Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(7. novembar 2013.)
RAZGOVOR SA GRADONAČELNIKOM ŠAPCA MILOŠEM MILOŠEVIĆEM

POTREBE GRAĐANA OBLIKUJU POLITIKU

Opšta ekonomska kriza uticala na slabije punjenje budžeta. Pokretanje novih proizvodnih pogona u Mineralnim đubrivima privredni poduhvat godine. Početak skladištenja smeća na Regionalnu deponiju “Srem-Mačva“ uslovljen dobijanjem dozvole za probni rad od Pokrajinskog sekreterijata za zaštitu životne sredine. Očekivanja da će rekonstrukcija bazena biti okončana tokom 2014. godine. Šabac među pionirima u Srbiji po pitanju ulaganja u projekte koji treba da doprinesu većoj energetskoj efikasnosti. Politim
O aktuelnim ekonomsko - privrednim tokovima u gradu, subvencijama za pokretanje poljoprivredne proizvodnje, investicionim aktivnostima finansiranim novcem Evropske unije, ali i programu političke organizacije Zajedno za Srbiju razgovarali smo sa gradonačelnikom Šapca Milošem Miloševićem.
Do kraja godine ostalo je nešto manje od dva meseca. Šta je, po Vama, do sada najznačajnije učinjeno?
- Suočeni smo sa teškim posledicama ekonomske krize koja je dovela do opšteg pada privrednih aktivnosti. Shodno tome, manje je novca u budžetu što se direktno odrazilo i na broj investicija u gradu. Dakle, kada je reč o budžetskim sredstvima, nismo imali nekih većih poduhvata, ali ni u jednom trenutku nismo štedeli u socijalnim davanjima i pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva.
Kada je reč o većim investicijama u toku je realizacija projekata od izuzetnog značaja finansiranih novcem iz Evropske banke ili kreditima kod Nemačke razvojne banke. Tu bih naveo nadvišenje nasipa uz reku Savu, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i Regionalnu deponiju “Srem-Mačva“.
Spomenuli ste manji priliv sredstava u budžet. Šta je najviše uticalo na njegovu realizaciju?
- Najznačajniji izvori prihoda lokalnih samouprava su porezi na zarade i naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Međutim, na budžetske prihode su se odrazile i različite izmene u pogledu procenta koji od poreza na zarade pripada lokalnoj samoupravi.
Podsećanja radi, pred izbore, tadašnji ministar Mlađan Dinkić inicirao je izmene Zakona po kojima lokalnoj samoupravi umesto pređašnjih 40 odsto od poreza na zarade pripada 80 odsto. Posle toga su rađene brojne korekcije na uštrb lokalnih samouprava što je direktno smanjilo i planirane prihode.
Kada je reč o nadoknadi za korišćenje građevinskog zemljišta, ona je u direktnoj vezi sa smanjenjem investicija. Sve manje ljudi, gradi i kupuje stanove, tako da je i iznos koji se od ove stavke do sada slivao u budžet u odnosu na prethodne godine dosta niži.
Saradnja sa Evropskom bankom i kredit kod Nemačke razvojne banke, omogućili su da i pored smanjenog budžeta, bude nastavljena realizacija nekih od kapitalnih projekata.
- Kao što sam već naveo, u toku je nadvišenje nasipa na Savi u dužini od 8 kilometara. Reč je projektu od izuzetnog strateškog značaja koji se finansira novcem od Evropske banke preko republičke Direkcije za vode. Sredstvima iz Evropske unije finansira se i izgradnja Regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici. “Telo“ deponije je završeno a da bi počelo skladištenje smeća čeka se dozvola za probni rad od Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine. Treći veliki posao koji se finansira sredstvima iz Evropske unije je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Reč je o donaciji vrednoj 10 miliona evra. Izabran je izvođač, a u toku su pripremni radovi.
Zahvaljujući aranžmanu sa KFNj bankom JKP “Vodovod“ ima živu aktivnost na završetku mreže u prigradskim naseljima i rekonstrukciji 15 km vodovodne mreže u gradu, dok je JKP “Toplana“ ušla u rekonstrukciju toplovoda u naselju “Trkalište“.
