SEĐANjA NA STARI ŠABAC
MAŠTANjE O SREĆI
Milan Timotić Bata bio je školovani operski pevač. Pred Drugi sv. rat živeo je i radio u Beogradu. Bio je član Beogradske opere, pevao je na Radio Beogradu, Bečkoj Operi i često dolazio u Šabac.
Iz njegovog pisma majci, pisanog 18. 10. 1937. godine sa puno osećajnosti i brige prema njoj i ostalim članovima porodice vidi se kakav je bio kao čovek. Pored ostalog u pismu Milan piše: ,,Mi smo sa zdravljem dobro (bio je sa suprugom). U subotu sam morao ići u Petrovgrad gde sam pevao na koncertu. Teško mi je bilo pevati (bio mu je umro otac ) ali sam morao jer nismo bili platili kiriju. Zaradio sam 800 dinara taman toliko koliko da platimo kiriju. Nemam sada ništa da Vam pošaljem ali ću iduće nedelje da Vam pošaljem bar 200 dinara jer ću opet nešto zaraditi“. Pismo ocrtava težinu tog vremena i Milanov težak pevački život.
Izložbu ,,Trag pesme“ radio sam 2006. godine i na njoj postavio i podatke o pevaču Milanu Timotiću. Tom prilikom sam upoznao Milju Krstić, ćerku Milanove rođene sestre Anđelije. Od njih dobijam dragocene podatke o Milanu i njegovom životnom putu i tada počinje moje traganje za ostalim detaljima Milanovog života. Milja je znala da je Milan pevao u poznatom filmu ,,Maratonci...“ ali trebao sam to proveriti jer su na svim forumima interneta postavljana pitanja: „Ko je čovek koji peva u filmu?“ Kadrovi u špici filma su bili veoma kratki i nije se moglo pročitati ime pevača koji peva za šankom. Uz pomoć kompjutera izvadio sam slike špice i lik pevača, uporedio sa Milanovom fotografijom i sve se potvrdilo.
Milan Timotić je bio pevač u crno belom TON filmu koji je Đenka prikazivao u bioskopu. Naziv tog eksperimentalnog filma je ,,Priča jednog grada“ snimljenog u produkciji ,,Artistik filma“ 1941. godine u Beogradu. Režirao ga je židov Maks Kalmić kojeg su Nemci iste godine streljali. U filmu, trajanja svega 9 minuta, prikazan je život Beograda u jednom danu. Od jutra kada mlekadžije donose mleko u grad do scena noćnih modnih revija i noćnog bara u kojem peva Milan Timotić. Milan je pevao na plej bek a pesma je bila snimljena na gramofonskoj ploči (čuje se krckanje). Milan je ostavio trag svog pevačkog talenta i u tom filmu ali tokom rata njegov trag se gubi. Njegova supruga Seka nije želela da imaju dece. Jedno vreme rata boravili su u Užicu, Valjevu gde je Seka radila kao tumač kod Nemaca. Milan se razvodi od nje, napušta zemlju kao pristalica Draže Mihajlovića i tek se 1946. godine javlja porodici iz Salzburga, a 1950. godine iz Amerike. U Americi je bio prihvaćen od Srpskih emigranata, oženjen sa skoro dvadeset godina mlađom pijaniskinjom Džoan Kornel i dok je Milan pevao i svirao na gitaru, Džoan ga je pratila. ,,Glas Srba“ iz Indijanopolisa 13. novembra 1988. godine objavio je tužnu vest da je posle duge i teške bolesti Milan ispustio svoju plemenitu dušu. Tek nakon pola godine Džoan je smogla snage da u Jugoslaviju javi o Milanovoj smrti. U pismu navodi , da su se venčali 19. novembra 1961. godine i imali divan brak, da joj je žao što ga nije srela ranije( pre 1959. godine). Proveli su 27 godina u divnom braku...“ Džoan je u pismu dala i broj svog telefona.
Želeo sam da saznam još više o Milanu. Preko interneta 2010. godine upoznajem se sa dr Dragoljubom Pokrajcem koji živi u Americi. Šaljem mu Džoanin telefonski broj i njeno pismo. Dragoljub stupa u kontakt sa već ostarelom Džoan koja je bila šokirana što nekoga iz Srbije interesuje Milan i daje nove podatke o njemu. Posle rata Milan je u domovini bio osuđen na smrt. U Austriji je bio sa svitom oko patrijarha. U Salzburgu je od 1946. - 1948. godine prošao audiciju i radio na obnovi opere. Za to vreme snimio je oko dva filma. Zatim je bio pravni savetnik za IRO (Međunarodna organizacija za izbeglice). Kao dipl . pravnik prešao je u SAD gde od 1949. ““ 1959. godine živeo u Arkonu, Ohaju, Njujorku i Čikagu. Džoan je upoznala Milana kada je neko tražio pratnju za njega i Uroša Šeferovića. Pesma za koju je Milan bio vezan je „Adio Mare...“. Hvala Džoani i Pokranjcu. Preko interneta od jednog mladog Amerikanca srpskog porekla dobijam fotografije i audio snimak dve pesme koje je Milan Timotić snimio u SAD. Snimanje ploče pomogla mu je ,,Srpska bratska pomoć“.
Timotić je bio pevačka zvezda u domovini i tuđini iz koje se nikada nije vratio ali njegov trag je dubok i večan. I evo šta nam je u filmu pevao Milan Timotić: „Svi vi što maštate o sreći, vas vodi put u beli grad, vi niste prvi niti treći, o njoj mašta svak, u gradu besprekidno teče tuđ život taj večito nov, u jutro ko u kasno veče, svud isti čuješ zov. Vi svi što maštate o sreći, vas vodi put u velik grad, vi niste prvi niti treći, o njoj mašta svak, jer svako potajno se nada da nađe ostvarenje sna, al dal to znači i kraj jada, Bog to mili zna“.
