IZMEĐU REDOVA
OGUGLALA GODINA
Još malo pa smo izguglali godinu. Neko na “Guglu“ a neko je baš oguglao na sve ono što prati ovaj savremeni život.
Bliži se kraj godine. Oni što nam naplaćuju sve i svašta, razleteli se na sve strane a oni koji treba da plate, takođe su se unezverili kojekude. Za ovih nekoliko dana treba nadoknaditi sve što je tokom godine propušteno a to je viša matematika, pogotovu što u Srbiji nema dovoljno računaljki.
A po vremenskim prilikama reklo bi se da ova godina može još trajati. Koliko su se samo još pre prvog snega hvalili ovi naši putari i ostale zimske službe, jadni sneg nije smeo više čestito ni da pada. Malte ne oni što su lane dozvolili da cela zemlja bude zavejana, sad su se uskopistili pa samo što ne tvrde da će svaku pahulju još u letu dočekati na lopatu. Jašta.
Zašto naši ekonomski stručnjaci toliko pričaju ovom našem narodu o takozvanom javnom dugu države. Niti taj narod vodi državu, niti je taj narod napravio taj javni dug. Narod, odnosno skoro svakog pojedinca u tom narodu, brine nešto drugo, a to je sopstveni dug i kako ga odužiti a zna da mu tu nikakve reforme ili m-m-efovi neće pomoći.
Kažu ti naši da će se posle 2014. godine ovde u Srbiji živeti bolje. Pa to se na ovim prostorima govorilo i osamsto četrnaeste, i devesto četrnaeste, ali ajd“™ da sačekamo i ovu dve hiljade četrnaestu. Nije daleko, videćemo.
Sad priređuju i nekakve noći kupovine. Svašta. Pa većina ovog naroda ne može ni danju da kupuje. Istina, baš ti i ne spavaju noćima, baš zato što tog dana nisu ništa kupili.
Jedna naša zvaničnica izjavila da Srbija kao “Ferari“ juri ka Evropskoj uniji. Pa lepo, samo treba paziti na brzinu, ima vazda krivina do tamo, a i putevi su klizavi, da se ne skrkendijamo u neki jevropski jendek.
Poslednjih nekoliko decenija, pa i sad, skoro svaka naša vlast obećavala je Srbiji brze pruge i hitre vozove. Kad ono ti isti vozovi projuriše pored nas, ostadoše samo loše pruge, i “ono“ pored pruge.
Kinezi će po Srbiji graditi još neke mostove, pruge i koješta. Treba videti sa ovim šabačkim Kinezima da neku od tih investicija nakrive i na našu varoš.
U Beogradu počelo raščišćavanje ruševina bivšeg Generalštaba bivše nam JNA. Pa valjda je trebalo prvo utvrditi ko je od tog zdanja napravio ruševine, pa onda sklanjati zaostavštine milosrdnih pomagača.
Tek neki dan podignuta optužnica vezana za slučaj krađe maturskih testova. Što bre ne sačekaše još malo dok i deca i njihovi roditelji pa i profesori ne zaborave čitavu priču. Do neke druge prilike.
Pošto je dosadašnjem ambasadoru Srbije u Americi istekao mandat, naša zemlja sad tamo nema diplomatskog predstavnika. Čak su neki od zvaničnih organa izjavili kako nemamo novog i pravog čoveka za tu poziciju. Iako voli svoju zemlju, autor ovih redova, takođe izjavljuje da zbog spisateljskih obaveza oni u diplomatiji ne računaju na njega, neka se snalaze. Nekoga će verovatno na“™vatati!
Bliži se kraj godine. Oni što nam naplaćuju sve i svašta, razleteli se na sve strane a oni koji treba da plate, takođe su se unezverili kojekude. Za ovih nekoliko dana treba nadoknaditi sve što je tokom godine propušteno a to je viša matematika, pogotovu što u Srbiji nema dovoljno računaljki.
A po vremenskim prilikama reklo bi se da ova godina može još trajati. Koliko su se samo još pre prvog snega hvalili ovi naši putari i ostale zimske službe, jadni sneg nije smeo više čestito ni da pada. Malte ne oni što su lane dozvolili da cela zemlja bude zavejana, sad su se uskopistili pa samo što ne tvrde da će svaku pahulju još u letu dočekati na lopatu. Jašta.
Zašto naši ekonomski stručnjaci toliko pričaju ovom našem narodu o takozvanom javnom dugu države. Niti taj narod vodi državu, niti je taj narod napravio taj javni dug. Narod, odnosno skoro svakog pojedinca u tom narodu, brine nešto drugo, a to je sopstveni dug i kako ga odužiti a zna da mu tu nikakve reforme ili m-m-efovi neće pomoći.
Kažu ti naši da će se posle 2014. godine ovde u Srbiji živeti bolje. Pa to se na ovim prostorima govorilo i osamsto četrnaeste, i devesto četrnaeste, ali ajd“™ da sačekamo i ovu dve hiljade četrnaestu. Nije daleko, videćemo.
Sad priređuju i nekakve noći kupovine. Svašta. Pa većina ovog naroda ne može ni danju da kupuje. Istina, baš ti i ne spavaju noćima, baš zato što tog dana nisu ništa kupili.
Jedna naša zvaničnica izjavila da Srbija kao “Ferari“ juri ka Evropskoj uniji. Pa lepo, samo treba paziti na brzinu, ima vazda krivina do tamo, a i putevi su klizavi, da se ne skrkendijamo u neki jevropski jendek.
Poslednjih nekoliko decenija, pa i sad, skoro svaka naša vlast obećavala je Srbiji brze pruge i hitre vozove. Kad ono ti isti vozovi projuriše pored nas, ostadoše samo loše pruge, i “ono“ pored pruge.
Kinezi će po Srbiji graditi još neke mostove, pruge i koješta. Treba videti sa ovim šabačkim Kinezima da neku od tih investicija nakrive i na našu varoš.
U Beogradu počelo raščišćavanje ruševina bivšeg Generalštaba bivše nam JNA. Pa valjda je trebalo prvo utvrditi ko je od tog zdanja napravio ruševine, pa onda sklanjati zaostavštine milosrdnih pomagača.
Tek neki dan podignuta optužnica vezana za slučaj krađe maturskih testova. Što bre ne sačekaše još malo dok i deca i njihovi roditelji pa i profesori ne zaborave čitavu priču. Do neke druge prilike.
Pošto je dosadašnjem ambasadoru Srbije u Americi istekao mandat, naša zemlja sad tamo nema diplomatskog predstavnika. Čak su neki od zvaničnih organa izjavili kako nemamo novog i pravog čoveka za tu poziciju. Iako voli svoju zemlju, autor ovih redova, takođe izjavljuje da zbog spisateljskih obaveza oni u diplomatiji ne računaju na njega, neka se snalaze. Nekoga će verovatno na“™vatati!
Najnoviji broj
18. april 2024.
