ZELENO SVETLO

Kažu ovi naši, odnosno oni njihovi, da će nam u junu dati samo zeleno svetlo a ne datum za otpočinjanje pregovora o ulasku u Evropsku uniju. Znači da smo mi kao na auto trkama, za sada samo turiramo u mestu a kad nam daju signal za start krećemo punom snagom. Gde i kad ćemo stići, e to se ne zna.
Mediji javljaju, u Briselu malo malo pa neka radna večera. Pa dobro, jeli tamo Savet Evrope ili neka kafana.
Oni što nam kroje kapu predlažu smanjenje plata u javnom sektoru. E, sad, da li se taj javni sektor nalazi među onima što nemaju ništa, ili među onima koji, tajno, imaju mnogo.
Mnogo se nešto polemiše o zamrzavanju penzija. Da ne bude od toga da će jednostavno zamrznuti penzionere, pa da čekaju srećnija vremena.
Naša vlast namerila da donese zakon o poreklu imovine. Sve će nas razbucati.
Nešto slično se desilo u šabačkom kraju nekih polseratnih godina kada je u jednoj zadruzi nestala nekakva roba pa došla milicija. Isleđivali, ispitivali, niko da prizna, svi odriču krađu. I kad je konačno isledniku prekipelo dreknuo je ili da priznaju ili će dovesti specijalne policijske kerove koji otkrivaju lopove. Na to će jedan čiča “Nemoj dovoditi te kerove, sve će nas pocepati“.
Šalu na stranu, naše političke trudbenike ne treba podsećati, znaju oni to, i pokojni Tita, koji je važio za poštenog državnika, pokušao je da se izbori sa domaćim lopovima pa je uputio pismo. E to pismo se čitalo, čitalo... i ostalo zapamćeno kao Titovo pismo, ali su ostali i oni koji su rođeni vešti da smaknu i jaje ispod kokoške, pa su se vremenom i raznožavali a u tom poslu i izveštili da tako sad i ne znaju šta imaju. I kako sad da se ti mučeni ljudi izjasne o poreklu imovine kad i ne znaju gde su šta drpali.
Tamo negde južno u Srbiji, proglasili svoj kraj za Republiku krompira. Pa, doduše, i u čitavoj Srbiji se skorio svi tako osećamo, kao krompirići. Oljušteni.
A Francuzi doneli zakon po kome se muškarac može venčati sa muškarcem. Ako su to uopšte muškarci. I odmah po usvajanju tog zakona, dvojica su sklopila brak. Znači, to nas čeka u Jevropi, sumnjivi muškarčići.
I kad već govorimo o tom srednjem ljudskom rodu, primetno je da sa dolaskom stranih firmi, takozvanih investitora koji se ovde nameštaju u jeftine fabrike sa još jeftinijom radnom snagom, dolaze i njihovi predstavnici neodređenog ali u svetu kao beli medvedi zaštićenog pola. Trebalo bi tim investitorima reći da to što oni oživljavaju našu privredu i guraju je od pozadi ne znači da treba da dovode i svoje nežne muškarčiće ili muškobanjaste devojkare. Imamo i mi svoje pedere!