SEĆANjA NA STARI ŠABAC
ŠABAČKE KAFANE NESTAJU
U toku Drugog svetskog rata mnoge šabačke kafane prekinule su svoj rad iz objektivnih razloga. Mali broj kafedžija imao je hrabrosti da nastavi sa radom. Oni koji su radili posle rata imali su problema sa novom vlašću. Imali su problema i sa okupatorom čija je policija pravila racije i tražila komuniste. Nemački vojnici su išli u bioskop, kod fotografa. Prodavnice, kafane i atmosfera nije bila prijatna. Rat se završio i onda je nastala prozivka vlasnika objekata zašto su nemački vojnici dolazili kod njih. Proglašavani su saradnicima neprijatelja i kažnjavani kao da su mogli da zabrane okupatorskim vojnicima da dolaze u njihove objekte. Bilo je okupatorskih saradnika ali oni su dobili zaslužene kazne. Jedna od blažih kazni bila je šišanje do glave žena koje su se u kafanama družile sa nemačkim vojnicima. Ali kao što ranije napisah, čovek je društveno biće i želeo je da se druži sa ljudima. Posle oslobođenja ponovo je počelo okupljanje u preostalim kafanama ali je tema razgovora bila druga - ko je gde bio tokom rata i na čijoj strani, ko se udvara novoj vlasti, ko koga cinkari, kako doći do hrane i preživeti.
U kafanama su ,,i zidovi imali uši“ jer UDB prikupljala podatke o svima i o svemu. To je ona slika gde čovek sedi u ćošku kafane, kao čita novine na kojima je rupa i kroz nju posmatra prisutne u kafani. Gradski narodni odbor u Šapcu i Odsek unutrašnjih poslova šalju kafedžijama dopise o zatvaranju kafana. Obrazloženja je bilo više da su kafane nosile švapsko ime, da su se u njima okupljali okupatorski vojnici a sada crnoberzijanci i lufter proleteri, itd. Kafane odumiru a formira se Ugostiteljsko preduzeće ,,Drina“, a ubrzo i ,,Sava“. Sve se odvijalo pod kontrolom Gradskog narodnog odbora 1954. godine. Postojao je restoran ,,Zorka“, bife ,,Mačva“ i 15 manjih Savinih objekata. Drina i Sava teku brzo, Sava veća reka i Ugostiteljsko preduzeće ,,Drina“ pripaja se ,,Savi“. U nedostatku školovanih kadrova TURO ,,Sava“ šalje u druge gradove na školovanje i obuku svoje osoblje. U isto vreme ona je pored ugostiteljstva zadužena i za turizam i gradu. Tih šezdesetih godina i HI ,,Zorka“ je imala svoj ugostiteljski objekat preko puta fabrike. Jedno vreme traje ,,ugostiteljski duel“ sa ,,Savom“ ali taj objekat ostaje da radi samostalno sve do raspada (privatizacije) ,,Zorke“.
Dok su trajala ta spajanja i razdvajanja Šapčani su se veselili po kafanama. Bilo je dovoljno dobrog jela, pića i muzike, a i novca da se sve to plati. Bilo je to i vreme šabačkih kafanskih boema. Nekadašnji pilot Radomir Crnobrnjić, poznatiji kao Rade Crnobrnja pevao je i recitovao po kafanama. Teško bolestan kockao se, gubio i u veselju čekao svoj kraj. Dragiša Penjin je u kafani pisao pesme ali zvezda tog vremena bila je pevačica Rajka ( Gordana) u kafani ,,Šaran“. O onome šta se tamo događalo mogao bi se napisati roman. Lumpovanje, tuče, bacanje novca, čekanje žena da im pijani muževi izađu iz kafane. A za Srpsku novu godinu narodna milicija uletala je i sa pendrecima rasturala vesele goste iz kafana. Beše i toga u Šapcu kraj Save.
Dragutin Dragan Petrović
U kafanama su ,,i zidovi imali uši“ jer UDB prikupljala podatke o svima i o svemu. To je ona slika gde čovek sedi u ćošku kafane, kao čita novine na kojima je rupa i kroz nju posmatra prisutne u kafani. Gradski narodni odbor u Šapcu i Odsek unutrašnjih poslova šalju kafedžijama dopise o zatvaranju kafana. Obrazloženja je bilo više da su kafane nosile švapsko ime, da su se u njima okupljali okupatorski vojnici a sada crnoberzijanci i lufter proleteri, itd. Kafane odumiru a formira se Ugostiteljsko preduzeće ,,Drina“, a ubrzo i ,,Sava“. Sve se odvijalo pod kontrolom Gradskog narodnog odbora 1954. godine. Postojao je restoran ,,Zorka“, bife ,,Mačva“ i 15 manjih Savinih objekata. Drina i Sava teku brzo, Sava veća reka i Ugostiteljsko preduzeće ,,Drina“ pripaja se ,,Savi“. U nedostatku školovanih kadrova TURO ,,Sava“ šalje u druge gradove na školovanje i obuku svoje osoblje. U isto vreme ona je pored ugostiteljstva zadužena i za turizam i gradu. Tih šezdesetih godina i HI ,,Zorka“ je imala svoj ugostiteljski objekat preko puta fabrike. Jedno vreme traje ,,ugostiteljski duel“ sa ,,Savom“ ali taj objekat ostaje da radi samostalno sve do raspada (privatizacije) ,,Zorke“.
Dok su trajala ta spajanja i razdvajanja Šapčani su se veselili po kafanama. Bilo je dovoljno dobrog jela, pića i muzike, a i novca da se sve to plati. Bilo je to i vreme šabačkih kafanskih boema. Nekadašnji pilot Radomir Crnobrnjić, poznatiji kao Rade Crnobrnja pevao je i recitovao po kafanama. Teško bolestan kockao se, gubio i u veselju čekao svoj kraj. Dragiša Penjin je u kafani pisao pesme ali zvezda tog vremena bila je pevačica Rajka ( Gordana) u kafani ,,Šaran“. O onome šta se tamo događalo mogao bi se napisati roman. Lumpovanje, tuče, bacanje novca, čekanje žena da im pijani muževi izađu iz kafane. A za Srpsku novu godinu narodna milicija uletala je i sa pendrecima rasturala vesele goste iz kafana. Beše i toga u Šapcu kraj Save.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
18. april 2024.
