SEĆANjA NA STARI ŠABAC
OSMO ČUDO SVETA U ŠAPCU
Ovaj 21. vek je očigledno vek 3D tehnologije. Filmovi, foto aparati, video projektori, televizori i ostala vizuelna tehnika prelazi u treću dimenziju. Ono što je juče bila mašta danas je postalo stvarnost ali da su neka tehnička dostignuća nova, videćete da nisu.
3D fotografije su rađene još daleke 1905. godine i posmatrale su se kroz crvene i plave filtere. Isto kao i danas. Šabac sam fotografisao u 3D tehnici još pre 45. godina da bih to ponovio 2011. godine i u Karađorđevoj ulici građanima prezentirao 3D fotografije. Tehnika stara ali princip rada mnogima nepoznat. U LM bioskopu je je 2011. godine prikazan 3D film ali loše snimljen. Danas su 3D filmovi stvarnost ali ne i novost.
,,Šabački glasnik“ od 26. 11. 1936. godine objavio je poduži članak u kojem se objašnjava kako izgleda jedna predstava plastičnog (3D) filma: ,,Filmski glumci sa platna silaze među bioskopsku publiku. Bila je to projekcija 3D filma koji je snimljen u ,,Metro Golvinu“ i taman su se filmski gledaoci privikli na ton film, pojavilo se ovo novo filmsko čudo. Pre nego što smo ušli u dvoranu, dobili smo kartonske naočari, sa zelenim i crvenim oknima od celuloida (isto kao danas). Sa naočarima videćete slike u tri dimenzije. Imaćete utisak kao da se ljudi kreću po dvorani. Ne treba da se uplašite! ““ Čega bi se imali uplašiti? ““ Zamislite da neko pruži ruku i hoće da vas stegne za gušu. Teško ćete izdržati da se ne trgnete... Uostalom videćete. Na platnu se pojavio jedan gospodin koji je objašnjavao kako se gleda film i da naočare treba držati tako da crveni filter bude na desnom oku (danas na levom). Jedna devojka pored njega sa zatvorenim jednim okom, pokušavala je da udene konac u iglu, što joj nije uspevalo (neće ni vama). Najzad se pojavio natpis: ,,Sad stavite naočare!“ Dve glave , dve ruke , dve noge ““ sve dvostruko. Čim smo stavili naočare slike se ujedinjuju i dobija se utisak plastičnosti. Na platnu se pojavljuje automobil koji se udaljava od nas i zasipa nas prašinom. Zatim se pojavljuje jedna devojka na ljuljašci. Ljuljaška kao da je okačena u sali. Dođe vam da je zaustavite. Ali kad ste već posegli rukom, ona se udaljuje. U sledećoj slici pojavljuje se pijanac koji se ljulja. On ispija jedan špricer, okreće sifon ka publici i prska. Za tren oka bili smo svi na nogama. Poskidasmo naočari i pijanac nam ne može ništa. Treća slika je prikazivala čoveka koji iz puške puca u nas a četvrta kako gimnastičari igraju lopte. Lopta kao da je uletala u publiku. To je prvi film koji je snimljen tako i pušten u saobraćaj“.
Na istoj strani lista objavljena je vest da bioskop ,,Kasina“ prikazuje plastični film 8 čudo sveta AUDIOSKOPIK. Tadašnji vlasnik bioskopa Aleksandar Frajzicer elektro tehničar te 1936. godine pružio je priliku Šapčanima da među prvima u zemlji gledaju film snimljen u 3D tehnici. Danas je sve to savršenije a nedavno je u Srbiji jedan dnevni list objavljen sa 3D fotografijama. Uz novine su bile date i 3D naočare. Možda će jednoga dana i čitaoci ,,Glasa Podrinja“ imati priliku da uživaju u 3D fotografijama. A ona devojka iz filma što je udevala konac u iglu nije ni mogla da uspe. Razlog je to što se samo sa dva oka može imati osećaj (percepcija) udaljenosti predmeta u prostoru oko nas. Samo za to čoveku služe dva oka međusobno pomerena za oko 6 cm. Prostor vide iz dva ugla, stvaraju dve slične slike, od kojih naš mozak stvara treću trodimenzionalnu sliku. Ona nam prikazuje međusobnu udaljenost predmeta oko nas! Otvorite oba oka da se ne bi uboli i zapamtite da su Šapčani 1936. godine gledali 3D filmove.
