SEĆANjA NA STARI ŠABAC
TRAGIČNE SUDBINE DVA ŠABAČKA PILOTA
Decenijama tragam za podacima o starim Šapčanima o kojima se malo zna i nije pisano. Ti ljudi su postojali, ali sticajem niza okolnosti o njima i njihovim životima ostalo je vrlo malo podataka. Na žalost od nekih su ostali samo spomenici kao trag njihovog življenja.
Prošla 2013. godina bila je jubilarna za srpsko vazduhoplovstvo - 100 godina od formiranja. Tim povodom pripremajući izložbu pregledao sam hiljade spomenika na dva šabačka groblja kako bih eventualno naišao na spomenik nekog od starih pilota.
Na Kamičkom groblju sam naišao na tri. Dva sam rasvetlio ali najstariji iz 1926. godine nisam jer u Šapcu nije bilo rodbine poginulog pilota. Na spomeniku je bilo uklesano: ,,Živan Žika Popović p. poruč. đak ““ pilot I. Vazduhoplov. puka u N.Sadu Svršio Vojnu Akademiju 1924. god. 50. klas. poginuo padom aviona“. Od podataka je pisalo, da je bio rođen 16. marta 1904. godine a poginuo 16. avgusta 1926. godine. U podnožju spomenika sa leve strane nalazio se epitaf: „Kolevku ljulja suza, krv i bol. Život nam cedi suza, krv i bol, u grob nas prati suza, krv i bol. S tim se rađaš, s time živiš i mreš. Tužni roditelji Leposava i Miloje učitelj“. Sa desne strane spomenika bio je uklesan drugi epitaf na kojem su postojali interesantni podaci mladog pilota Živana Popovića: ,,Albaniju je prešao peške sa vojskom u svojoj 11 godini života. U Francuskoj izučio 3. raz. gimn. i želeo da je pohodi svojim avionom“. Ovaj spomenik snimio sam još 2006. godine. Bio sam izgubio svaku nadu da ću doći do nekih novih podataka o pilotu. Ove 2013. godine dobio sam mejl sa fotografijom teksta iz ,,Šabačkog Glasnika“ iz 1926. godine. Poslala ga je moja saradnica iz Beograda koja je znala da tragam za šabačkim pilotima i skupljam podatke o njima. Stotinama puta sam pregledao stranice novina i uvek mi je promakao taj tekst sa prve strane na kojem su izneti novi podaci o mladom pilotu. Rešio sam da saznam još o tragediji mladog pilota. Na groblju sam sreo Miću Nikolića koji mi je rekao, da mu u Beogradu živi kum Bane koji je rođak poginulog pilota Žike. Stupio sam u kontakt sa Banom Popovićem (1943.) koji mi je obećao fotografije poginulog pilota. Po njegovom sećanju iz priče starijih rođaka, Žika kao mlad pilot pri sletanju na aerodrom u Novom Sadu 1926. godine udario je u drvo, ispao iz aviona i poginuo.
Drugi pilot o kojem se u gradu nikada nije govorilo ni pisalo je Šapčanin Branislav S. Todorović. Rođen je 12. marta 1910. godine, odslužio je dvogodišnji vojni rok, završio pešadijsku podoficirsku školu i 1926. godine stupio na dužnost. Kasnije prelazi u vazduhoplovstvo, a 1932. godine završava mehaničarsku školu u Novom Sadu. Sa željom da bude pilot kao njegov kum Šapčanin Vasa Vračević, završava pilotsku školu u Mostaru i postaje pilot lovac 1936. godine. Nije imao mnogo letačkih sati zbog slabijeg zdravlja. Radio je kao niži vazduhoplovni tehnički službenik. Bio je nerazdvojan sa Vasom i dok su Nemci bombardovali aerodrom u Skoplju gde se nalazio Vasa Brana se nalazio na dužnosti pilota 32. vazdušne grupe 6. lovačkog puka na aerodromu ,,Prnjavor“ u Sremu. Poleteo je na nemačke avione iznad Beograda sa svojim ME-109 E i boreći se hrabro sa njima bio je oboren 7. apr. 1941. godine. Njegov avion pao je u Dunav kraj Ade Huje. Nikada nije izvađen i niko od 11 poginulih pilota branioca Beograda nisu proglašeni za narode heroje. Znajte da je Branislav Todorović Šapčanin branio Beograd i branio svoju domovinu.
