DRAGAN FILIPOVIĆ
„SNOVI I KORENI“ PO DRUGI PUT
Nedavno je iz štampe izašlo drugo dopunjeno izdanje monografije o uspešnim Šapčanima i Podrincima na tlu Severnoameričkog kontinenta u izdanju „Glasa Podrinja“, a pod pokroviteljstvom grada Šapca
Snovi se ostvaruju ukoliko imamo hrabrosti da im istinski težimo. Upravo o snovima i težnji da se ostvare u životu, borbi u kojoj znanje i upornost bacaju svet pod noge, provorio je Dragan Filipović, književnik i novinar. Šapčanin o Šapčanima na dvesta četrdeset strana svojih i njihovih „Snova i korena“ ispisuje tople, ljudske priče o pripadanju, istrajnosti, upornosti, ljubavi, radu, radosti.
Od dvanaest novih priča, osam je posvećeno ljudima čiji su koreni duboki i neraskidivi, a misli okrenute ka svom rodnom zavičaju. Tako autor ni ovoga puta ne zaboravlja Mila Nikolića, jednog od dvanaest dobitnika Specijalne medalje za humanost „Večernjih novosti“ koja mu je početkom godine dodeljena u Beogradu na svečanosti održanoj povodom pedesetogodišnjice akcije „Plemeniti podvig godine“. Ali nije nagrada u centru pažnje već dar u vrednosti od 2.000 dolara koji je ovaj rođeni Šapčanin zajedno sa Igorom Rašulom, predsednikom, i Mladenom Matijaševićem, generalnim sekretarom beogradske Humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“ doneo Iliji Mijatoviću, poljoprivredniku i ocu desetoro dece iz Mačvanskog Metkovića. Jedna od onih koji su za svoj naučni rad i humanost dobili zasluženu nagradu je i Jasmina Vujić. Dekanu katedre za nuklearni inžinjering Univerziteta Berkli u Americi, povodom Svetog Stefana, krsne slave i Dana Republike Srpske, predsednik Milorad Dodik dodelio je Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem. Potresna životna priča Dragoljuba Dragana Đurkovića, rođenog Dubljanina i šabačkog đaka i gimnazijalca, rodoljuba i nacionaliste, svedoči o upornosti, ali i nesebičnom zalaganju za istinu o srpskom narodu i razbijanju stereotipa američkih sredstava informisanja o Srbima kao „lošim momcima“ u vreme raspada SFRJ. I Miloš Šupica, dobitnik najviših priznanja za dobročinstvo i humanost Republike Srpske i SRJ, nesebično je pružao pomoć „koja je često prelazila granice ljudske moći, ranjenim i unesrećenim Srbima od 1991. godine“.
Ono što je pomalo i kuriozitet cele ove priče o našim ljudima, i što se izdvaja samo po poreklu, ali ne i ljubavi prema srpskom rodu, je slučaj američkog Indijanca Majkla Pauela iz plemena Čivava u Minesoti. Kao jedan od vlasnika kompanije „River of International Inc“ sedamdeset odsto zarade od uzgoja i prerade ribe izdvajao je za dovršetak radova na Hramu Svetog Save na Vračaru u Beogradu devedesetih godina prošlog veka.
Ne zaboravlja autor, kao ni ljudi o kojima je pisao, na stubove svoje pravoslavne vere i Srpsku pravoslavnu crkvu čiji su hramovi podizani i u rasejanju na američkom tlu. Nova Gračanica, veliki manastirski kompleks nedaleo od Čikaga, sa jezerima, livadama i šumama na nekoliko stotina hektara, ostavlja bez daha lepotom i duhovnošću.
I Goran Topalović, magistar elektrotehnike i softver inžinjer za telekomunikacije u Nju Džersiju, Nataša Pavlović, glumica, pisac, filmski scenarista iz Los Anđelesa, Vlatko Jovanović, porodica Đurković, Dragan Milošević Šnalica i mnogi drugi svedoče o jednom vremenu. Vremenu snova ali i neraskidivih korena.
Od dvanaest novih priča, osam je posvećeno ljudima čiji su koreni duboki i neraskidivi, a misli okrenute ka svom rodnom zavičaju. Tako autor ni ovoga puta ne zaboravlja Mila Nikolića, jednog od dvanaest dobitnika Specijalne medalje za humanost „Večernjih novosti“ koja mu je početkom godine dodeljena u Beogradu na svečanosti održanoj povodom pedesetogodišnjice akcije „Plemeniti podvig godine“. Ali nije nagrada u centru pažnje već dar u vrednosti od 2.000 dolara koji je ovaj rođeni Šapčanin zajedno sa Igorom Rašulom, predsednikom, i Mladenom Matijaševićem, generalnim sekretarom beogradske Humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“ doneo Iliji Mijatoviću, poljoprivredniku i ocu desetoro dece iz Mačvanskog Metkovića. Jedna od onih koji su za svoj naučni rad i humanost dobili zasluženu nagradu je i Jasmina Vujić. Dekanu katedre za nuklearni inžinjering Univerziteta Berkli u Americi, povodom Svetog Stefana, krsne slave i Dana Republike Srpske, predsednik Milorad Dodik dodelio je Orden zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem. Potresna životna priča Dragoljuba Dragana Đurkovića, rođenog Dubljanina i šabačkog đaka i gimnazijalca, rodoljuba i nacionaliste, svedoči o upornosti, ali i nesebičnom zalaganju za istinu o srpskom narodu i razbijanju stereotipa američkih sredstava informisanja o Srbima kao „lošim momcima“ u vreme raspada SFRJ. I Miloš Šupica, dobitnik najviših priznanja za dobročinstvo i humanost Republike Srpske i SRJ, nesebično je pružao pomoć „koja je često prelazila granice ljudske moći, ranjenim i unesrećenim Srbima od 1991. godine“.
Ono što je pomalo i kuriozitet cele ove priče o našim ljudima, i što se izdvaja samo po poreklu, ali ne i ljubavi prema srpskom rodu, je slučaj američkog Indijanca Majkla Pauela iz plemena Čivava u Minesoti. Kao jedan od vlasnika kompanije „River of International Inc“ sedamdeset odsto zarade od uzgoja i prerade ribe izdvajao je za dovršetak radova na Hramu Svetog Save na Vračaru u Beogradu devedesetih godina prošlog veka.
Ne zaboravlja autor, kao ni ljudi o kojima je pisao, na stubove svoje pravoslavne vere i Srpsku pravoslavnu crkvu čiji su hramovi podizani i u rasejanju na američkom tlu. Nova Gračanica, veliki manastirski kompleks nedaleo od Čikaga, sa jezerima, livadama i šumama na nekoliko stotina hektara, ostavlja bez daha lepotom i duhovnošću.
I Goran Topalović, magistar elektrotehnike i softver inžinjer za telekomunikacije u Nju Džersiju, Nataša Pavlović, glumica, pisac, filmski scenarista iz Los Anđelesa, Vlatko Jovanović, porodica Đurković, Dragan Milošević Šnalica i mnogi drugi svedoče o jednom vremenu. Vremenu snova ali i neraskidivih korena.
Najnoviji broj
18. april 2024.
