UDRUŽIVANjE MORA DA ZAŽIVI

Zvao se oblik organizovanja poljoprivrednika zadruga ili udruženje za proizvođače je manje važno. Oni samo traže da se njihov težački rad isplati. Da od toga mogu izdržavati porodicu i redovno izmirivati brojne društvene obaveze. Ali ono što godinama muči mačvanske poljoprivrednike i stratege razvoja ove osnovne privredne delatnosti u Mačvi je haotično stanje i neorganizovanost. Stereotip o bogatoj, velikoj srpskoj ravnici između Drine i Save, odavno ne odgovara stanju na terenu. Mačva jeste plodna i rodna. Ovdašnji ljudi se diče dobrim domaćinstvom, vrednoćom i gostoljubivošću ali da bi lepše i bezbrižnije živeli potrebne su brojne reforme, prvenstveno u organizovanju. Kao imperativ vremena nameće se udruživanje i zajedničko istupanje na tržištu.
Seljaci teško naplaćuju svoje proizvode
- Raspolažemo sa 25.000 hektara obradivih površina. Skoro sve je u privatnom posedu. Da bi naš čovek mogao pristojno da živi od svog rada, nešto u ovoj privrednoj grani mora da se strateški menja. Tu očekujemo pomoć države, jer mi kao lokalna samouprava niti imamo nadležnosti, niti sami možemo pomoći svom seljaku, kaže predsednik opštine Bogatić Nenad Beserovac. U svom govoru, povodom Dana opštine, kao veliki potencijal ove ravnice pominje vredne i obučene poljoprivrednike, sposobne da na svojim i ako usitnjenim posedima proizvedu žitarice, industrijsko bilje, voće i povrće u velikim količinama, odgaje sitnu i krupnu stoku.
- Problem nastaje prilikom realizacije, kad treba da prodaju svoj proizvod i naplate trud. Tada su prepušteni tržištu i sami sebi i to je veliki problem. Nestajanjem zadruga i poljoprivrednih kombinata naš seljak je izgubio pouzdanog partnera i siguran plasman svog proizvoda, konstatuje predsednik bogatinske opštine.