Berza

  • aero 896 ▲ 2,40%
  • dinnpb 3.650 ▲ 1,81%
  • enhl 645 ▲ 0,62%
  • fito 2.801 ⚫ 0,00%
  • irtl 680 ▲ 7,59%
  • kmbn 3.300 ▼ -2,94%
  • kmbnpb 1.250 ▲ 3,65%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • svrl 560 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(11. april 2013.)
NAŠI U SVETU - DRUGO I DOPUNjENO IZDANjE (4)

BOJE I FORMULE SESTARA MITROVIĆ

Na velikom manastirskom imanju uz jezero Mičigen te sunčane subote, u Novoj Gračanici, namernik je mogao da shvati koliko Srba ima u Čikagu. Kad se kaže 20. 000, to je samo brojka. Kad se vidi dvadeset puta manje, ali ljudi sa decom, sa porodicama, rođacima i prijateljima, kad to zabeleži oko, onda izgleda ““ impresivno. Neki šetaju, neki uz veliku binu slušaju muziku iz IN LIFE, neki sede za drvenim stočićima u besprekorno uređenom velikom parku, nedaleko od manastirske crkve i konaka.
Među prisutnima je dosta Šapčana i Podrinaca. Za ovu priliku izdvajamo dve sestre Mitrović, zbog njihove mladosti i perspektive, da u dve različite oblasti: fizici i slikarstvu, u nedalekoj budućnosti, postanu vrhunski stručnjaci i umetnici.
Susret se odigrao već na putu za Gračanicu, u kolima Mire i Slobodana Pavlovića, zadužbinara drinske ćuprije, kojima je sudbina, očito namerila da spajaju obale i ljude. „Vi ste iz Šapca?“ ““ iznenađen i upitan pogled. „Da, iz Takovske ulice, odmah do Sindikata. Ovde smo kod kćerki u poseti.“ ““ kažu Dobrila, inženjer poljoprivrede u „Žitorataru“, i Filip Mitrović, građevinski inženjer u šabačkom „Zanatu“. „Mi se poznajemo!“ Nastojim da se setim, ali teško ide.“Bili ste pre 12 godina u našoj kući da snimite prilog o Vesninim uspesima na takmičenjima u fizici za TV Beograd“ „Ja vas se sećam zbog brade“ ““ dodaje Vesna. Širim lice u osmeh i „Kako da ne, sećam se“ ““ kažem razdragano, a u stvari, memorija totalno zakazala. Da bih se izbavio iz neprilike, skrećem temu na boravak 26 ““godišnje Vesne i njene tri godine mlađe sestre Jelene Mitrović u Americi. Počinje priča koja se završava dva dana kasnije u njihovom malom apartmanu u EVANSTON““u, delu Čikaga koji se može smatrati studentskim gradom, jer je tu veliki i poznati NORTH NjESTERN univerzitet.
Vesna je Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ završila kao đak generacije i sa nekoliko osvojenih nagrada na republičkim takmičenjima iz fizike i matematike. U Gimnaziji „Vera Blagojević“ još više je potvrdila svoju opredeljenost da se u budućnosti posveti nauci, u prvom redu fizici. Na početku trećeg razreda, u jesen 1990. nalazi u novinama konkurs za međunarodnu razmenu studenata i đaka, učestvuje na njemu i biva obaveštena da je primljena i da priprema potrebne papire. U avgustu 1991. godine odlazi u američku saveznu državu Tenesi u grad POCASONTS, u porodicu FLAKE. Za razliku od fakulteta, u Americi je srednjoškolsko obrazovanje znatno ispod našeg i Vesna četvrti razred gimnazije završava „levom rukom“. U toku te školske godine osvojila je prvu nagradu na takmičenjima u fizici, u Zapadnom Tenesiju, i to je bila jedna od preporuka da dobije stipendiju za studiranje na državnom univerzitetu za nuklearnu fiziku u Tenesiju. Vesna je, međutim, želela bolji i prestižniji univerzitet i drugačiji život od siromašnog i, u odnosu na severnije zemlje u SAD, zaostalog Tenesija. Konkuriše, biva primljena i dobija stipendiju na Institutu za tehnologiju Ilionisa u Čikagu. Fakultet je upisala u septembru 1992. godine i završila u maju 1995. Samo tri, umesto četiri godine je studirala, ali nije imala letnji raspust i nije znala ni za dan odmora i predaha.
U jesen te,1995. godine, upisala je postdiplomske studije fizike na prestižnom NORTH NjESTERN univerzitetu Čikagu, uz stipendiju, ali i rad u laboratoriji na mnogim projektima i odlaske na simpozijume u Los Anđeles. Njujork, Vašington... Završila ih je za godinu dana. Sada priprema doktorsku tezu u oblasti fizike čvrstog stanja (izučavanje superprovodnika primenom nuklearne rezonance).