Dragutin Dragan Petrović
Iz njegovog pisma majci, pisanog 18. 10. 1937. godine sa puno osećajnosti i brige prema njoj i ostalim članovima porodice vidi se kakav je bio kao čovek. Pored ostalog u pismu Milan piše: ,,Mi smo sa zdravljem dobro (bio je sa suprugom). U subotu sam morao ići u Petrovgrad gde sam pevao na koncertu. Teško mi je bilo pevati (bio mu je umro otac ) ali sam morao jer nismo bili platili kiriju. Zaradio sam 800 dinara taman toliko koliko da platimo kiriju. Nemam sada ništa da Vam pošaljem ali ću iduće nedelje da Vam pošaljem bar 200 dinara jer ću opet nešto zaraditi“. Pismo ocrtava težinu tog vremena i Milanov težak pevački život.
Izložbu ,,Trag pesme“ radio sam 2006. godine i na njoj postavio i podatke o pevaču Milanu Timotiću. Tom prilikom sam upoznao Milju Krstić, ćerku Milanove rođene sestre Anđelije. Od njih dobijam dragocene podatke o Milanu i njegovom životnom putu i tada počinje moje traganje za ostalim detaljima Milanovog života. Milja je znala da je Milan pevao u poznatom filmu ,,Maratonci...“ ali trebao sam to proveriti jer su na svim forumima interneta postavljana pitanja: „Ko je čovek koji peva u filmu?“ Kadrovi u špici filma su bili veoma kratki i nije se moglo pročitati ime pevača koji peva za šankom. Uz pomoć kompjutera izvadio sam slike špice i lik pevača, uporedio sa Milanovom fotografijom i sve se potvrdilo.
Milan Timotić je bio pevač u crno belom TON filmu koji je Đenka prikazivao u bioskopu. Naziv tog eksperimentalnog filma je ,,Priča jednog grada“ snimljenog u produkciji ,,Artistik filma“ 1941. godine u Beogradu. Režirao ga je židov Maks Kalmić kojeg su Nemci iste godine streljali. U filmu, trajanja svega 9 minuta, prikazan je život Beograda u jednom danu. Od jutra kada mlekadžije donose mleko u grad do scena noćnih modnih revija i noćnog bara u kojem peva Milan Timotić. Milan je pevao na plej bek a pesma je bila snimljena na gramofonskoj ploči (čuje se krckanje). Milan je ostavio trag svog pevačkog talenta i u tom filmu ali tokom rata njegov trag se gubi. Njegova supruga Seka nije želela da imaju dece. Jedno vreme rata boravili su u Užicu, Valjevu gde je Seka radila kao tumač kod Nemaca. Milan se razvodi od nje, napušta zemlju kao pristalica Draže Mihajlovića i tek se 1946. godine javlja porodici iz Salzburga, a 1950. godine iz Amerike. U Americi je bio prihvaćen od Srpskih emigranata, oženjen sa skoro dvadeset godina mlađom pijaniskinjom Džoan Kornel i dok je Milan pevao i svirao na gitaru, Džoan ga je pratila. ,,Glas Srba“ iz Indijanopolisa 13. novembra 1988. godine objavio je tužnu vest da je posle duge i teške bolesti Milan ispustio svoju plemenitu dušu. Tek nakon pola godine Džoan je smogla snage da u Jugoslaviju javi o Milanovoj smrti. U pismu navodi , da su se venčali 19. novembra 1961. godine i imali divan brak, da joj je žao što ga nije srela ranije( pre 1959. godine). Proveli su 27 godina u divnom braku...“ Džoan je u pismu dala i broj svog telefona.
Želeo sam da saznam još više o Milanu. Preko interneta 2010. godine upoznajem se sa dr Dragoljubom Pokrajcem koji živi u Americi. Šaljem mu Džoanin telefonski broj i njeno pismo. Dragoljub stupa u kontakt sa već ostarelom Džoan koja je bila šokirana što nekoga iz Srbije interesuje Milan i daje nove podatke o njemu. Posle rata Milan je u domovini bio osuđen na smrt. U Austriji je bio sa svitom oko patrijarha. U Salzburgu je od 1946. - 1948. godine prošao audiciju i radio na obnovi opere. Za to vreme snimio je oko dva filma. Zatim je bio pravni savetnik za IRO (Međunarodna organizacija za izbeglice). Kao dipl . pravnik prešao je u SAD gde od 1949. ““ 1959. godine živeo u Arkonu, Ohaju, Njujorku i Čikagu. Džoan je upoznala Milana kada je neko tražio pratnju za njega i Uroša Šeferovića. Pesma za koju je Milan bio vezan je „Adio Mare...“. Hvala Džoani i Pokranjcu. Preko interneta od jednog mladog Amerikanca srpskog porekla dobijam fotografije i audio snimak dve pesme koje je Milan Timotić snimio u SAD. Snimanje ploče pomogla mu je ,,Srpska bratska pomoć“.
Timotić je bio pevačka zvezda u domovini i tuđini iz koje se nikada nije vratio ali njegov trag je dubok i večan. I evo šta nam je u filmu pevao Milan Timotić: „Svi vi što maštate o sreći, vas vodi put u beli grad, vi niste prvi niti treći, o njoj mašta svak, u gradu besprekidno teče tuđ život taj večito nov, u jutro ko u kasno veče, svud isti čuješ zov. Vi svi što maštate o sreći, vas vodi put u velik grad, vi niste prvi niti treći, o njoj mašta svak, jer svako potajno se nada da nađe ostvarenje sna, al dal to znači i kraj jada, Bog to mili zna“.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
18. april 2024.
