IZMEĐU REDOVA
KONSTRUKTIVNA REKONSTRUKCIJA
Nekim ljudima trebalo bi pokazati izlaz. Ne iz krize, već izlaz iz politike. Zašli pa našli, i ni da se maknu. Godinama se isti likovi vrte u krug, pa ajd“™ što je naša politika jednolična, al“™ što su i oni. Svaki nam filmski žurnal isti. Isti glumci.
A arhitekte naše politike ovih dana će, kako su obećali, objaviti skicu novog i čuvenog političkog zdanja. E da je da vidimo od kakvog je materijala i ta građevina.
Ustvari, zna se, racionalni su to političari, gradiće od onog materijala koga imaju. Nešto više naprednjaka, malo manje socijalista, kao vezivno tkivo nešto malo ujedinjenih regiona i za glazuru još ponešto ostalih. I eto srpske kuće. Doduše biće u atmosferi i neizbežnih nagrizajućih opozicionih materijala ali sve je to sastavni deo građevine koja, sticajem okolnosti, iz godine u godinu zahteva rekonstrukciju.
U čitavoj toj priči oni izgledaju kao ogromna zgrada a narod kao zemlja na kojoj je ta zgrada podignuta. Ćuti i trpi.
I kada je u pitanju ta, već dugo najavljivana rekonstrukcija Vlade, malo liči na deo one dečje igre u kojoj se uzvikuje „Mir, mir, mir, niko nije kriv...“
A i skoro svi iz vrha vlasti tvrde da su promene neminovne ali svaki pojedinac samo što ne kaže „Treba menjati, ali ne mene“.
Ništa novo nije i ono što se desilo neki dan, da čoveka smenjenog sa jednog mesta postave na još značajniju funkciju. Bilo je toga u našoj političkoj prošlosti, takozvana smena na bolje ili na više. A tu kad ga postave, e odatle se teško silazi, jer i oni koji su bili za njegovu smenu sada su mu podređeni. D“™ izvine smenjeni, odnosno unapređeni.
U jednom srpskom gradu razrešena i zamenica gradonačelnika zato što je kritikovala izgled neke predstavnice isto tako neke evropejske organizacije. Pa normalno, ne možemo svašta blebetati protiv njih a tražiti da nas istovremeno prime u njihovo društvo, nije lepo. Zato je ova rubrika i ranije a evo i sada, hvalila i hvali lepotu evropejskih predstavnica Eštonove, Merkelove i ostalih, ma šta na to rekli oni što biraju misice širom kontinenta.
A i mora se priznati da ni svi novinari nisu baš u vinkli. Eto, na primer sjatili se engleski i svetski izveštači i dreždali u sred Londona pred bolnicom u kojoj se porađala mlada princeza, kao da će ona to obaviti tu ispred zgrade ili na nekoj terasi i kao da će ta kraljevska beba odmah izaći i održati govor novinarima koji će sve to ekskluzivno preneti dalje. Svet izgleda živi u rijaliti dobu.
Tako se ovih dana i u Budvi održava, valjda prva crnogorska parada ponosa. Velju, što je ne prošetaju pod Lovćenom, pa da i Njegoš vidi dokle je došlo čojstvo i junaštvo. Čoče!
A arhitekte naše politike ovih dana će, kako su obećali, objaviti skicu novog i čuvenog političkog zdanja. E da je da vidimo od kakvog je materijala i ta građevina.
Ustvari, zna se, racionalni su to političari, gradiće od onog materijala koga imaju. Nešto više naprednjaka, malo manje socijalista, kao vezivno tkivo nešto malo ujedinjenih regiona i za glazuru još ponešto ostalih. I eto srpske kuće. Doduše biće u atmosferi i neizbežnih nagrizajućih opozicionih materijala ali sve je to sastavni deo građevine koja, sticajem okolnosti, iz godine u godinu zahteva rekonstrukciju.
U čitavoj toj priči oni izgledaju kao ogromna zgrada a narod kao zemlja na kojoj je ta zgrada podignuta. Ćuti i trpi.
I kada je u pitanju ta, već dugo najavljivana rekonstrukcija Vlade, malo liči na deo one dečje igre u kojoj se uzvikuje „Mir, mir, mir, niko nije kriv...“
A i skoro svi iz vrha vlasti tvrde da su promene neminovne ali svaki pojedinac samo što ne kaže „Treba menjati, ali ne mene“.
Ništa novo nije i ono što se desilo neki dan, da čoveka smenjenog sa jednog mesta postave na još značajniju funkciju. Bilo je toga u našoj političkoj prošlosti, takozvana smena na bolje ili na više. A tu kad ga postave, e odatle se teško silazi, jer i oni koji su bili za njegovu smenu sada su mu podređeni. D“™ izvine smenjeni, odnosno unapređeni.
U jednom srpskom gradu razrešena i zamenica gradonačelnika zato što je kritikovala izgled neke predstavnice isto tako neke evropejske organizacije. Pa normalno, ne možemo svašta blebetati protiv njih a tražiti da nas istovremeno prime u njihovo društvo, nije lepo. Zato je ova rubrika i ranije a evo i sada, hvalila i hvali lepotu evropejskih predstavnica Eštonove, Merkelove i ostalih, ma šta na to rekli oni što biraju misice širom kontinenta.
A i mora se priznati da ni svi novinari nisu baš u vinkli. Eto, na primer sjatili se engleski i svetski izveštači i dreždali u sred Londona pred bolnicom u kojoj se porađala mlada princeza, kao da će ona to obaviti tu ispred zgrade ili na nekoj terasi i kao da će ta kraljevska beba odmah izaći i održati govor novinarima koji će sve to ekskluzivno preneti dalje. Svet izgleda živi u rijaliti dobu.
Tako se ovih dana i u Budvi održava, valjda prva crnogorska parada ponosa. Velju, što je ne prošetaju pod Lovćenom, pa da i Njegoš vidi dokle je došlo čojstvo i junaštvo. Čoče!
Najnoviji broj
18. april 2024.
