Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(22. avgust 2013.)
STOČARSTVO

NA POZITIVNOJ NULI

Poslednjih desetak godina, usled smanjenja prinosa biljnih kultura, suše i grada, ali i niskih cena krajnjeg proizvoda ““ mleka i mesa, stočni fond smanjen za trideset odsto. Sanacija štete najsporija u govedarskoj proizvodnji
Smanjenje prinosa biljnih kultura koje se koriste za pripremu stočne hrane (kabastog dela ““ silaža cele biljke kukuruza, seno, senaža i koncentrovani deo) uticao je na njenu nestašicu i poskupljenje na tržištu. Suša, tokom poslednje tri godine, dovela je do smanjenja prinosa kukuruza koji je najvećim delom odlazio u silažu. S druge strane, nije došlo do povećanja cena krajnih poroizvoda ““ mleka i mesa.
- Poljoprivredni proizvođači u nedostatku stočne hrane primenjuju restriktivnu ishranu, koja utiče na zdravstveno stanje životinja, smanjenu proizvodnju, kvalitet i cenu finalnog proizvoda. U takvim situacijama poljoprivrednici su prinuđeni da smanjuju količinu stoke na svom gazdinstvu. Ukoliko nemaju tržište za priplodna grla ona završavaju u klanici ““ rekla je Marina Gačić, viši stručni saradnik za stočarstvo šabačke Poljoprivredne savetodavne stručne službe.
Jedan od onih koji se već trideset godina bave tovom teladi je i Pavle Kojić iz Očaga, opština Bogatić. Grad, pored suše, ovog leta desetkovao je zasade kukuruza tako da je sve otišlo u silažu.
- Godišnje hranimo devet do deset junadi. Sa hranom smo skroz loši na šta je uticao loš prinos kukuruza kao i prethodne godine. Dosta smo silaže uradili. Mala je zarada ali moramo da radimo nešto. Tele košta od petsto do petsto pedeset evra, a bik oko hiljadu i sto. U zavisnosti od upotrebe koncentrovane ili kabaste hrane potrebno je od trista pedeset do četristo evra po biku kako bi se uhranio. Računica je na nuli ali nešto moramo da radimo. Bavimo se uzgojem i svinja, ovaca, svega po malo, ali opet nekako se preživljava. Jedno drugo krpi ““ dodao je Pavle Kojić.
Šteta uzrokovana smanjenjem stočnog fonda najsporije se sanira u govedarskoj proizvodnji jer je reproduktivni ciklus najduži. Proizvođačima mleka potrebno je dve godine ulaganja kako bi od teleta odgajili proizvodno grlo od koga dobijaju dva veoma važna proizvoda ““ tele, koje ostavljaju za priplod ili tov, i mleko.
Prema podacima Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz 2010. godine grad Šabac obuhvata pedeset dve katastarske opštine na kojima se nalazi 58.868 hetara obradive površine. Od toga je 54.128 oranica i 3.494 hetara voćnjaka. Najzastupljenija kultura u setvenoj strukturi je kukuruz sa 24.163 hektara, pšenica 7.129 hektara, lucerka 4.535 hektara... Ako se uporede navedeni podaci sa ovom godinom nema bitnijih promena.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa