OGLEDALO POZORIŠNE ISTINE

Ne budite ravnodušni jer je ravnodušnost smrtonosna za ljudsku dušu, rekao je nemački pisac Gete. Upravo ta ravnodušnost, ali i neispoljavanje pravih osećanja, pretila je da uništi jednu bračnu vezu. Gledajući komediju „Ja odlazim“ po tekstu ruske spisateljice, a u režiji Lilijane Ivanović, postavlja se niz pitanja. Da li je moguće da sa nekim proživite veliki broj godina, a da ga ne upoznate dobro? Da li je moguće da živite u braku dvadeset godina i ne postanete prijatelj sa partnerom? Moguće je jer postoje ljudi koji ne umeju da pokažu da vole. Ljudi koji ne umeju da kažu dve najlepše reči koje gode ženskom srcu. Neizrečeno prelazi u ravnodušnost, ravnodušnost u nezadovoljstvo, a zatim u ogorčenost koja kulminira u pritajeni bes. A onda, sasvim neočekivano, posle skoro dve decenije, eksplodira i biva bačena pravo u lice.
Odgovor sledi nakon intenzivne bračne svađe žene (Aneta Tomašević) i muža (Mladen Ognjanović). Očekivan ili neočekivan kraj, kako za koga. Jedno je sigurno. Mnogi su, sa one smešnije strane, mogli prepoznati sebe u ogledalu pozorišne istine.