Šta je sa gradskim bazenom?
-Ove godine se nije išlo dalje u rekonstrukciji bazena. Razlog tome leži u problemima koje je izvođač radova “Interkop“ imao, ali i nedoumica po pitanju koje će Ministarstvo “naslediti“ realizaciju projekata koji se rade po programu pomoći podrške građevinskoj operativi i industriji građevinskog materijala. Tek u septembru je potpisan aneks ugovora po kojem će radovi biti nastavljeni, a Republika ponovo početi da izmiruje svoje obaveze vezane za ovaj projekat. U međuvremenu smo ispravili nedostatke koje je prvobitna projektna dokumentacija imala, tako da se iskreno nadam da će Grad u sledećoj godini moći da ispoštuje sve svoje obaveze i privede rekonstrukciju bazena kraju.
Bez pokretanja privrednih aktivnosti nema izlaska iz krize. Šta se dešava na tom polju?
- Kao najznačajniji poduhvat na polju privrede u ovoj godini, ne samo u Šapcu, nego u Srbiji naveo bih početak rada Mineralnih ćubriva. U toj fabrici je trenutno zaposleno oko 300 naših sugrađana i koliko mi je poznato, predviđene količine đubriva su proizvedene i prodate što je pokazatelj dobre perspektive ove fabrike i u godinama pred nama.
Sa velikom pažnjom pratimo i izgradnju budućeg trgovačkog centra Capitol Park Šabac pored obilaznog puta. Investitor je predvideo da će u objektu koji bi krajem marta sledeće godine trebao da počne sa radom biti posla za oko 100 naših sugrađana, uglavnom trgovačke struke.
U severozapadnoj industrijskoj zoni smo prodali 100 hektara zemljišta namenjenog za izgradnju poslovnih objekata. Ono što ovde mogu da primetim je da su naši investitori revnosno izmirili obaveze kada je kupovina parcela u pitanju i naknada za uređenje građevinskog zemljišta, ali su vrlo oprezni kada je reč o izgradnji samih objekata i pokretanje proizvodnje. Pre svega zbog bojazni da li će to investiranje u ovom trenutku biti isplativo. Ta obazrivost je prisutna i kod onih koji tek treba da kupe zemlju, što je sve refleksija krize u zemljama Evropske unije odakle očekujemo nove ulagače.
Proteklih godina Grad je preko različitih programa, dosta ulagao u unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Šta biste Vi u ovoj oblasti izdvojili kao najbitnije i da li je u planu realizacija nekih novih mera?
- Posebno bih izdvojio realizaciju ideje izgradnje Centra za preradu voća. Ona je u direktnoj vezi sa kreditiranjem poljoprivrednih proizvođača za podizanje zasada trešanja. Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da će prvi zasadi podignuti prošle godine postići značajan prinos 2016. godine, onda je pravo vreme za izgradnju Centra 2015. godina. Imamo izvedenu Studiju opravdanosti izgradnje, idejni projekat, sledeće godine ćemo definisati finansijsku konstrukciju po kojoj će sve to funkcionisati. Okončanjem ovog posla naši poljoprivrednici će steći uslove da svoje proizvode na pravi način skladište i upakuju, što će im obezbediti veću konkurentnost i pristup svetskom tržištu, a samim tim i veću zaradu.
Kako bi pomogli našim proizvođačima da imaju što bolji prinos, Gradska uprava je subvencionisala i kopanje dubinskih bunara. Urađeno ih je preko 200, a iznosom od 1.500 evra, koliko smo davali po bunaru obezbeđeno je po četiri radna mesta.
Trenutno smo zaokupljeni idejom da subvencionišemo kamate na kredite koje će naši poljoprivrednici moći da dobiju prilikom kupovine polovne mehanizacije sa zapada.
Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji dosta ulaže u projekte koji doprinose većoj energetskoj efikasnosti. Pored izolacije zgrada i menjanja kotlarnica, u začetku je i ideja o izgradnji toplane na biomasu.