Dragutin Dragan Petrović
Prošla 2013. godina bila je jubilarna za srpsko vazduhoplovstvo - 100 godina od formiranja. Tim povodom pripremajući izložbu pregledao sam hiljade spomenika na dva šabačka groblja kako bih eventualno naišao na spomenik nekog od starih pilota.
Na Kamičkom groblju sam naišao na tri. Dva sam rasvetlio ali najstariji iz 1926. godine nisam jer u Šapcu nije bilo rodbine poginulog pilota. Na spomeniku je bilo uklesano: ,,Živan Žika Popović p. poruč. đak ““ pilot I. Vazduhoplov. puka u N.Sadu Svršio Vojnu Akademiju 1924. god. 50. klas. poginuo padom aviona“. Od podataka je pisalo, da je bio rođen 16. marta 1904. godine a poginuo 16. avgusta 1926. godine. U podnožju spomenika sa leve strane nalazio se epitaf: „Kolevku ljulja suza, krv i bol. Život nam cedi suza, krv i bol, u grob nas prati suza, krv i bol. S tim se rađaš, s time živiš i mreš. Tužni roditelji Leposava i Miloje učitelj“. Sa desne strane spomenika bio je uklesan drugi epitaf na kojem su postojali interesantni podaci mladog pilota Živana Popovića: ,,Albaniju je prešao peške sa vojskom u svojoj 11 godini života. U Francuskoj izučio 3. raz. gimn. i želeo da je pohodi svojim avionom“. Ovaj spomenik snimio sam još 2006. godine. Bio sam izgubio svaku nadu da ću doći do nekih novih podataka o pilotu. Ove 2013. godine dobio sam mejl sa fotografijom teksta iz ,,Šabačkog Glasnika“ iz 1926. godine. Poslala ga je moja saradnica iz Beograda koja je znala da tragam za šabačkim pilotima i skupljam podatke o njima. Stotinama puta sam pregledao stranice novina i uvek mi je promakao taj tekst sa prve strane na kojem su izneti novi podaci o mladom pilotu. Rešio sam da saznam još o tragediji mladog pilota. Na groblju sam sreo Miću Nikolića koji mi je rekao, da mu u Beogradu živi kum Bane koji je rođak poginulog pilota Žike. Stupio sam u kontakt sa Banom Popovićem (1943.) koji mi je obećao fotografije poginulog pilota. Po njegovom sećanju iz priče starijih rođaka, Žika kao mlad pilot pri sletanju na aerodrom u Novom Sadu 1926. godine udario je u drvo, ispao iz aviona i poginuo.
Drugi pilot o kojem se u gradu nikada nije govorilo ni pisalo je Šapčanin Branislav S. Todorović. Rođen je 12. marta 1910. godine, odslužio je dvogodišnji vojni rok, završio pešadijsku podoficirsku školu i 1926. godine stupio na dužnost. Kasnije prelazi u vazduhoplovstvo, a 1932. godine završava mehaničarsku školu u Novom Sadu. Sa željom da bude pilot kao njegov kum Šapčanin Vasa Vračević, završava pilotsku školu u Mostaru i postaje pilot lovac 1936. godine. Nije imao mnogo letačkih sati zbog slabijeg zdravlja. Radio je kao niži vazduhoplovni tehnički službenik. Bio je nerazdvojan sa Vasom i dok su Nemci bombardovali aerodrom u Skoplju gde se nalazio Vasa Brana se nalazio na dužnosti pilota 32. vazdušne grupe 6. lovačkog puka na aerodromu ,,Prnjavor“ u Sremu. Poleteo je na nemačke avione iznad Beograda sa svojim ME-109 E i boreći se hrabro sa njima bio je oboren 7. apr. 1941. godine. Njegov avion pao je u Dunav kraj Ade Huje. Nikada nije izvađen i niko od 11 poginulih pilota branioca Beograda nisu proglašeni za narode heroje. Znajte da je Branislav Todorović Šapčanin branio Beograd i branio svoju domovinu.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
18. april 2024.
