POSLEDICE TRANZICIJE
KAD DRŽAVA NE RADI SVOJ POSAO
U Srbiji je od 2002. godine privatizovano oko 2.500 preduze&
Veliki broj štrajkova koji u poslednje vreme potresaju Srbiju prouzrokovan je činjenicom da većina poslodavaca već mesecima radnicima ne isplaćuje nadnice i doprinose. Dugovanja prema fondovima penzijskog i zdravstvenog osiguranja prošle godine su iznosila oko 120 milijardi dinara, na isplatu nadnica u nekim firmama se čeka po par meseci, a u pojedinim i po nekoliko godina.
Po važećem zakonu o radu, obaveza poslodavca je da radnicima na mesečnom nivou uplati zarade a državi doprinose, ukoliko to ne uradi slede prekršajne i krivične prijave.
- Zaposleni se obraćaju inspekciji rada ukoliko im nisu isplaćene zarade u određenom zakonskom roku. Ukoliko ni nakon rešenja kojom ga inspekcija obavezuje da isplati zaradu oštećenom licu poslodavac to ne učini slučaj se prosleđuje nadležnom sudu. Zaprećene kazne u slučaju ne isplaćivanja zarada, u slučaju ako je poslodavac pravno lice od 800.000 do milion dinara, a ukoliko je poslodavac preduzetnik kazna je od 400.000 do 500.000 dinara. Međutim, prilikom izricanja presude, organi za prekršaj uglavnom višestruko ublaže te kazne ““ kaže načelnik Inspekcije rada za Mačvanski okrug Danilo Nedeljković.
U slučaju neuplaćivanja doprinosa Poreska uprava podnosi krivičnu prijavu protiv poslodavca.
Koliko je sistem efikasan u praksi može se zaključiti na primeru šabačke “Jele“. Ovde radnici nisu primili platu od 2007. godine. Jedan period su štrajkovali, a onda su zamrzli štrajk, kaže predsednik Veća samostalnog sindikata u Šapcu Sreten Jocković, nakon toga sindikat “Jele“ se dogovorio sa vlasnikom da određeni broj radnika ide na neplaćeno odsustvo. Ta poruka se vremenom pokazala kao pogrešna, jer više nije bilo ni neplaćenog odsustva ni plate. Kasnije smo preko inspekcije rada došli do naloga za tužbu, ali zbog blokiranih računa firme ni tada se nešto značajno nije promenilo. Onda je usledio sudski proces, zatim popis imovine preko poreske uprave. Ono što su državni organi popisali, preko noći je polako nestajalo, pa ni na ovaj način radnici nisu naplatili dugovanja. Usledila je nova privatizacija, koja je vrlo brzo zbog stanja u kojem se nalazila firma propala, a oko 39 odsto zaostalih zarada naplaćeno je tek preko trgovinskog suda, navodi dalje Jocković.
Po važećem zakonu o radu, obaveza poslodavca je da radnicima na mesečnom nivou uplati zarade a državi doprinose, ukoliko to ne uradi slede prekršajne i krivične prijave.
- Zaposleni se obraćaju inspekciji rada ukoliko im nisu isplaćene zarade u određenom zakonskom roku. Ukoliko ni nakon rešenja kojom ga inspekcija obavezuje da isplati zaradu oštećenom licu poslodavac to ne učini slučaj se prosleđuje nadležnom sudu. Zaprećene kazne u slučaju ne isplaćivanja zarada, u slučaju ako je poslodavac pravno lice od 800.000 do milion dinara, a ukoliko je poslodavac preduzetnik kazna je od 400.000 do 500.000 dinara. Međutim, prilikom izricanja presude, organi za prekršaj uglavnom višestruko ublaže te kazne ““ kaže načelnik Inspekcije rada za Mačvanski okrug Danilo Nedeljković.
U slučaju neuplaćivanja doprinosa Poreska uprava podnosi krivičnu prijavu protiv poslodavca.
Koliko je sistem efikasan u praksi može se zaključiti na primeru šabačke “Jele“. Ovde radnici nisu primili platu od 2007. godine. Jedan period su štrajkovali, a onda su zamrzli štrajk, kaže predsednik Veća samostalnog sindikata u Šapcu Sreten Jocković, nakon toga sindikat “Jele“ se dogovorio sa vlasnikom da određeni broj radnika ide na neplaćeno odsustvo. Ta poruka se vremenom pokazala kao pogrešna, jer više nije bilo ni neplaćenog odsustva ni plate. Kasnije smo preko inspekcije rada došli do naloga za tužbu, ali zbog blokiranih računa firme ni tada se nešto značajno nije promenilo. Onda je usledio sudski proces, zatim popis imovine preko poreske uprave. Ono što su državni organi popisali, preko noći je polako nestajalo, pa ni na ovaj način radnici nisu naplatili dugovanja. Usledila je nova privatizacija, koja je vrlo brzo zbog stanja u kojem se nalazila firma propala, a oko 39 odsto zaostalih zarada naplaćeno je tek preko trgovinskog suda, navodi dalje Jocković.
Najnoviji broj
18. april 2024.
