Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(24. октобар 2013.)
ОБЕЛЕЖЕНИ ЊЕГОШЕВИ ДАНИ У ШАПЦУ

НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ НЕ МОЖЕ

Ове године, навршило се 200 година од рођења српског песника и владике, визионара и владара, Петра Петровића Његоша. Овог усамљеника са Цетиња није разумело време у коме је живео, а често су га наменски погрешно тумачили. Питање је колико је он схваћен и данас, у духу времена у ком живимо. У савременим српским поделама, остао је без домовине. У Црној Гори га својатају као Црногорца, а у Србији је прилично скрајнут
Протекле недеље, од 15. до 18. октобра, Глас цркве, Библиотека шабачка и Народни музеј, обележили су Његошеве дане у Шапцу.
Први дан обележавања годишњице, уприличен је у Шабачком позоришту, под слоганом, Његошевим стихом ““ „Нека буде што бити не може“. Овај ванвремени стих, који је и читава филозофија, сведочи о томе да ништа није заувек изгубљено, ништа није коначно и немогуће. И још један ““ „Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке“, довео је у позориште академика Владету Јеротића, који је говорио о вери у Бога и у себе.
- Увек је било претеривања. Са једне стране, апострофирана је Божја воља и човекова немоћ. Друга страна медаље, супротност овом ставу је вера у човекову свемоћ. „Смири се, горди човече“, говорио је Достојевски. Поента је да би требало да се уздамо и у Бога и у себе, да пронађемо равнотежу између две крајности. Јесмо мали, али када верујемо, можемо све. Човек је биће немогућег. Свако се рађа као индивидуа, али не постаје свако личност, рекао је Јеротић и додао: „Кад сам Божје биће, ја јесам, али, у том случају имам и обавезе. Задатост је често борба са датошћу“.
У Библиотеци шабачкој, протекле среде, проф. др Мило Ломпар, говорио је на тему „Косовска традиција у Његошевом песништву“.
- Косовска традиција јесте централна традиција српске књижевости и културе уопште, а будући да је Његош магистрални песник те културе, онда је природно да је до подударања морало доћи. Његош је успео да из симболичког наслеђа српске културе, извуче централну димензију и да јој да неизбрисив песнички печат. У неком смислу, он је у косовску традицију унео динамизам и активизам романтизма, свој лични темперамент и одржао представу ове традиције у њеним различитим видовима ““ у димензији косовског завета, опредељења и мита.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa