SEĆANjA NA STARI ŠABAC
SLAVUJ IZ MAČVE
Pripremajući 2006. godine izložbu ,,Trag pesme“ na kojoj sam prikazao podatke deset šabačkih muzičara koji su snimili gramofonske ploče između dva svetska rata shvatio sam koliko je stanovništvo šabačkog kraja muzički nadareno. U periodu od 1900. - 1940. godine diskografske kuće snimale su ploče samo sa najboljim pevačima. Jedna od njih je bila i Seka Cveta Mihajlović, druga, od šestoro dece Jovana i Magdalene Mihajlović. Oni i sva njihova deca bili su sluhisti i ta muzička nadarenost kasnije se prenela na njihove potomake čak do četvrtog kolena.
Seka Cveta Mihajlović rođena je u Šapcu 1904. godine. Pevala je od rane mladosti. Imala je lep zvonki glas i o njenim pevačkim kvalitetima prilikom pevanja na jednom humanitarnom koncertu ,,Šabački Glasnik“ je septembra 1922. godine objavio članak: ,,Prva tačka koncertnog dela bila je pevanje g-ce Mihailović ,,Za valom teče val“. G-ca Mihailovićeva ima dosta uslova za pevanje. Njen prijatan organ probuđuje u čoveku prijatnu melanholiju koja simbolizira u čoveku i jasno ocrtava jedan dobar talenat. Njen još nerazvijen glas ima svežine koji se sliva u prijatne akorde. Šteta da tako ostane nedirnut neškolovan jer bi gospođica Mihailović na polju umetnosti vremenom postala jedan od boljih umetnika,“
I postala je Seka umetnica, pevala je na svim šabačkim zabavama i koncertima po čijem je broju i kvalitetu Šabac bio poznat. Pevala je sve bolje te joj dadoše opravdani nadimak Slavuj iz Mačve. Seka je u međuvremenu završila učiteljsku školu i 1927. godine radila kao učiteljica. Glas o njenim pevačkim kvalitetima stigao je do Beograda. Menadžeri firme ,,Odeon“ pozvali su je da snimi desetak ploča uz pratnju čuvenog orkestra Dušana Popaza. Uspeh je bio odličan i svi su bili zadovoljni osim Sekinog oca Jovana koji je imao sluha za muziku ali ne i da mu ćerka bude pevačica. Seka se našla u začaranom trouglu između oca Jovana, pevačke karijere i udaje. U ,,Šabačkom Glasniku“ od 22. juna 1930. godine pročitao sam oglas: ,, Verenje. G-ca Cveta ““ Seka Mihailovićeva, učieljica sa Orida, kći g-đe Magdalene i g. Jovana Mihailovića trg. ovd. verena 9. ov. m. sa g-dinom Stevanom Kujundžićem, advok. pripravnikom iz Šapca, sinom g-đe Ruže udove poč. Petra Kujundžića, biv. trg. ovd. Čestitamo“. Bila je to neka rabota, verovatno namera Sekinog oca Jovana da uda kći ,samo da ne bi pevala ali i pored najavljene veridbe Seka se nije udala. Nastavila je da peva i snima, a na nalepnicama snimljenih ploča pored njenog imena pisalo je da je učiteljica iz Šapca. Posle 1930. godine Seka se udala za Romšaka Pavlovića, komadanta šabačke kasarne, kojem očigledno nije smetalo da mu supruga peva i snima ploče.
Na nalepnicama Sekinih ploča snimljanih 1932. godine od strane firme ,,Edison Bel“ pisalo je: ,,Nekad cvale bele ruže“, Seka Mihajlović-Romšak i cig. kapela Dj. Đorđević“. Do početka Drugog svetskog rata snimila je Seka još dvadeset ploča na kojima sam do danas pronašao tek šesnaest pesama što govori da je još nepoznat repertoar njenih snimljenih pesama: „Zora zori“, „Jova ružu“, „Teško je ljubiti tajno“, „Znaš nevero“, „Zujte strune“, „Grivna“, „Nekad cvale bele ruže“ i druge.
Snimci Sekinih pesama veoma su kvalitetni jer se od 1927. godine snimanje gramofonskih ploča vršilo električnim sistemom koji je pružao širi zvučni spektar u odnosu na akustično snimanje sa kojim su snimane ploče sa pesmama Cicvarića, Andolije i drugih starijih pevača. Ali poče Drugi svetski ra , Seka se razvede i tu je bio kraj njene plodne pevačke karijere. Posle rata radila je kao učiteljica u osnovnoj školi na Oridu. Drugi put se udala oko 1950. godine za advokata Dušana Pavlovića. Nije imala dece osim učenika iz škole koje je volela kao i oni nju. Otišla je u nezaborav 1983. godine kao Mačvanski slavuj ostavivši za sobom stare ploče sa setnim pesmama kakav je bio i njen život.
A zahvaljujući muzičkom nadarenošću Sekinih roditelja Jovana i Magdalene Mihajlović, njihov sin Milan je pevao i svirao, kćeri Ljubica, Milena i Zagorka su pevale, sin Miodrag (Đaja) je svirao ali Seka ih je nadmašila i snimila ploče što je u ono vreme bio znak pevačkog vrhunca. Genetska veza prenela se na još dve generacije. Ljubicina kći Beca Šešić-Lazić završila je Osnovnu muzičku školu i zbog nadarenosti priznata su joj dva razreda u toku jedne godine. Svira klavir i harmoniku. Njena kći Svetlana završila je takođe Osnovnu muzičku školu i svira klavir. A Svetlanina kći Katarina je druga godina Srednje muzičke škole, svira klavir, a vreme će pokazati dokle će se protezati genetska veza šabačkog trgovca Jovana Mihajlovića koji nije dozvoljavao ćerki Seki da peva i snima ploče. Ali nije mu zameriti jer u ono doba nije se znalo za gene ali se govorilo: ,,Iver ne pada daleko od klade“.
