RANO OTKRIVANjE GARANTUJE IZLEČENjE

Loši socioekonomski uslovi, stres, strah, neizvesna budućnost, su narušili imunitet žene, koja je svoj biološki potencijal ka očuvanju zdravlja svela na minimum. Iz raznih genitalnih infekcija i loših životnih navika, kao što su pušenje, nedovoljna higijena, promiskuitet, proizilaze mnogi faktori rizika za nastanak maligne bolesti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u svetu od karcinoma grlića materice oboli oko 500.000 žena, a njih 230.000 umre od ove bolesti. Standardizovana stopa incidence karcinoma grlića u Srbiji je 10 do 15 slučajeva na 100.000 žena. U ovom slučaju važan je skrining grlića materice, čija je svrha u smanjenju pojave i mortaliteta , i treba da obuhvati 80% populacije, jer je grlić dostupan oku lekara i dijagnoza se lako postavlja.
Danas rak grlića materice se vezuje najčešće za infekciju humanim papiloma virusima, kojih ima preko stotinu tipova. Neki od njih imaju maligni potencijal, kao što su tipovi 16,18,31,33,35 i još 18 drugih. Nastankom infekcije deo virusne DNK se integriše u ćeliju domaćina i menja njenu histološku strukturu izazivajući rak. I drugi biološki agensi kao što su citomegalo virusi, HIV, genitalni herpes virusi, halmidije, mikoplazme, ureaplazme, razni hormonski i hemijski kancerogeni mogu dovesti do ovog oboljenja.
U ranoj dijagnozi je najbitniji običan ginekološki pregled, kolposkopija, citološki brisevi (Papanikolau) i eventualno ciljana biopsija kao potpuniji histopatološki nalaz sumnjivih promena. Medicinske indikacije za kolposkopiju uključuju: klinički sumnjiv grlić koji se vidi pregledom, ponavljana neobjašnjiva krvarenja, pozitivan citološki bris (PA), prisustvo virusnih promena (HPV) u cervikalnom brisu, kao i sve žene koje su prethodno lečene zbog premalignih oboljenja. Dijagnostička prednost kolposkopije je u tome što pruža mogućnost da se na grliću materice, vagini i vulvi uoče polja abnormalnog epitela i odredi njihov položaj, veličina i težina. Kombinacijom kolposkopije i citologije postiže se tačnost dijagnoze u 98% slučajeva. Ovim pregledima treba da budu podvrgnute sve žene od 25 do 69 godina, a i devojke koje počinju sa seksualnim odnosima pre 18 godine, jer često imamo i urođene eritroplakije (u narodu ranice) koje mogu biti dobra podloga za infekciju i metaplaziju tj. histološku promenu tkiva. Po najnovijoj klasifikaciji (Bethesda) ćelijske promene mogu biti : I i II grupa - normalan PAPA nalaz (druga uz blažu infekciju), III grupa su reaktivne reparativne promene ““ nije dobar nalaz, IV grupa abnormalnost ćelija epitela(L-SIL,H-SIL), V grupa abnormalnost ćelija žlezdanog epitela i VI grupa neepitelna maligna neoplazma-rak.
Ranim otkrivanjem premalignih promena postiže se 100 odsto izlečenje. Razvoj bolesti se meri godinama, počinje displazijama koje progrediraju ka karcinomu. Klinički postupci za lečenje su termokauterizacija grlića, laserska vaporizacija, lup ekscizija, konizacija i ako je potrebno uraditi histerektomiju (odstarnjivanje grlića i materice). Savet za žene je, da dolaze redovno na ginekolške preglede i svojim načinom života smanje ili eliminišu faktore koji mogu biti rizični za nastanak ove opake bolesti.