Berza

  • aero 891 ▼ -0,56%
  • enhl 650 ▲ 0,78%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 35.900 ▲ 2,57%
  • jesv 5.502 ▲ 0,04%
  • niis 681 ▼ -0,58%
  • nssj 600 ▲ 9,09%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • rso16142 109,85 ▼ -4,06%
  • svrl 555 ▼ -0,89%
  • tgas 11.602 ▼ -0,03%
  • tigr 74 ▲ 23,33%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.800 ▲ 2,27%
(25. april 2013.)
SEĆANjA NA STARI ŠABAC

ZABORAVLjENE DUŠE I DELA

Sigurno ste čuli za onu izreku staru tri hiljade godina ,,Svi putevi vode u Rim“ ali moji putevi u svakodnevnim istraživanjima vode me ka istini i rešenju zadataka koje sam sebi zadajem. Jedan od skorašnjih je da otkrijem sudbine ruskih izbeglica koji su došli u Šabac 1917. godine posle Oktobarske revolucije.
U Šapcu ih je bilo oko dve stotine. Bili su Kubanski kozaci i civili sa porodicama među kojima je bio veliki broj sa visokim obrazovanjem. Danas je u Šapcu ostalo malo njihovih potomaka. Dokumenata o izbeglicama još je manje i devastirano (oštećeno) rusko groblje za koje zna mali broj Šapčana. Preko telefona sam zamolio direktora Komunalnog da zaustavi dalju prodaju parcela na tom prostoru Donjošorskog groblja i ne sumnjam da on to neće učiniti. Posebno iz razloga što bi taj prostor trebalo zaštiti jer je ono za grad od istorijskog značaja kao i Jevrejsko groblje. Deset dana sam prao i čistio spomenike kako bih rekonstruisao vremenom oštećene tekstove na njima. Nakon toga usledilo je fotografisanje, elektronska obrada snimaka i izrada dokumentacije za projekat zaštite ruskog groblja. Svakodnevno pokušavam da stupim u kontakt sa potomcima ruskih izbeglica i osobama koje imaju neka saznanja o Rusima čiji su spomenici sačuvani. Po natpisima sa starih spomenika, koji su se obično nalazili u prizemnom delu, zaključio sam da su spomenike najčešće podizali sunarodnici preminulih i članovi Kozačkih stanica kojima su pripadali. Moram priznati da je ovo veliki izazov sa malo nade za uspeh jer sam sa 19 spomenika utvrdio da su većina Rusa preminuli pre Drugog svetskog rata. Od toga su preko 12 kozaci iz ruske oblasti Kuban koja se nalazi na obali Crnog mora. Oblast Kuban bila je poznata kao žitnica Rusije. Po datumima na spomenicima očigledno je da oni ne pripadaju belogardejcima koji su se tokom Drugog svetskog rata priključili nemačkim jedinicama. Ti Rusi su se sa svojim porodicama i nemačkim jedinicama povukli iz Jugoslavije.
Tih dana dok sam radio oko starog Ruskog groblja preko interneta javila mi se iz Beograda gospođa Mirjana Vrbić koja je otišla iz Šapca 1960. godine. Prethodnih dana bila je u Šapcu da poseti grob prof. ginekologa dr Konstantina Mazurina kojeg je posle njegove smrti 1959. godine sahranila njena tetka ginekolog dr Mirta Mihailović. Pitala me je kako je moguće da su nestali grobovi Mazuhina i njegove supruge a da njegova priznanja krase zidove Međuopštinskog istorijskog arhiva u Šapcu? Odgovorio sam joj da je u Šapcu sve moguće ostvarili smo odličnu istraživačku vezu s tim što ona prikuplja brojne podatke o dr Mazuhinu prvom šabačkom ginekologu.
Prvih dana rekonstrukcije spomenika odkopavajući donji deo jednog spomenika naišao sam na tekst koji govori da je spomenik podigao Aleksa Kuzminac poznati predratni šabački firmopisac. Isti dan uradio sam fotografiju spomenika i pokazao je gđi Svetlani Kuzminac Žegarac, Aleksinoj ćerki, koja nije znala za spomenik ali mi je dala podatke o Vasiliju Stupnikovu profesoru slikarstva koji je kao izbeglica došao u Šabac iz Rusije 1917. godine. Aleksa ga je prihvatio u svoju kuću da živi i radi sa njim. Mladi izbeglica slikar bio je grbavac bez porodice i sredstava za život. Svojom slikarsim umećem želeo je da se oduži Aleksi za njegovu humanost. Slikao je ikone, crtao i ispisivao firme za šabačke radnje ali je nacrtao i dve slike za svog dobrotvora. Preminuo je 1928. godine. Aleksa ga je sahranio i podigao mu spomenik koji sam pronašao na Ruskom groblju. U foto arhivi imao sam staru fotografiju majstor Alekse Kuzminca koju sam pre par godina dobio od Jovana Rukavine čiji je deda oko 1925. godine kao farbar ortački radio sa Aleksom Kuzmincem. Na toj fotografiji nalazio se i ruski slikar Vasilije Stupnikov čiji sam lik izvukao i obradio. Tada mi je Svetlana Žegarac rekla da se jedna Stupnikova slika nalazi kod Aleksine unuke Svetlane Prokić (Rogić). Bio je to nov detalj u istraživačkom mozaiku i bukvalno sam odjurio do gospođe Prokić. Srdačno me je primila i pokazala sliku koja je rađena u tehnici ulja na platnu. Bilo je to veliko iznenađenje za mene. U proteklih pola veka video sam veliki broj fotografija na kojima je prikazan Šabac ali na ovoj slici prvi put sam video izgled šabačkog pristaništa, brodove na Savi, pontonski most i u pozadini šabačku tvrđavu. Na ukotvljeni brod preko rampe penjali su se brojni putnici dok su na obali stajali prodavci krofni i slatkiša koje su nudili putnicima za put. Na obali su se videla poređana burad i druga razna kabasta trgovačka roba. Nizvodno su bili ukotvljeni drugi brodovi a iznad svega toga lebdeo je sveti Nikola zaštitnik lađara. Njegovu glavu i gornji deo tela okruživao je oreol duginih boja. Iz slike je prosto zračila toplina, osećala se dinamika i kretanje ljudi. Stupnikovo slikarsko delo je prvo koje je dočaralo živost na šabačkom pristaništu i prikazalo njegov izgled iz vremena 1922. - 1925. godina. Druga njegova slika nalazi se kod Kuzminčevog unuka Vlade Žegarca. Na slici je prikazan japanski vrt sa gejšama ali slika deluje nezavršeno. Prerana smrt iznenadila je profesora Vasilija Stupnikova ali on je ipak uspeo da u Šapcu ostavi trag svog izbegličkog života, a majstor Aleksa Kuzminac je to potvrdio podigavši mu spomenik. Plemenitost je najveće čovekovo delo.
Dragutin Dragan Petrović

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa