53. DRAGAČEVSKI SABOR TRUBAČA U GUČI
GUČA ŠAPCU SVIRALA NA UVCE
Od samog ulaza u Prestonicu trube i susret sa spomenikom prvom pobedniku Desimiru Perišiću iz Goračića, koji nas uvodi u svet ovog instrumenta do sličnog u centru ove varošice sve je obojeno toplim provodima i mezetlucima. I stranih jezika od japanskog, italijanskom, mađarskog, južnoameričkih a, biće vele domaćini preko pola miliona gostiju iz celog sveta. Stotine orkestara traže uhlebljenje pod gradom od kafana i frula, priča nikad završenu priču o patnji i ljubavi.
Ima od igle do lokomotive u ovom hramu muzike i zanata, opančića na šiljkane, nošnji, starih detalja, buradi ali i svadbarskog kupusa i pečenje, po onoj, kupi mi babo kupi pečenja jarećeg....
Uslužni domaćini su mislili na sve, pa na pozornici ispred centra za kulturu i na stadionu vrvi od sadržaja celi dan. I opet truba na svakom koraku. Ali i drugi traže svoje mesto pod suncem. Stari sa preko osam decenija životnim iskustvom Miroslav Veljović iz Leštana pravi frule a cena im je od 50 do 150 evra. I kupaca ima dodaje:
- Najviše kupuju stranci i ne pitaju za cenu. Guča je čudo samo je ova vrelina prepreka da se baš uživa, ali do vikenda i pune fešte valjda će zahladiti, nada se Veljović.
Generacijama govori Nebojša Đorđević iz Svilajnca stari zanati i proizvodi od opančića i nošnji te suveniri ovde su u režiji njegove porodice:
- Opanci su od 2.000 dinara do 3.000 za decu od 1.000 do 1.500, nošnje 200 evra, pojedinačno oko 50 evra a suveniri samo 100 i 200 dinara.
Po okolnim bregovima i na najčudnijim mestima kampuju gosti uglavnom stranci i imate utisak da ste u metropoli. Guča prestonica Dragačevske svečarije bila je i ostala magnet za svet. Stigli su i biciklisti iz Skandinavije. Pesma grupa i ženskih i muških celi dan putuje.
Agilni poslenici Turističke organizacije priredili su posetu selu Goračići odakle je i prvi pobednik sabora trube 1961. godine ali i muzej Goračićke bitke gde je Dragan Đolović nadahnuto govorio o značaju sela i planine Jelice, te veličine u odnosu na tada mali Čačak.
Prelepa crkva posvećena Presvetoj Bogorodici potiče iz 1807. godine i spoj je opojnog mira i dela za decu koji je nestvarno lep. Ipak u centru ove posete predstavnika medija je bilo etno domaćinstvo Milana Filipovića koji je uz dvadesetak objekata rešio i grejanje na bio masu, ali i pronašao put do života od seoskog turizma.
Ima od igle do lokomotive u ovom hramu muzike i zanata, opančića na šiljkane, nošnji, starih detalja, buradi ali i svadbarskog kupusa i pečenje, po onoj, kupi mi babo kupi pečenja jarećeg....
Uslužni domaćini su mislili na sve, pa na pozornici ispred centra za kulturu i na stadionu vrvi od sadržaja celi dan. I opet truba na svakom koraku. Ali i drugi traže svoje mesto pod suncem. Stari sa preko osam decenija životnim iskustvom Miroslav Veljović iz Leštana pravi frule a cena im je od 50 do 150 evra. I kupaca ima dodaje:
- Najviše kupuju stranci i ne pitaju za cenu. Guča je čudo samo je ova vrelina prepreka da se baš uživa, ali do vikenda i pune fešte valjda će zahladiti, nada se Veljović.
Generacijama govori Nebojša Đorđević iz Svilajnca stari zanati i proizvodi od opančića i nošnji te suveniri ovde su u režiji njegove porodice:
- Opanci su od 2.000 dinara do 3.000 za decu od 1.000 do 1.500, nošnje 200 evra, pojedinačno oko 50 evra a suveniri samo 100 i 200 dinara.
Po okolnim bregovima i na najčudnijim mestima kampuju gosti uglavnom stranci i imate utisak da ste u metropoli. Guča prestonica Dragačevske svečarije bila je i ostala magnet za svet. Stigli su i biciklisti iz Skandinavije. Pesma grupa i ženskih i muških celi dan putuje.
Agilni poslenici Turističke organizacije priredili su posetu selu Goračići odakle je i prvi pobednik sabora trube 1961. godine ali i muzej Goračićke bitke gde je Dragan Đolović nadahnuto govorio o značaju sela i planine Jelice, te veličine u odnosu na tada mali Čačak.
Prelepa crkva posvećena Presvetoj Bogorodici potiče iz 1807. godine i spoj je opojnog mira i dela za decu koji je nestvarno lep. Ipak u centru ove posete predstavnika medija je bilo etno domaćinstvo Milana Filipovića koji je uz dvadesetak objekata rešio i grejanje na bio masu, ali i pronašao put do života od seoskog turizma.
Najnoviji broj
18. april 2024.