- Šabac je dosta odmakao u odnosu na slične gradove po pitanju energetske efikasnosti. Pokušavamo da idemo u korak sa evropskim trendovima oporavka od krize kroz smanjenje troškova. Da bi smanjili rasipanje energije proteklih godina smo ulagali u rekonstrukciju fasada, zamenu kotlarnica koje su dosta trošile. Najnovija je ideja o toplani na bio masu. Evropska banka za obnovu i razvoj je izrazila spremnost da finansira izgradnju jednog ovakvog objekta koji bi postojećim toplovodima bio umrežen na ostale objekte koje koristi “Toplana“ Šabac u proizvodnji tople vode za grejanje. Uskoro će biti objavljen tender za izbor izvođača studije koja treba da nam ukaže u kom pravcu treba razvijati ovu ideju.
Koje su prednosti novih kriterijuma za imenovanje direktora javnih preduzeća?
-To što će sada prilikom imenovanja direktora morati da bude raspisan Konkurs neće u suštini promeniti ništa. Odnosno, imaćemo, verovatno, samo veći broj kandidata, a politika će i dalje odlučivati ko će biti na čelnom mestu nekog preduzeća. To je nešto sasvim prirodno, jer su javna preduzeća jedan od instrumenata vlasti legitimno izabrane politike od strane građana. Ni jedna odgovorna stranka na to mesto neće staviti nestručni kadar ukoliko želi da zadobije poverenje građana i u sledećem mandatu.
Da li je Šabac politički stabilan grad?
-Imamo politički sistem koji u svojoj srži nosi dozu nesigurnosti. Iskreno se zalažem za promenu izbornog sistema. Jako mi je bliska ideja neposrednog biranja gradonačelnika, odnosno da se građanima da mogućnost da čelne ljude biraju imenom i prezimenom. Samo tako ćemo dobiti stabilan politički sistem kojem će inspiracija i prioritet biti potrebe građana. Kada vas biraju odbornici, kao što je sada slučaj, otvaraju se mogućnosti raznih “prekomponovanja“, a lokalne samouprave služe samo kao političko podmirivanje i jačanje pozicija stranačkih lidera u Beogradu.
Jednake razvojne šanse za sve
Formiranjem nove političke organizacije “Zajedno za Srbiju“ hteli smo da programski ispravimo neke od grešaka koje je DS činio. Sem cilja izmene Izbornog zakona o kojem sam već govorio, smatramo da je neophodna decentralizacija Srbije. Jednake razvojne šanse podrazumevaju dislociranje brojnih ustanova i institucija iz Beograda i Novog Sada. Naše iskustvo sa Upravom za agrarna plaćanja se pokazalo kao velika podrška razvoju grada.
Otvorili smo debatu na temu kako centralnu Srbiju institucionalno uobličiti na način na koji funkcionišu Beograd i Vojvodina. Prioritet nam je oživljavanje tradicionalnih industrijskih centara. Samo pokretanje proizvodnje i stvaranjem jednakih mogućnosti za sve biće zaustavljen odliv stanovništva u Beograd.
“Zajedno za Srbiju“ je socijalno orijentisana organizacija, čiji vrednosni sistem počiva na sistemu ljudi koji je grade. Ta jaka socijalna komponenta u sebe uključuje i solidarnost sa svima onima koji u ova teška vremena sa pravom očekuju pomoć društvene zajednice. Šabac je po pitanju solidarnosti, zahvaljujući raznim programima koji se realizuju preko Centra za socijalni rad, dobar pokazatelj da mi i u praksi sprovodimo politiku za koju se zalažemo.
Grad na strani roditelja
U Šapcu je ovih dana aktuelno nezadovoljstvo roditelja smenama smena u školama na mesec dana. Grad se intenzivno zauzeo da se taj problem u što skorije vreme reši.
- Grad je uvek na strani roditelja kada su u pitanju stvari vezane za njihovu decu. U tom slučaju oni znaju najbolje. Iskreno mi nije jasno zašto je uopšte nekom palo na pamet da menja nešto što je toliko dugo funkcionisalo bez problema. Sada, iako je reč o republičkoj odluci, Grad pokušava na sve načine da pronađe rešenje i udovolji roditeljima, ili bar na pravi način posreduje između njih i nadležnih institucija.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa