KROZ SELA ŠABAČKOG KRAJA
LIPOLIST IZA MIRISA RUŽA
Za opstanak sela najvažnije zaustaviti odliv stanovništva. Ključ razvoja u malim proizvođačima. Insistiranje na javnosti rada organa Mesne zajednice
Iako je po prostranstvu obradivih površina Lipolist jedno od najvećih sela šabačkog kraja ni njega nije zaobišla pošast pada broja stanovnika. Kako navodi predsednik ove mesne zajednice Goran Mijailović, svake godine je od 40 do 50 Lipolištana manje. Da bi se negativni trend zaustavio, po njemu je najbitnije rešiti problem „sitnog“ seljaka. Samo pravovremenom i adekvatnom pomoći nadležnih malim poljoprivrednim gazdinstvima može doći do revitalizacije ne samo Lipolista već i drugih srpskih sela. Na lestvicu prioriteta Mijailović je potom visoko kotirao pitanje unapređenja zdravstvene zaštite kao i rešenje problema komunalnog otpada.
S obzirom da je poverenje Lipolištana zadobio na nedavno održanim izborima za savete mesnih zajednica, Mijailović kao glavne smernice rada u naredne četiri godine navodi potpunu javnost svih akcija i širenje kruga saradnika na ugledne i uticajne ljude koji su poreklom iz Lipolista ali sticajem okolnosti više u njemu ne žive.
Srbija je zemlja malog seljaka
-Godinama u nazad pokušavaju da nam plasiraju informaciju kako je ključ razvoja Srbije u rukama proizvođača koji imaju ogromne posede. Smatram da to nije tačno. Srbija je zemlja malog seljaka, i samo ulaganjem u njegov napredak moguć je oporavak sela - kaže Mijailović i svoje reči potkrepljuje sledećom računicom: „ Ako imamo dva, tri čoveka koji poseduju oko 500 hektara zemlje, od obrađivanja iste živeće njihove i porodice još dvoje troje njihovih radnika, dok sa druge strane imamo 150 hektara od kojih živi 50 porodica. Treba da učimo od Austrije, Italije Holandije. Tamo ljudi mogu da žive od malih poseda, a ovde ne. Došli smo do toga da naš seljak od septembra do juna mora da pozajmljuje pare da bi preživeo dok u mesecima kada stigne voće jedva ima da vrati dugove. Zbog toga koristim priliku da apelujem svim nadležnim pojedincima i institucijama na čelu sa budućim premijerom Vučićem da pod hitno obrate pažnju na male seljake.“
Po Mijailovićevim rečima poljoprivrednicima Lipolista, pogotovo onima čije su njive u pocerskom delu najveći problem predstavlja voda. Dubinski bunari su skupi, a oni postojeći su već proćlog leta većim delom presušili.
-Govore o navodnjavanju Mačve. Mačve gde vode ima u izobilju, dok u Pocerini ljudi sve češće ostaju i bez vode za piće, da ne spominjemo navodnjavanje voćnjaka. Kopanje bunara je skupo, a ukoliko se skupi novac za to potrebno je dosta struje da se pokrenu pumpe. U Lipolistu bi bilo rešenje uraditi dva, tri takva bunara na svima dostupnim lokacijama, kako bi ljudi mogli da dolaze sa cisternama uzimaju vodu i tako poboljšaju prinose, što je opšti cilj, kaže Mijailović.
S obzirom da je poverenje Lipolištana zadobio na nedavno održanim izborima za savete mesnih zajednica, Mijailović kao glavne smernice rada u naredne četiri godine navodi potpunu javnost svih akcija i širenje kruga saradnika na ugledne i uticajne ljude koji su poreklom iz Lipolista ali sticajem okolnosti više u njemu ne žive.
Srbija je zemlja malog seljaka
-Godinama u nazad pokušavaju da nam plasiraju informaciju kako je ključ razvoja Srbije u rukama proizvođača koji imaju ogromne posede. Smatram da to nije tačno. Srbija je zemlja malog seljaka, i samo ulaganjem u njegov napredak moguć je oporavak sela - kaže Mijailović i svoje reči potkrepljuje sledećom računicom: „ Ako imamo dva, tri čoveka koji poseduju oko 500 hektara zemlje, od obrađivanja iste živeće njihove i porodice još dvoje troje njihovih radnika, dok sa druge strane imamo 150 hektara od kojih živi 50 porodica. Treba da učimo od Austrije, Italije Holandije. Tamo ljudi mogu da žive od malih poseda, a ovde ne. Došli smo do toga da naš seljak od septembra do juna mora da pozajmljuje pare da bi preživeo dok u mesecima kada stigne voće jedva ima da vrati dugove. Zbog toga koristim priliku da apelujem svim nadležnim pojedincima i institucijama na čelu sa budućim premijerom Vučićem da pod hitno obrate pažnju na male seljake.“
Po Mijailovićevim rečima poljoprivrednicima Lipolista, pogotovo onima čije su njive u pocerskom delu najveći problem predstavlja voda. Dubinski bunari su skupi, a oni postojeći su već proćlog leta većim delom presušili.
-Govore o navodnjavanju Mačve. Mačve gde vode ima u izobilju, dok u Pocerini ljudi sve češće ostaju i bez vode za piće, da ne spominjemo navodnjavanje voćnjaka. Kopanje bunara je skupo, a ukoliko se skupi novac za to potrebno je dosta struje da se pokrenu pumpe. U Lipolistu bi bilo rešenje uraditi dva, tri takva bunara na svima dostupnim lokacijama, kako bi ljudi mogli da dolaze sa cisternama uzimaju vodu i tako poboljšaju prinose, što je opšti cilj, kaže Mijailović.
Najnoviji broj
18. april 2024.
