OBELEŽENI NjEGOŠEVI DANI U ŠAPCU
NEKA BUDE ŠTO BITI NE MOŽE
Ove godine, navršilo se 200 godina od rođenja srpskog pesnika i vladike, vizionara i vladara, Petra Petrovića Njegoša. Ovog usamljenika sa Cetinja nije razumelo vreme u kome je živeo, a često su ga namenski pogrešno tumačili. Pitanje je koliko je on shvaćen i danas, u duhu vremena u kom živimo. U savremenim srpskim podelama, ostao je bez domovine. U Crnoj Gori ga svojataju kao Crnogorca, a u Srbiji je prilično skrajnut
Protekle nedelje, od 15. do 18. oktobra, Glas crkve, Biblioteka šabačka i Narodni muzej, obeležili su Njegoševe dane u Šapcu.
Prvi dan obeležavanja godišnjice, upriličen je u Šabačkom pozorištu, pod sloganom, Njegoševim stihom ““ „Neka bude što biti ne može“. Ovaj vanvremeni stih, koji je i čitava filozofija, svedoči o tome da ništa nije zauvek izgubljeno, ništa nije konačno i nemoguće. I još jedan ““ „Nada nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke“, doveo je u pozorište akademika Vladetu Jerotića, koji je govorio o veri u Boga i u sebe.
- Uvek je bilo preterivanja. Sa jedne strane, apostrofirana je Božja volja i čovekova nemoć. Druga strana medalje, suprotnost ovom stavu je vera u čovekovu svemoć. „Smiri se, gordi čoveče“, govorio je Dostojevski. Poenta je da bi trebalo da se uzdamo i u Boga i u sebe, da pronađemo ravnotežu između dve krajnosti. Jesmo mali, ali kada verujemo, možemo sve. Čovek je biće nemogućeg. Svako se rađa kao individua, ali ne postaje svako ličnost, rekao je Jerotić i dodao: „Kad sam Božje biće, ja jesam, ali, u tom slučaju imam i obaveze. Zadatost je često borba sa datošću“.
U Biblioteci šabačkoj, protekle srede, prof. dr Milo Lompar, govorio je na temu „Kosovska tradicija u Njegoševom pesništvu“.
- Kosovska tradicija jeste centralna tradicija srpske književosti i kulture uopšte, a budući da je Njegoš magistralni pesnik te kulture, onda je prirodno da je do podudaranja moralo doći. Njegoš je uspeo da iz simboličkog nasleđa srpske kulture, izvuče centralnu dimenziju i da joj da neizbrisiv pesnički pečat. U nekom smislu, on je u kosovsku tradiciju uneo dinamizam i aktivizam romantizma, svoj lični temperament i održao predstavu ove tradicije u njenim različitim vidovima ““ u dimenziji kosovskog zaveta, opredeljenja i mita.
Prvi dan obeležavanja godišnjice, upriličen je u Šabačkom pozorištu, pod sloganom, Njegoševim stihom ““ „Neka bude što biti ne može“. Ovaj vanvremeni stih, koji je i čitava filozofija, svedoči o tome da ništa nije zauvek izgubljeno, ništa nije konačno i nemoguće. I još jedan ““ „Nada nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke“, doveo je u pozorište akademika Vladetu Jerotića, koji je govorio o veri u Boga i u sebe.
- Uvek je bilo preterivanja. Sa jedne strane, apostrofirana je Božja volja i čovekova nemoć. Druga strana medalje, suprotnost ovom stavu je vera u čovekovu svemoć. „Smiri se, gordi čoveče“, govorio je Dostojevski. Poenta je da bi trebalo da se uzdamo i u Boga i u sebe, da pronađemo ravnotežu između dve krajnosti. Jesmo mali, ali kada verujemo, možemo sve. Čovek je biće nemogućeg. Svako se rađa kao individua, ali ne postaje svako ličnost, rekao je Jerotić i dodao: „Kad sam Božje biće, ja jesam, ali, u tom slučaju imam i obaveze. Zadatost je često borba sa datošću“.
U Biblioteci šabačkoj, protekle srede, prof. dr Milo Lompar, govorio je na temu „Kosovska tradicija u Njegoševom pesništvu“.
- Kosovska tradicija jeste centralna tradicija srpske književosti i kulture uopšte, a budući da je Njegoš magistralni pesnik te kulture, onda je prirodno da je do podudaranja moralo doći. Njegoš je uspeo da iz simboličkog nasleđa srpske kulture, izvuče centralnu dimenziju i da joj da neizbrisiv pesnički pečat. U nekom smislu, on je u kosovsku tradiciju uneo dinamizam i aktivizam romantizma, svoj lični temperament i održao predstavu ove tradicije u njenim različitim vidovima ““ u dimenziji kosovskog zaveta, opredeljenja i mita.
Najnoviji broj
18. april 2024.
