SRPSKE LILE

Običaj je da se uveče Petrovdana pale lile. Tako se širom Srbije, koje gde, lože vatre ili nose upaljene nekakve baklje napravljene od kore drveta a poslednjih godina, što nema veze ni sa tradicijom ni sa običajima, u sve većoj primeni su savremenije lile načinjene od kojekakve plastike ili gume pa se skoro cela Srbija zadimi. Ako i ovog puta, dok čeznemo za Evropom, takva slika ode u svet, mrka kapa da ćemo dobro doći u tu njihovu prefinjenu Uniju.
A i kako bi se drugačije, posle svega što nam rade i što će nam uraditi oko ulaska u Evropu, osećali mi Srbi nego kao pregorele lile. U svtari, više to liči na onu dečju igru preskakanja vatre. Pa ko se opeče, opeče.
Tamo negde kod Gornjeg Milanovca, narod se pobunio protiv seče jednog hrasta starog oko šest vekova a koji se našao na trasi novog auto-puta. Oni još veruju u ono „Svi Srbi pod jedno drvo“, dok mnogi drugi veruju da ćemo plandovati u hladu Evrope.
Dobro je što se niko ne buni onih dana oko Božića kada se širom ove zemlje seku ista ta, doduše mlađa, hrastova stabla kako bi se po tradiciji obeležio praznik. Tada se to radi pretežno u tuđim šumama.
A Novak Đoković, koji je uvek na javnoj sceni prvržen Srbiji, i ovog puta je to potvrdio, pustio je Engleza da pobedi na Vimbldonu. Taman posla, sad kad Srbija treba da uđe u Evropu, da je neki Srbin trijumfovao u sred Londona. Ne bi nam to oprostili.
Kažu neki da će biti novih izbora. Pa šta bi drugo, Srbija kao da živi od izbora do izbora a njeni političari samo za izbore. I kad je tako i pošto nam akteri, po ko zna koji put već reprizirane televizijske serije o babi koja se češlja, ulaze u domove i živote, nije zgoreg i njih izabrati na neka državnička mesta. Dakle, za predsednika bi mogao Radašin a za premijera Milašin. Onaj Đoda što “˜oda tamo “˜vamo i voli pivo e on bi za ministra inostranih poslova. Radojka, Zlatana i Smiljana da se rasporede u resore zdravstva, kulture i prosvete, Dragojlo da se prihvati pravde, Džama za ministra ekonomije, Petrojka za turizam i ugostiteljstvo, prijatelj Mitar za ministra vojnog... i tako redom do sina Dragana koji bi se, kako se to kaže, kao ministar bez fotelje bavio i omladinom. I Bog da nas vidi.
I sad ozbiljno na tu temu, jer ozbiljno se i rekonstrukcijom vlasti bave i u državnom vrhu, mnogim ljudima sad uopšte nije lako. Nemiran san zbog klimanja fotelja imaju i pojedini ministri, i pojedini državni sekretari pa i ona silna svita oko ministarstava i u Vladi. Eto, naša vlast se opet desila listopadna i to baš u sred leta. A možda će ih samo zaliti, odnosno, osvežiti, pa idemo nanovo.
Skoro sva mora u našoj okolini su na neki način ugrožena, i Crno, i Egejsko, i Crveno. Pa gde da se sad kupamo. Treba videti da se ulaskom u Evropu i nama obezbedi neko more, makar malo da stanu svi Srbi.
Sad su na nacionalnoj televiziji političke emisije prebačene u termin nekako pred spavanje. Pa zar oni misle da neko posle toga može da spava.
I kad smo kod te teme mora se priznati da je televizija veliki tehnološki izum. Na primer Šapčani sad mogu da gledaju kako se neki drugi građani u nekim drugim gradovima i varošicama kupaju u svojim javnim bazenima. Osvežavajuće!