REALNI AIKIDO
VEŠTINA ŽIVLjENjA
Majstor realnog aikidoa, 10. Dan ““ Soke, Ljubomir Vračarević je svoj profesionalni rad posvetio autentičnom stilu samoodbrane, stvarajući ga godinama
Kada je Evropa šezdesetih godina prošlog veka otkrila aikido, Ljuba je, među prvima počeo da ga trenira. Zvanje majstora crni pojas 1. Dan stekao je 1971. godine. Tokom usavršavanja u Japanu, 1978. godine, boravi kod majstora Kišomaru Uješibe, sina tvorca aikidoa Moriheja Uješibe. Uz uvažavanje znanja i ugleda japanskih majstora, Ljuba teži ka ličnom stilu, primerenom mentalitetu i tradiciji kojoj pripada. Rad sa vojskom i policijom, sedamdesetih godina, podstiče ga da usavrši praktični i upotrebni aspekt veštine.
Tokom drugog boravka u Tokiju, u čuvenom Jošinkanu ““ školi majstora Šiode, Ljuba potvrđuje lične stavove. Primenjivao je svoj stil rada i na kraju boravka, dobija priznanje i podršku velikog Šiode.
Programi specijalne obuke vojske, policije i telohranitelja, donose Vračareviću međunarodnu reputaciju. Priznajući originalnost realnog aikidoa, Internacionalni savet velikih majstora, 2003. godine je izabrao Ljubu za svog člana i dodelio mu crni pojas 10. Dan ““ Soke, najviše zvanje u borilačkim veštinama koje dobijaju osnivači stila.
Sopstveni stil
U svojoj knjizi o ovoj veštini, Ljuba Vračarević zapisuje: ,,Realni aikido je moj život i način razmišljanja. Knjiga koju pišem celog svog života. Ona je u meni ispisivana polako, deo po deo, kao što se zida visoka građevina. Uz mnogo preispitivanja, provera, dilema. I mnogo, mnogo rada i odricanja. Najlakše je biti prosečan, živeti bez uzbuđenja i prihvatati stvari onako kako nam ih nude. Ali, gde je tu izazov, pravo na sumnju i neslaganje, zadovoljstvo stvaranja novog ili usavršavanje postojećeg?“
Interesujući se, isključivo, za veštinu kojom će moći odbraniti sebe i druge, sva znanja je usmerio ka njenom usavršavanju.
-Japanski aikido sam trenirao pet godina, ali određene tehnike mi nisu odgovarale, zbog meditacije, izvođenja na kolenima i slično. Modifikovao sam japanske tehnike i uklopio ih sa onima koje sam osmislio i kreirao. Tako sam napravio svoj program. Disciplinu sam nazvao realni aikido. Realni, jer je svaka tehnika konkretizovana u smislu samoodbrane i zaštite- kaže Vračarević.
Razvijajući se, realni aikido je stekao mnogo pristalica, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u zemljama Evrope, a kasnije i sveta. Danas, u trideset zemalja postoje klubovi ove srpske borilačke veštine. Napravljeni su programi za decu, odrasle, ali i za specijalne jedinice vojske, policije i telohranitelje, koji Vračareviću donose međunarodnu reputaciju.
Tokom drugog boravka u Tokiju, u čuvenom Jošinkanu ““ školi majstora Šiode, Ljuba potvrđuje lične stavove. Primenjivao je svoj stil rada i na kraju boravka, dobija priznanje i podršku velikog Šiode.
Programi specijalne obuke vojske, policije i telohranitelja, donose Vračareviću međunarodnu reputaciju. Priznajući originalnost realnog aikidoa, Internacionalni savet velikih majstora, 2003. godine je izabrao Ljubu za svog člana i dodelio mu crni pojas 10. Dan ““ Soke, najviše zvanje u borilačkim veštinama koje dobijaju osnivači stila.
Sopstveni stil
U svojoj knjizi o ovoj veštini, Ljuba Vračarević zapisuje: ,,Realni aikido je moj život i način razmišljanja. Knjiga koju pišem celog svog života. Ona je u meni ispisivana polako, deo po deo, kao što se zida visoka građevina. Uz mnogo preispitivanja, provera, dilema. I mnogo, mnogo rada i odricanja. Najlakše je biti prosečan, živeti bez uzbuđenja i prihvatati stvari onako kako nam ih nude. Ali, gde je tu izazov, pravo na sumnju i neslaganje, zadovoljstvo stvaranja novog ili usavršavanje postojećeg?“
Interesujući se, isključivo, za veštinu kojom će moći odbraniti sebe i druge, sva znanja je usmerio ka njenom usavršavanju.
-Japanski aikido sam trenirao pet godina, ali određene tehnike mi nisu odgovarale, zbog meditacije, izvođenja na kolenima i slično. Modifikovao sam japanske tehnike i uklopio ih sa onima koje sam osmislio i kreirao. Tako sam napravio svoj program. Disciplinu sam nazvao realni aikido. Realni, jer je svaka tehnika konkretizovana u smislu samoodbrane i zaštite- kaže Vračarević.
Razvijajući se, realni aikido je stekao mnogo pristalica, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u zemljama Evrope, a kasnije i sveta. Danas, u trideset zemalja postoje klubovi ove srpske borilačke veštine. Napravljeni su programi za decu, odrasle, ali i za specijalne jedinice vojske, policije i telohranitelje, koji Vračareviću donose međunarodnu reputaciju.
Najnoviji broj
11. april 2024.
