MANASTIR ČOKEŠINA
GOSTOLjUBIVA MATI ANA
,,Vremena su uvek teška, ali živeti i raditi se mora. Danas vladaju velika psihička iskušenja, pa su ljudi zastrašeni. Plaše se čak i rada, a to je najgore. “
Kada je došla u Čokešinu, mati Ana je razmišljala samo o jednoj stvari. Kako otići iz manastira u koji je stigla po poslušanju vladike Lavrentija. Monaška poslušnost nije dozvoljavala samovoljni odlazak. Danas ga retko napušta, a i kada negde otputuje, ističe da jedva čeka momenat kada će se vratiti u Čokešinu. Saživela se sa vekovnom svetinjom u kojoj služi već jedanaest godina.
Ja sam Pepeljuga
Mati Ana je prva čokešinska igumanija, jer do njenog dolaska, manastir je činilo muško bratstvo. Bila je u Radovašnici, Krki, Krušedolu i u još nekoliko manastira, dok se nije skrasila na severnoj strani Cera, na tridesetom kilometru od Loznice prema Šapcu, gde se nalazi manastir Čokešina.
- Bila sam ožalošćena kada sam došla ovde, jer sam zatekla jako teško stanje. Sve je bilo zapušteno. Ipak, Bogorodica mi je pružila uverenje da će se situacija stabilizovati. Njena blagodat je ogromna. Svi ljudi koji dođu i iskreno, sa verom, zatraže pomoć, osete zaštitu i molitva im biva uslišena. Ona je igumanija Čokešine, a ja sam samo Pepeljuga, stalno u prašini sa majstorima ““ kaže mati Ana.
A majstori, već naviknuti da ih mati Ana prati u stopu, rade pod njenom kontrolom. Po struci je ekonomista, a kako se razume u građevinarstvo, ne zna ni sama i dodaje: ,,Znam tačno šta hoću, a to je najvažnije. Pregaocu, Gospod zamah daje. Znači, kreni i sve će doći na svoje uz Božju pomoć.“
Sve je u manastiru obnovljeno ili novosagrađeno. U toku je gradnja i velikog konaka koji će biti dovoljno prostran, jer mati Ana ne voli teskobne i sklepane građevine.
- Vremena su uvek teška, ali živeti i raditi se mora. Danas vladaju velika psihička iskušenja, pa su ljudi zastrašeni. Plaše se čak i rada, a to je najgore. Tako i majstori, vole da fušere. Zato se ja ne odvajam od njih i čim nešto nije u redu, skrećem pažnju. Jedan me je pitao, da li mislim da živim dugo kao gavran, kada se tako ponašam. Rekoh mu, i duže. -
Kada je došla u Čokešinu, mati Ana je razmišljala samo o jednoj stvari. Kako otići iz manastira u koji je stigla po poslušanju vladike Lavrentija. Monaška poslušnost nije dozvoljavala samovoljni odlazak. Danas ga retko napušta, a i kada negde otputuje, ističe da jedva čeka momenat kada će se vratiti u Čokešinu. Saživela se sa vekovnom svetinjom u kojoj služi već jedanaest godina.
Ja sam Pepeljuga
Mati Ana je prva čokešinska igumanija, jer do njenog dolaska, manastir je činilo muško bratstvo. Bila je u Radovašnici, Krki, Krušedolu i u još nekoliko manastira, dok se nije skrasila na severnoj strani Cera, na tridesetom kilometru od Loznice prema Šapcu, gde se nalazi manastir Čokešina.
- Bila sam ožalošćena kada sam došla ovde, jer sam zatekla jako teško stanje. Sve je bilo zapušteno. Ipak, Bogorodica mi je pružila uverenje da će se situacija stabilizovati. Njena blagodat je ogromna. Svi ljudi koji dođu i iskreno, sa verom, zatraže pomoć, osete zaštitu i molitva im biva uslišena. Ona je igumanija Čokešine, a ja sam samo Pepeljuga, stalno u prašini sa majstorima ““ kaže mati Ana.
A majstori, već naviknuti da ih mati Ana prati u stopu, rade pod njenom kontrolom. Po struci je ekonomista, a kako se razume u građevinarstvo, ne zna ni sama i dodaje: ,,Znam tačno šta hoću, a to je najvažnije. Pregaocu, Gospod zamah daje. Znači, kreni i sve će doći na svoje uz Božju pomoć.“
Sve je u manastiru obnovljeno ili novosagrađeno. U toku je gradnja i velikog konaka koji će biti dovoljno prostran, jer mati Ana ne voli teskobne i sklepane građevine.
- Vremena su uvek teška, ali živeti i raditi se mora. Danas vladaju velika psihička iskušenja, pa su ljudi zastrašeni. Plaše se čak i rada, a to je najgore. Tako i majstori, vole da fušere. Zato se ja ne odvajam od njih i čim nešto nije u redu, skrećem pažnju. Jedan me je pitao, da li mislim da živim dugo kao gavran, kada se tako ponašam. Rekoh mu, i duže. -
Najnoviji broj
18. april 2024.
