Инфо

Берза

  • aero 1.702 ▲ 0,12%
  • dinnpb 3.480 ▲ 1,61%
  • dnos 1.220 ▼ -2,94%
  • enhl 650 ▼ -4,41%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 230 ▲ 4,55%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.150 ▲ 1,94%
  • kmbn 2.198 ▲ 2,66%
  • niis 688 ▲ 0,15%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • pdcl 10.360 ⚫ 0,00%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.750 ▼ -0,48%
  • ztpk 418 ⚫ 0,00%
(28. март 2013.)
ТРИБИНА

ВОДУ ЋЕ ПИТИ ПРИВИЛЕГОВАНИ

Ове године, Светски дан вода, који се обележава 22. марта, посвећен је сарадњи, јер су Уједињене нације донеле одлуку да читава 2013. буде година вода, у циљу истицања важности водних ресурса. Предавањем на тему „Какву воду пијемо?“, Шабачки еколошки покрет обележио је овај датум
У Народном музеју је прошлог петка, организована је трибина о квалитету шабачке воде, на којој су говорили Драган Исаиловић, шеф лабораторије за контролу квалитета воде и Урош Радојчић, сарадник за инвестиције у ЈКП Водовод Шабац.
- Вода коју користе потрошачи је, пре свега, дринског порекла, експлоатише са из бунара дубине 25 до 30 метара. Снабдевање се врши са два изворишта - једно је у Малом Забрану а друго у Табановићу. Вода је природно изузетног квалитета, таква да јој није потребан ни хемијски ни бактериолошки третман, могла би да иде директно у флаше. Ми имамо једну од најквалитетнијих вода у Србији, а с обзиром да су природни потенцијали оба изворишта готово дупло већи од потреба града, Шабац је један од ретких градова у земљи који нема проблема ни са количином, ни са квалитетом воде. Колико је ситуација у Мачви добра, толико је проблематична у брдским крајевима, а то се посебно односи на Поцерину и Посавотамнаву где се, на жалост, појављује проблем са септичким јамама и другим врстама загађивача. Долазак градске мреже до њих био би и начин да се превентивно делује на сва могућа обољења која могу настати као последица конзумирања лоше воде, истакао је Исиловић.
Без обзира на квалитет воде у Мачви, забрињава чињеница да је и вода која долази из Дрине осетљива на површинске утицаје, што се односи на деловање човека. Срећна околност је да је, у неким периодима, код тока ове реке наношена глина, која је чува од људских утицаја. Пошто се у Војводини то није догодило, њене воде (које су близу површине) су хемијски уништене, због третмана пољопривредних површина вештачким ђубривима и другом хемијом. Захваљујући глини коју имамо у Мачви, главни водоносни слој из кога се снабдевамо, још увек је релативно очуван. Међутим, праћењем воде у последњих 20-ак година, примећује се стални пораст нитрата, који у Мачви потиче искључиво од вештачких ђубрива. Уколико се тај тренд настави, „за 20 до 30 година нећемо имати воду за пиће, од изузетног природног богатства доћи ћемо у позицију да морамо куповати воду, што би био велики издатак“. Дакле, са једне стране, имамо изузетан природни потенцијал воде за пиће и могућност за успешан посао (флаширањем воде), а са друге, „опасност која је извесна, уколико се нешто не предузме, односно, уколико држава адекватно не одреагује“.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa