ne mogu da se zovu dijalog, kad liče na monolog. Znamo mi “one“ sa belim kapicama, još kad su nam testerili drva. Sad mi stružemo sami.
Digla se čitava frka što je jedan visoki političar koristio dva službena automobila. Kamo sreće da je to radio samo jedan političar. Onaj drugi koristi bar dve visoke javne funkcije, onaj treći sedi bar na dve fotelje, onaj četvrti koristi bar dva stana, onaj peti... A onaj, pod ko zna kojim brojem, koristi bar dve žene. Srbija je ovo, bre.
A i ima ih bar dve, tri... Ali zato u jednoj od tih Srbijica ima i onih koji ne koriste ama baš ništa. Bar.
I kad smo kod toga, kažu statističari, da je kod nas jedan bogataš raspoređen na više od četrdeset hiljada siromašnih. Nameće se i pitanje ko je kriv, onaj što se nalapao, ili te silne hiljade stanovnika koje su sve to dozvolile.
Neki dan po Šapcu tukao žestok led dok je u okolini sijalo sunce. Može biti da je neko u tom gradu nešto zgrešio.