PROVODADžISANjE

Ovaj deo marta a bome i aprila, po svemu sudeći proteći će u političkom provodadžisanju. Đuvegija, a to mu dođe ona stranka sa najviše osvojenih mandata, deliće dobro i zlo sa ponekim udavačama kojima je ovo možda i poslednja šansa da nađu partnera. A posledice njihovog braka, naravno, mi ćemo osećati. I ljuljati.
Za neke će svakako to biti po onoj narodnoj “Kako sam se nadala, dobro sam se udala“.
Samo da ne bude i ono da se mladoženja popišmani pa kasnije uvidi da je mogao dovesti i bolju i lepšu. Doduše ni izbor mu nije bio baš nešto raznovrstan.
A dok traje nuđenje zapažamo da nam politika postaje sve staloženija. Neki su se već staložili na dnu izborne liste.
A život ide dalje. Proleće je donelo i malo vetra a vetar, razume se, nosi sve i svašta.
Nedavno uhapsili onog dugotraženog i čuvenog narko dilera. Pa rekoše naši zvaničnici, i to na najzvaničnijem mestu, da su uhapsili tog i tog gospodina. Pa ako je gospodin što ste ga onda “™apsili.
I sad taj namerio da opanjka neke viđene i čestite ljude od kojih su se neki, sticajem okolnosti, još zadržali u vlasti. Sreća njihova što sad niko ne veruje kriminalcima. Drugo je bilo pre kad je on njih ubedio u istinu.
Potom uhapsili i direktora državne inspekcije rada, vele da je primao mito. Eto, u ovoj našoj napaćenoj zemlji koja ima tako malo radnika i prvi inspektor mora da se dovija kako bi lepše preživeo tranziciju.
Sad izgleda navatavaju one velike. Trebaće vremena da na red dođu i one male langare. Jer, veliki su veliki i oni su državni problem, ali mali su mali i oni su narodna muka.
U jednom gradu Srbije desilo se i to, postavili su čoveka na mesto direktora u izvesnoj ustanovi i sutradan ga razrešili. Pa malo li je. Ako tako nastavi dan po dan, taj čova može da izgradi i funkcionersku karijeru.
Inače i ovog proleća sećamo se onog strašnog vremena NATO agresije. I sad posle petnaest godina kao da se mi Srbi tim milosrdnim akterima izvinjavamo što su nas malo bombardovali.
Tako ćemo mi na raznorazne načine, kao što smo dočekali i bombe, ibeležavati deceniju i po milo(ku) srdnog anđela. A red bi bio da im konačno i poručimo nešto, onako srpski, sve po spisku. Pa kud puklo da puklo.
Ali da to ne bude kao u ta doba kada je u Šapcu u “čast“ bombardovanja organizovan protest i naravno koncert, pa su tom prilikom neki Čivijaši čvrsto obećali gospođi Olbrajt da će joj uraditi one stvari. Zna se koje. Elem, baba Olbrajt dobila tu poruku, čak se i obradovala te čekala, čekala , čekala, ne bi li šabački momci ispunili obećanja. I ništa. Pa i nije lepo obmanjivati tako značajne ličnosti!