NARODNE NOŠNjE U MAČVI ODNOSE RATOVI I UMIRANjA
PAR VOLOVA ZA VERMEN I KOPORAN
Najviše originalnih narodnih nošnji s kraja 19. i prvih godina 20. veka. Jeleci iz starih škrinja. U kolu uglavnom kopije, a orginale je sve teže naći
Južna i Jugoistočna Srbija najviše su “bogate“ orginalnim, starim narodnim nošnjama. Prostor Mačve je po tome na najnižem mestu. To se oseća na svakom koraku, a u kolu folklornih društava, najviše.
- Veoma nam je teško da pronađemo i kupimo staru narodnu nošnju, onu koju su nosile naše bake i dedovi. To je danas u Mačvi prava retkost i dragocenost. Potomci je brižljivo čuvaju, kaže Miloš Simić, umetnički rukovodilac Folklornog ansambla “Đido“ iz Bogatića. I zbog toga je u brojnim selekcijama ovog ali i drugih folklornih ansambala po Srbiji mnogo manje ili više vernih kopija narodnih nošnji iz različitih predela Srbije. Baš kao što su različite i pesme iz tih krajeva. Orginalne narodne nošnje najviše nestaju u Mačvi, dok su se prema saznanjima etnologa u velikoj meri zadržale u Južnoj i Jugoistočnoj Srbiji.
Pedantni statističari su zabeležili da je najviše ovih vrednih odevnih predmeta sačuvano iz perioda kraja 19. i prvih godina 20. veka.
- U Šabačkom muzeju u toku je rekonstrukcija ovog starog zdanja, tako da su mnoge vredne narodne nošnje završile u depou Šabačkog muzeja. Verujem da će posle rekonstrukcije one u punom sjaju biti dostupne gledanju i analizi mnogih znatiželjnika, kaže Aleksandra Rašević, viši kustos etnolog ovog muzeja.
Najčešće su iščezavale i nestajale u buri svirepih ratnih dešavanja, koja nisu mimoilazila ove krajeve.
Mnogo toga je završilo na lomači ili zaboravljeno u bežaniji, pred neprijateljem. Neke potomci danas ljubomorno čuvaju u starim škrinjama i samo za izuzetne prilike oblače ili pozajmljuju drugima. Etnolozi beleže i da vrlo često ispunjavaju poslednju želju svojih roditelja da ih u toj nošnji sahrane.
- Veoma nam je teško da pronađemo i kupimo staru narodnu nošnju, onu koju su nosile naše bake i dedovi. To je danas u Mačvi prava retkost i dragocenost. Potomci je brižljivo čuvaju, kaže Miloš Simić, umetnički rukovodilac Folklornog ansambla “Đido“ iz Bogatića. I zbog toga je u brojnim selekcijama ovog ali i drugih folklornih ansambala po Srbiji mnogo manje ili više vernih kopija narodnih nošnji iz različitih predela Srbije. Baš kao što su različite i pesme iz tih krajeva. Orginalne narodne nošnje najviše nestaju u Mačvi, dok su se prema saznanjima etnologa u velikoj meri zadržale u Južnoj i Jugoistočnoj Srbiji.
Pedantni statističari su zabeležili da je najviše ovih vrednih odevnih predmeta sačuvano iz perioda kraja 19. i prvih godina 20. veka.
- U Šabačkom muzeju u toku je rekonstrukcija ovog starog zdanja, tako da su mnoge vredne narodne nošnje završile u depou Šabačkog muzeja. Verujem da će posle rekonstrukcije one u punom sjaju biti dostupne gledanju i analizi mnogih znatiželjnika, kaže Aleksandra Rašević, viši kustos etnolog ovog muzeja.
Najčešće su iščezavale i nestajale u buri svirepih ratnih dešavanja, koja nisu mimoilazila ove krajeve.
Mnogo toga je završilo na lomači ili zaboravljeno u bežaniji, pred neprijateljem. Neke potomci danas ljubomorno čuvaju u starim škrinjama i samo za izuzetne prilike oblače ili pozajmljuju drugima. Etnolozi beleže i da vrlo često ispunjavaju poslednju želju svojih roditelja da ih u toj nošnji sahrane.
Najnoviji broj
18. april 2024.