Dragutin Dragan Petrović
3D fotografije su rađene još daleke 1905. godine i posmatrale su se kroz crvene i plave filtere. Isto kao i danas. Šabac sam fotografisao u 3D tehnici još pre 45. godina da bih to ponovio 2011. godine i u Karađorđevoj ulici građanima prezentirao 3D fotografije. Tehnika stara ali princip rada mnogima nepoznat. U LM bioskopu je je 2011. godine prikazan 3D film ali loše snimljen. Danas su 3D filmovi stvarnost ali ne i novost.
,,Šabački glasnik“ od 26. 11. 1936. godine objavio je poduži članak u kojem se objašnjava kako izgleda jedna predstava plastičnog (3D) filma: ,,Filmski glumci sa platna silaze među bioskopsku publiku. Bila je to projekcija 3D filma koji je snimljen u ,,Metro Golvinu“ i taman su se filmski gledaoci privikli na ton film, pojavilo se ovo novo filmsko čudo. Pre nego što smo ušli u dvoranu, dobili smo kartonske naočari, sa zelenim i crvenim oknima od celuloida (isto kao danas). Sa naočarima videćete slike u tri dimenzije. Imaćete utisak kao da se ljudi kreću po dvorani. Ne treba da se uplašite! ““ Čega bi se imali uplašiti? ““ Zamislite da neko pruži ruku i hoće da vas stegne za gušu. Teško ćete izdržati da se ne trgnete... Uostalom videćete. Na platnu se pojavio jedan gospodin koji je objašnjavao kako se gleda film i da naočare treba držati tako da crveni filter bude na desnom oku (danas na levom). Jedna devojka pored njega sa zatvorenim jednim okom, pokušavala je da udene konac u iglu, što joj nije uspevalo (neće ni vama). Najzad se pojavio natpis: ,,Sad stavite naočare!“ Dve glave , dve ruke , dve noge ““ sve dvostruko. Čim smo stavili naočare slike se ujedinjuju i dobija se utisak plastičnosti. Na platnu se pojavljuje automobil koji se udaljava od nas i zasipa nas prašinom. Zatim se pojavljuje jedna devojka na ljuljašci. Ljuljaška kao da je okačena u sali. Dođe vam da je zaustavite. Ali kad ste već posegli rukom, ona se udaljuje. U sledećoj slici pojavljuje se pijanac koji se ljulja. On ispija jedan špricer, okreće sifon ka publici i prska. Za tren oka bili smo svi na nogama. Poskidasmo naočari i pijanac nam ne može ništa. Treća slika je prikazivala čoveka koji iz puške puca u nas a četvrta kako gimnastičari igraju lopte. Lopta kao da je uletala u publiku. To je prvi film koji je snimljen tako i pušten u saobraćaj“.
Na istoj strani lista objavljena je vest da bioskop ,,Kasina“ prikazuje plastični film 8 čudo sveta AUDIOSKOPIK. Tadašnji vlasnik bioskopa Aleksandar Frajzicer elektro tehničar te 1936. godine pružio je priliku Šapčanima da među prvima u zemlji gledaju film snimljen u 3D tehnici. Danas je sve to savršenije a nedavno je u Srbiji jedan dnevni list objavljen sa 3D fotografijama. Uz novine su bile date i 3D naočare. Možda će jednoga dana i čitaoci ,,Glasa Podrinja“ imati priliku da uživaju u 3D fotografijama. A ona devojka iz filma što je udevala konac u iglu nije ni mogla da uspe. Razlog je to što se samo sa dva oka može imati osećaj (percepcija) udaljenosti predmeta u prostoru oko nas. Samo za to čoveku služe dva oka međusobno pomerena za oko 6 cm. Prostor vide iz dva ugla, stvaraju dve slične slike, od kojih naš mozak stvara treću trodimenzionalnu sliku. Ona nam prikazuje međusobnu udaljenost predmeta oko nas! Otvorite oba oka da se ne bi uboli i zapamtite da su Šapčani 1936. godine gledali 3D filmove.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
18. april 2024.