Kada je čovek pogleda onako mladoliku, sitnu, sa okruglim naočarima na uvek nasmejanom licu devojčice, rekao bi da je tek završila srednju školu. A ona, u 26 ““ oj godini, provodi u laboratoriji po 12 i više časova dnevno. Svaki dan. Ne retko i nedeljom. Kada joj mama i tata dođu u posetu, kao sada, onda nedeljom ide sa njima na izlet u okolinu Čikaga. Mnogo voli ovaj grad zbog miljea: velikih zdanja, zelenila, jezera i puno Srba koji u njemu žive.
„A zabava, a ljubav?“ ““ pitam. „Biće za to vremena kasnije. Prvo moram da doktoriram i izborim mesto asistenta, kasnije profesora, na univerzitetu. „
Vesna ne želi da ide u privredu, iako bi sa doktorskom titulom imala dva do tri puta veću platu nego na fakultetu. Ali, ne bi mogla da dalje napreduje u nauci. A to je njeno prvo životno opredeljenje i prva ljubav.
Sestra Jelena je, pak, poseban slučaj, kad je njen boravak u Americi u pitanju. Rođena je 1976. godine, i ona je završila Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ kao odličan učenik. Od šestog razreda posećivala je Školu slikanja profesora i slikara Dragiše Marsenića ““ Marse u Domu kulture „Vera Blagojević“. Sasvim opredeljena za slikarstvo (više za boje nego za crtež) , upisuje se u srednju školu za dizajn u Beogradu. Prijemni ispit sa vrlo strogim kriterijumom za upis je prošla zahvaljujući stručnom radu. Sa odličnim uspehom je završila ovu školu, a najbolja je bila baš na diplomskom ispitu 1995. godine.
Iste godine u jesen nije prošla na prijemnom Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu, ali ““ čvrsto rešena da samo to studira ““ narednu godinu slika i pohađa poznatu školu slikanja u Šumatovačkoj ulici.
Prvi put je izlagala 1995. na Oktobarskom salonu u Šapcu, a sledeće, u leto, imala slike na izložbi malog formata i izložbi crteža u Galeriji Doma kulture u Šapcu. U leto 1995. godine bila je učesnik Jalovičke likovne kolonije, kao jedan od najmlađih slikara u 20 i više godina postojanja Kolonije.
Drugi pokušaj, u jesen 1996. godine, na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu je bio ““ uspešan. Primljena je u klasi profesora Gordana Nikolića. Na kraju prve godine školovanja, 1997., dobila je dve nagrade: „Petar Lubarda“ i za najbolji crtež studenata prve i druge godine. U junskom roku je završila drugu godinu fakulteta sa prosečnom ocenom 9, 97, što praktično znači da je od 14 predmeta imala samo tri devetke.
U zimu ove godine, u vreme januarskog raspusta, otišla je kod sestre Vesne u Čikago. Ponela je neke radove i slajdove slika, jer je znala da je fakultet SCHOOL OF THE ART INSTITUTE OF CHICAGO, drugi po vrednosti u Americi, prvi za postdiplomske studije (ovaj fakultet završio je, pored ostalih, i Volt Dizni), i htela da čuje mišljenje nekog od profesora o svojim radovima. Primili su je, pogledali slajdove, obavili sa njom razgovor i ““ posle dva dana ““ na sestrinu adresu stiglo je pismo u kome je Fakultet obaveštava da je primljena i da može, ako želi, kod njih da studira. Šok, radost, povratak u Jugoslaviju, uspešno polaganje ispita druge godine u junskom roku i, sa svim priznatim ispitima iz Beograda, od septembra je student treće godine prestižnog fakulteta likovne umetnosti u Čikagu.
Mama Darinka i otac Filip se uskoro vraćaju u Jugoslaviju i svoj Šabac.
Sestre Mitrović ostaju u Americi da ostvaruju svoje snove.
„Glas Podrinja“, 25. april 1997.
I dalje: Boje i formule
Vesna je, očekivano, doktorirala u oblasti nuklearne fizike i danas živi i radi kao profesor na Univerzitetu „Roud Ajlend“ kod Bostona.
Jelena je magistrirala slikarstvo, udala se i živi i radi u Čikagu.
Vesna, češće nego setra, tačnije svake godine, sa majkom Darinkom dolazi u Otadžbinu, u rodnu kuću u Šapcu i u Petrovac na moru.
Sestre su ostale, svaka na svoj način, u svojim svetovima, svetovima boja i formula.

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa