NEDOUMICE OKO PRODAJE PŠENICE OVOGODIŠNjEG RODA U MAČVI
CENA PODELILA PROIZVOĐAČE
Skromna količina od 59.500 tona hlebnog žita za potrebe Republičkih robnih rezervi po ceni od 20. dinara za kilogram, privilegija, korist ili neslana šala. Ostale, najveće količine mačvanski proizvođači prodaju mlinarima, uglavnom po 16 dinara za kilogram
Seljaci u Mačvi sa kojima smo razgovarali o prodaji pšenice ovogodišnjeg roda, tvrde da su po ko zna koji put nasamareni, najviše od države. Prvo, žetva je završena, bogat rod uskladišten, a kada je u pitanju cena, mnogi proizvođači se osećaju prevarenim.
Republička direkcija za robne rezerve odlučila je da ove godine otkupi 59.500 tona hlebnog žita po utvrđenoj ceni od 20 dinara za kilogram. U Srbiji je zahvaljujući bogatom rodu, proizvedeno mnogo više.
- Ponadali smo se da će to biti i konačna cena, mada i ona teško pokriva ulaganja u proizvodnju. Ta, nazovi želja države da nam pomognu motivišući ostale kupce, pretvorila se u neizvesnu i uzaludnu trku za valorizacijom sopstvenog truda oko ovogodišnje proizvodnje pšenice, kaže Avram Gišić, jedan od nezadovoljnih proizvođača pšenice iz Belotića.
Veliki proizvođači, pre svih oni u Vojvodini pohrlili su da prodaju hlebno žito, koje je ove godine bogato rodilo i brzo ispunili planiranu kvotu, koju je odredila Direkcija. Sva ostala pšenica, može biti predmet prodaje ( proizvođači to žele jer im je novac neophodan iz raznih razloga) ali mlinari su ponudili manje-više 16 dinara za kilogram. To je procenjuju proizvođači ispod svakog minimuma. A zarada o kojoj maštaju, govore skoro ista, kad bogato ili siromašno rodi.
- Potrebna nam je veća zaštita i bolja organizacija. To jednostavno, moramo preduzeti. Država bi trebalo da nam pomogne istinski, jer je to i u njenom interesu, a pšenica je strateški proizvod za svakoga, kaže Radojica Subić iz Sovljaka.
Republička direkcija za robne rezerve odlučila je da ove godine otkupi 59.500 tona hlebnog žita po utvrđenoj ceni od 20 dinara za kilogram. U Srbiji je zahvaljujući bogatom rodu, proizvedeno mnogo više.
- Ponadali smo se da će to biti i konačna cena, mada i ona teško pokriva ulaganja u proizvodnju. Ta, nazovi želja države da nam pomognu motivišući ostale kupce, pretvorila se u neizvesnu i uzaludnu trku za valorizacijom sopstvenog truda oko ovogodišnje proizvodnje pšenice, kaže Avram Gišić, jedan od nezadovoljnih proizvođača pšenice iz Belotića.
Veliki proizvođači, pre svih oni u Vojvodini pohrlili su da prodaju hlebno žito, koje je ove godine bogato rodilo i brzo ispunili planiranu kvotu, koju je odredila Direkcija. Sva ostala pšenica, može biti predmet prodaje ( proizvođači to žele jer im je novac neophodan iz raznih razloga) ali mlinari su ponudili manje-više 16 dinara za kilogram. To je procenjuju proizvođači ispod svakog minimuma. A zarada o kojoj maštaju, govore skoro ista, kad bogato ili siromašno rodi.
- Potrebna nam je veća zaštita i bolja organizacija. To jednostavno, moramo preduzeti. Država bi trebalo da nam pomogne istinski, jer je to i u njenom interesu, a pšenica je strateški proizvod za svakoga, kaže Radojica Subić iz Sovljaka.
Najnoviji broj
18. april 2024.
