KREČENA U BELO

Struja je u ataru Grabovac pojam, a tranzistor veza sa svetom. Petao mu često budilnik. Prijatno mesto za odmor, posebno leti
Koleba Živorada-Žiće Kojića, je u ataru Klenja koji Mačvani zovu Grabovac. Nalazi se bliže Sovljaku nego Klenju, a posmatrano iz daljine koleba sa pomoćnim prostorijama izgleda kao oaza u sred polja mačvanskog širokog i dugačkog. Stara građevina izgrađena je pre jednog veka. Današnji domaćin, Živorad i njegova supruga Milica, uglas kažu da je mnoge hlebom odhranila i ugostila brojne prolaznike i komšije, a kolebara je u Mačvi sve manje.
- Mlađi tu dolaze samo rekreacije radi. Tako i gosti, željni odmora u prirodi, daleko od gradske vreve. Trudio sam se i trudim da budem dobar domaćin. Sa dedom Jovanom, često sam odlazio u obližni Sovljak, gde i danas imam dosta prijatelja. Kolebarski život ima svoje čari. Ovde i danas vodim malo domaćinstvo. Pazim i hranim dosta domaćih životinja, a okolo je sedam hektara naše zemlje, kaže domaćin.
Iz ove kolebe pošao je u prvi razred osnovne škole u selu. Petao mu je bio često budilnik, a mali tranzistor, gotovo jedina veza sa svetom.
Koleba, krečena u belo i potpuno renovirana prošlog leta je daleko od sela. Okružena pomoćnim zgradama za stoku i poljoprivrednu mehanizaciju. Posebnu draž i toplinu prostora daje omanji šljivik u kome ima i drugog voća. Ispred kolebe je bujna loza, koja leti pravi dobru hladovinu i domaćin sa porodicom se često odmara ispod nje. Nešto dalje je česma s obiljem pijaće vode. Domaćin dugo živi ovde i dosta toga je zapamtio.
- Kolebu je osveštao pop Cvetin. Ovde su dolazili i prolazili mnogi ljudi, priseća se Žića.
U svemu ga sledi supruga Milica. Njih dvoje su kod kolebe stalno. To im je drugi dom. Snaha Svetlana, sin Goran i unučad Ivana i Aleksandar, više su opredeljeni za kuću na selu ( deca završavaju visoke škole).
Kao i ranijih i ovog leta domaćin je uložio i stalno ulaže dosta truda i rada da bi i ova njegova “druga kuća“ lepše izgledala. Propisno je obradio njive, zasejao sedam hektara pšenice...