KINA
NEOBIČNI RIBOLOVCI
Prošlo je već nekoliko sati vožnje. Brda se proređuju, zamenjuje ih ravnica. Lađa lagano pristaje mestu gde je reka najuža.
Strmim stepenicama penjemo se uz obalu. U luci je bilo dosta čamaca na kojima su čučali pelikani. Palo nam je u oči da je svaki bio privezan dugačkom pantljikom za jednu nogu, a još neobičnije je što je i vrat svakog pelikana bio blago vezan istom vrpcom. Objašnjenje je došlo brzo“¦Kada se ptica zagnjuri, i svoju veliku kesu pod vodom napuni ribom, pomoću kanapa vlasnik ga povuče sebi, dok mu vezan vrat onemogućava da svoj plen proguta, čovek, otvorivši kljun ptice, bukvalno istrese ribu u korpu. Istog čas nosi je na pijac.
Čeka nas autobus, u Kvelin se vraćamo drugim putem prolazeći pored njiva slatkog krompira, ricinusa i beskrajno zelenih pirinčanih polja“¦ U grad stižemo sa njegove južne strane da bismo obišli park Pet zvezda. U njemu smo prvi put videli veštinu gajenja patuljastog drveća. Bon ““ sai, drevni istočnjački običaj čija je kolevka baš u Kini. Zahtevajući poznatu strpljenje i istrajnost prisutan je gotovo u svakoj kući. U parku koji smo posetili bilo je na desetine primeraka. Posuda je bila plitka i odgovarala podmetaču ispod saksije, u tako malo zemlje odgajen je minijaturni hrast star oko pedeset godina i imao sva obeležja odraslog drveta. Do njega, u još manjoj posudi bila je jedva desetak santimetara visoka ““ trešnja. Sa divljenjem smo posmatrali njene plameno-crvene plodove veličine čiodine glave. Tu je minijaturna šuma četinara sa stenom i malim jezerom, pa tamno-zeleni bor“¦Kako nastaje bon-sai, pitali smo se. Specijalnim, izuzetno tankim žicama, mlade i nežne stabljike iz prirode stavljali bi u vrlo malo zemlje, odsecali vrh, i bočne grančice žicama usmeravali i pravili mu krošnju željenog oblika.
Strmim stepenicama penjemo se uz obalu. U luci je bilo dosta čamaca na kojima su čučali pelikani. Palo nam je u oči da je svaki bio privezan dugačkom pantljikom za jednu nogu, a još neobičnije je što je i vrat svakog pelikana bio blago vezan istom vrpcom. Objašnjenje je došlo brzo“¦Kada se ptica zagnjuri, i svoju veliku kesu pod vodom napuni ribom, pomoću kanapa vlasnik ga povuče sebi, dok mu vezan vrat onemogućava da svoj plen proguta, čovek, otvorivši kljun ptice, bukvalno istrese ribu u korpu. Istog čas nosi je na pijac.
Čeka nas autobus, u Kvelin se vraćamo drugim putem prolazeći pored njiva slatkog krompira, ricinusa i beskrajno zelenih pirinčanih polja“¦ U grad stižemo sa njegove južne strane da bismo obišli park Pet zvezda. U njemu smo prvi put videli veštinu gajenja patuljastog drveća. Bon ““ sai, drevni istočnjački običaj čija je kolevka baš u Kini. Zahtevajući poznatu strpljenje i istrajnost prisutan je gotovo u svakoj kući. U parku koji smo posetili bilo je na desetine primeraka. Posuda je bila plitka i odgovarala podmetaču ispod saksije, u tako malo zemlje odgajen je minijaturni hrast star oko pedeset godina i imao sva obeležja odraslog drveta. Do njega, u još manjoj posudi bila je jedva desetak santimetara visoka ““ trešnja. Sa divljenjem smo posmatrali njene plameno-crvene plodove veličine čiodine glave. Tu je minijaturna šuma četinara sa stenom i malim jezerom, pa tamno-zeleni bor“¦Kako nastaje bon-sai, pitali smo se. Specijalnim, izuzetno tankim žicama, mlade i nežne stabljike iz prirode stavljali bi u vrlo malo zemlje, odsecali vrh, i bočne grančice žicama usmeravali i pravili mu krošnju željenog oblika.
Najnoviji broj
18. april 2024.