Dragutin Dragan Petrović
Seka Cveta Mihajlović rođena je u Šapcu 1904. godine. Pevala je od rane mladosti. Imala je lep zvonki glas i o njenim pevačkim kvalitetima prilikom pevanja na jednom humanitarnom koncertu ,,Šabački Glasnik“ je septembra 1922. godine objavio članak: ,,Prva tačka koncertnog dela bila je pevanje g-ce Mihailović ,,Za valom teče val“. G-ca Mihailovićeva ima dosta uslova za pevanje. Njen prijatan organ probuđuje u čoveku prijatnu melanholiju koja simbolizira u čoveku i jasno ocrtava jedan dobar talenat. Njen još nerazvijen glas ima svežine koji se sliva u prijatne akorde. Šteta da tako ostane nedirnut neškolovan jer bi gospođica Mihailović na polju umetnosti vremenom postala jedan od boljih umetnika,“
I postala je Seka umetnica, pevala je na svim šabačkim zabavama i koncertima po čijem je broju i kvalitetu Šabac bio poznat. Pevala je sve bolje te joj dadoše opravdani nadimak Slavuj iz Mačve. Seka je u međuvremenu završila učiteljsku školu i 1927. godine radila kao učiteljica. Glas o njenim pevačkim kvalitetima stigao je do Beograda. Menadžeri firme ,,Odeon“ pozvali su je da snimi desetak ploča uz pratnju čuvenog orkestra Dušana Popaza. Uspeh je bio odličan i svi su bili zadovoljni osim Sekinog oca Jovana koji je imao sluha za muziku ali ne i da mu ćerka bude pevačica. Seka se našla u začaranom trouglu između oca Jovana, pevačke karijere i udaje. U ,,Šabačkom Glasniku“ od 22. juna 1930. godine pročitao sam oglas: ,, Verenje. G-ca Cveta ““ Seka Mihailovićeva, učieljica sa Orida, kći g-đe Magdalene i g. Jovana Mihailovića trg. ovd. verena 9. ov. m. sa g-dinom Stevanom Kujundžićem, advok. pripravnikom iz Šapca, sinom g-đe Ruže udove poč. Petra Kujundžića, biv. trg. ovd. Čestitamo“. Bila je to neka rabota, verovatno namera Sekinog oca Jovana da uda kći ,samo da ne bi pevala ali i pored najavljene veridbe Seka se nije udala. Nastavila je da peva i snima, a na nalepnicama snimljenih ploča pored njenog imena pisalo je da je učiteljica iz Šapca. Posle 1930. godine Seka se udala za Romšaka Pavlovića, komadanta šabačke kasarne, kojem očigledno nije smetalo da mu supruga peva i snima ploče.
Na nalepnicama Sekinih ploča snimljanih 1932. godine od strane firme ,,Edison Bel“ pisalo je: ,,Nekad cvale bele ruže“, Seka Mihajlović-Romšak i cig. kapela Dj. Đorđević“. Do početka Drugog svetskog rata snimila je Seka još dvadeset ploča na kojima sam do danas pronašao tek šesnaest pesama što govori da je još nepoznat repertoar njenih snimljenih pesama: „Zora zori“, „Jova ružu“, „Teško je ljubiti tajno“, „Znaš nevero“, „Zujte strune“, „Grivna“, „Nekad cvale bele ruže“ i druge.
Snimci Sekinih pesama veoma su kvalitetni jer se od 1927. godine snimanje gramofonskih ploča vršilo električnim sistemom koji je pružao širi zvučni spektar u odnosu na akustično snimanje sa kojim su snimane ploče sa pesmama Cicvarića, Andolije i drugih starijih pevača. Ali poče Drugi svetski ra , Seka se razvede i tu je bio kraj njene plodne pevačke karijere. Posle rata radila je kao učiteljica u osnovnoj školi na Oridu. Drugi put se udala oko 1950. godine za advokata Dušana Pavlovića. Nije imala dece osim učenika iz škole koje je volela kao i oni nju. Otišla je u nezaborav 1983. godine kao Mačvanski slavuj ostavivši za sobom stare ploče sa setnim pesmama kakav je bio i njen život.
A zahvaljujući muzičkom nadarenošću Sekinih roditelja Jovana i Magdalene Mihajlović, njihov sin Milan je pevao i svirao, kćeri Ljubica, Milena i Zagorka su pevale, sin Miodrag (Đaja) je svirao ali Seka ih je nadmašila i snimila ploče što je u ono vreme bio znak pevačkog vrhunca. Genetska veza prenela se na još dve generacije. Ljubicina kći Beca Šešić-Lazić završila je Osnovnu muzičku školu i zbog nadarenosti priznata su joj dva razreda u toku jedne godine. Svira klavir i harmoniku. Njena kći Svetlana završila je takođe Osnovnu muzičku školu i svira klavir. A Svetlanina kći Katarina je druga godina Srednje muzičke škole, svira klavir, a vreme će pokazati dokle će se protezati genetska veza šabačkog trgovca Jovana Mihajlovića koji nije dozvoljavao ćerki Seki da peva i snima ploče. Ali nije mu zameriti jer u ono doba nije se znalo za gene ali se govorilo: ,,Iver ne pada daleko od klade“.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
18. april 2024.
