DRAGAN GAVRILOVIĆ IZ POMIJAČE
SRPSKO SELO I U ŠVAJCARSKOJ
Povratak korenima uz pomoć kreativnosti i oko 1.000 sati slobodnog vremena utrošenog na maketu i slike izrađene pirografskom metodom
Sve je počelo pre tri godine u kuhinji stana u nemačkom kantonu Švajcarske. Nostalgija za rodnim selom, sećanje na srećno detinjstvo i skrivena krativnost sada već četrdesetdevetogodišnjeg Dragana Gavrilovića izrodila su nešto sasvim nesvakidašnje.
-Sasvim slučajno počeo sam da se bavim maketarstvom. Želja da napravim u roditeljskom dvorištu kuću dovela me je do prve makete. Kada sam uradio nacrt hteo sam da vidim kako bi to izgledalo pa sam napravio maketu. Kada sam video kako to izgleda okrenuo sam se selu. Upotrebom autentičnih materijala napravio sam šinska kola ““ kaže Dragan koji već dvadeset pet godina radi mehaničku montažu delova u firmi za izradu instrumenata u medicini.
Zato i ne čudi sa kolikom preciznošću i do kojih je sitnih detalja urađena maketa „Seoskog domaćinstva u Pocerini polovinom 20 veka“ u razmeri 5:100. O strpljenju i istrajnosti svedoči i 17 slika sa motivima životinja u koje je uklopljeno i zalepljeno preko 10.000 drvaca.
-Bilo mi je lako pošto sam odrastao na selu. Sve sam uradio po sećanju iz detinjstva. Sem ličnog zadovoljstva namera mi je bila da se ljudi na ovaj način sete kako je nekad bilo, a prvenstveno da ne zaborave. Lepo ljudi kažu da „ko zaboravi odakle je ponikao on nema budućnost“. Ne treba zaboraviti korene i vrednost našeg srpskog sela. Omladina treba da vidi sa čime se nekada radilo, šta se radilo i da se mnogo teže živelo pa su opet ljudi opstajali i imali petoro, šestoro dece ““ dodaje Dragan.
-Sasvim slučajno počeo sam da se bavim maketarstvom. Želja da napravim u roditeljskom dvorištu kuću dovela me je do prve makete. Kada sam uradio nacrt hteo sam da vidim kako bi to izgledalo pa sam napravio maketu. Kada sam video kako to izgleda okrenuo sam se selu. Upotrebom autentičnih materijala napravio sam šinska kola ““ kaže Dragan koji već dvadeset pet godina radi mehaničku montažu delova u firmi za izradu instrumenata u medicini.
Zato i ne čudi sa kolikom preciznošću i do kojih je sitnih detalja urađena maketa „Seoskog domaćinstva u Pocerini polovinom 20 veka“ u razmeri 5:100. O strpljenju i istrajnosti svedoči i 17 slika sa motivima životinja u koje je uklopljeno i zalepljeno preko 10.000 drvaca.
-Bilo mi je lako pošto sam odrastao na selu. Sve sam uradio po sećanju iz detinjstva. Sem ličnog zadovoljstva namera mi je bila da se ljudi na ovaj način sete kako je nekad bilo, a prvenstveno da ne zaborave. Lepo ljudi kažu da „ko zaboravi odakle je ponikao on nema budućnost“. Ne treba zaboraviti korene i vrednost našeg srpskog sela. Omladina treba da vidi sa čime se nekada radilo, šta se radilo i da se mnogo teže živelo pa su opet ljudi opstajali i imali petoro, šestoro dece ““ dodaje Dragan.
Najnoviji broj
18. april 2024.
