BOSONOGI PO INDIJI“¦
Podne je, sunce prži sa pobelelog neba. Prolazimo kroz Malu kapiju i približavamo se Velikoj. Iza tamnog osenčanog hodnika, ukazuje se jedan od 120 kančipuramskih hramova. Od njegove lepote zastaje dah. Ali, prvo da se izujemo!
Posle putovanja kroz jug ove dalekoistočne zemlje, mogla bih zaključiti da smo u njoj najviše bili ““ bosi! Ni u najmanji hram nije se smelo ući obuven. Obuću ostavljamo u nekom senovitom mestu, ispod nadstrešnice, a ispred značajnijih hramova postoje čuvari. Staza ili prostor koji prelazimo posut je tucanim kamenčićima sa ostrvcima prašine ili suve trave koja je samo za tren blagodet osetljivim tabanima. Ne, nije u pitanju sado-mazohizam, u Indiji za sve postoji realno objašnjenje, pa i za nas koji bosonogi nabadamo i u raznim, često grotesknim, pozama nespretno skakućemo ne bismo li se što pre domogli glatkog kamenog poda svetilišta. MEĐUTIM - staza, ili prostor je namerno posut bodljikavim kamenčićima koji će nadražiti osetljive tačke (receptore) na jagodicama, što će podstaći um da se što više koncentriše na jednu određenu stvar ““ molitvu!
Svojim izgledom gotovo da svi hramovi južne Indije imaju piramidast oblik, isklesani su od stena ili kamena peščara u prirodnoj boji. Visoki i impresivni, pojedinačni ili u skupini, poseduju izuzetnu otmenost. Kančipuram nazivaju i gradom hiljadu hramova. Kraljevi Čola dinastije bili su vrlo religiozni, za vreme svoje vladavine sagradili su bezbroj spomenika. Ulazimo u jedan od najstarijih. Svaki pedalj njegove unutrašnjosti je izrezbaren prizorima iz svetovnog života. Na sredini su stepenice koje vode u malu kapelu unutar centralnog dela hrama. Iz nje se pojavljuje starac sa belom pantljikom preko golih grudi.
Posle putovanja kroz jug ove dalekoistočne zemlje, mogla bih zaključiti da smo u njoj najviše bili ““ bosi! Ni u najmanji hram nije se smelo ući obuven. Obuću ostavljamo u nekom senovitom mestu, ispod nadstrešnice, a ispred značajnijih hramova postoje čuvari. Staza ili prostor koji prelazimo posut je tucanim kamenčićima sa ostrvcima prašine ili suve trave koja je samo za tren blagodet osetljivim tabanima. Ne, nije u pitanju sado-mazohizam, u Indiji za sve postoji realno objašnjenje, pa i za nas koji bosonogi nabadamo i u raznim, često grotesknim, pozama nespretno skakućemo ne bismo li se što pre domogli glatkog kamenog poda svetilišta. MEĐUTIM - staza, ili prostor je namerno posut bodljikavim kamenčićima koji će nadražiti osetljive tačke (receptore) na jagodicama, što će podstaći um da se što više koncentriše na jednu određenu stvar ““ molitvu!
Svojim izgledom gotovo da svi hramovi južne Indije imaju piramidast oblik, isklesani su od stena ili kamena peščara u prirodnoj boji. Visoki i impresivni, pojedinačni ili u skupini, poseduju izuzetnu otmenost. Kančipuram nazivaju i gradom hiljadu hramova. Kraljevi Čola dinastije bili su vrlo religiozni, za vreme svoje vladavine sagradili su bezbroj spomenika. Ulazimo u jedan od najstarijih. Svaki pedalj njegove unutrašnjosti je izrezbaren prizorima iz svetovnog života. Na sredini su stepenice koje vode u malu kapelu unutar centralnog dela hrama. Iz nje se pojavljuje starac sa belom pantljikom preko golih grudi.
Najnoviji broj
18. april 2024.
