IZMEĐU REDOVA
LIČNI RAZLOZI
Šabački političari opet nešto prekomponovali. Šapčanima preostaje da igraju na te, poznate, melodije.
Pa da, u ovoj varoši još se sležu utisci sa nedavno održane sednice gradske skupštine. Pljuštale su ostavke i to sve obrazložene ličnim razlozima. Takođe morala su biti načinjena i nova postavljenja, odnosno imenovanja, baš kako reče jedan od učesnika pomenute skupštine, opet iz ličnih razloga. Pa eto, ništa lično.
Za neke pojave naš narod je oduvek imao prigodne nazive. Pa su pojedince, u prilikama sličnim sadašnjim, zvali vrtikape. Baš tako.
A što se svetskih dešavanja tiče, ni tu nije kapa na mestu. Vrti se. Na primer, onaj Obama bio nedavno u Hagu. Nije dugo ostao. Šteta.
A i tom poglavici će kad tad zaigrati mečka pred šatorom, odnosno pred Belom kućom.
E ti stranci, navodni evropejci, još malo će da traže od nas Srba da se opet izjasnim da li smo za Istok ili Zapad. Pa zar konačno nisu shvatili da smo mi nesvrstani.
Dok oni to tako, mi još čekamo pred kapijom Evrope. A još je kad ikad veliki župan Srba i samodržac Raške, Stefan Nemanja, pregovarao sa takođe velikim nemačkim carem Fridrihom Barbarosom. E beše to te 1189. godine, i predstavlja jednu od najvećih diplomatskih radnji srednjovekovne srpske države ali i Evrope. I sad, u ovom dobu, mi još pregovaramo sa njima. Verovatno zbog tradicije. Pa dokle.
I kod nas je ovih dana bilo raznoraznih događaja. Na primer u Novom Sadu neki dan štrajkovali komunalci pa su čak i neki gradski funkcioneri morali da čiste smeće. Pa lepo, neka i oni vide da do plate nije lako doći.
Neki od onih tipova što su sad u apsani tvrde da su do te grdne love došli tako što su štedeli. Pa dešava se i to, i u onog našeg Slobe mali je kucao gajbe pa stekao kapital. Tako je to kod nas.
U noći subotu na nedelju i mi Balkanci smo se pridružili svetskoj akciji, što “™no kažu performansu nazvanom “Sat za našu planetu“. U tom duhu smo isključili javnu rasvetu po gradovima, selima i zaseocima (sad i oni imaju uličnu odnosno sokačku rasvetu), te smo pogasili i svetiljke na kojekakvim javnim objektima i sve tako redom. Baš je bilo onako kulturno. Pa i uštedelo se. A što su se lopovi radovali, samo tako. I sad pitaju kad će opet taj performans.
Prođe i 1. april. Mogli su nam naši političari bar na taj dan poručiti da je zemlja vredna i bogata, da smo mi dobar narod i da nećemo više ništa morati da radimo a lepo ćemo živeti. Pa što da ne, s takvim šalama smo ranije i živeli. I došli dovde.
Pa da, u ovoj varoši još se sležu utisci sa nedavno održane sednice gradske skupštine. Pljuštale su ostavke i to sve obrazložene ličnim razlozima. Takođe morala su biti načinjena i nova postavljenja, odnosno imenovanja, baš kako reče jedan od učesnika pomenute skupštine, opet iz ličnih razloga. Pa eto, ništa lično.
Za neke pojave naš narod je oduvek imao prigodne nazive. Pa su pojedince, u prilikama sličnim sadašnjim, zvali vrtikape. Baš tako.
A što se svetskih dešavanja tiče, ni tu nije kapa na mestu. Vrti se. Na primer, onaj Obama bio nedavno u Hagu. Nije dugo ostao. Šteta.
A i tom poglavici će kad tad zaigrati mečka pred šatorom, odnosno pred Belom kućom.
E ti stranci, navodni evropejci, još malo će da traže od nas Srba da se opet izjasnim da li smo za Istok ili Zapad. Pa zar konačno nisu shvatili da smo mi nesvrstani.
Dok oni to tako, mi još čekamo pred kapijom Evrope. A još je kad ikad veliki župan Srba i samodržac Raške, Stefan Nemanja, pregovarao sa takođe velikim nemačkim carem Fridrihom Barbarosom. E beše to te 1189. godine, i predstavlja jednu od najvećih diplomatskih radnji srednjovekovne srpske države ali i Evrope. I sad, u ovom dobu, mi još pregovaramo sa njima. Verovatno zbog tradicije. Pa dokle.
I kod nas je ovih dana bilo raznoraznih događaja. Na primer u Novom Sadu neki dan štrajkovali komunalci pa su čak i neki gradski funkcioneri morali da čiste smeće. Pa lepo, neka i oni vide da do plate nije lako doći.
Neki od onih tipova što su sad u apsani tvrde da su do te grdne love došli tako što su štedeli. Pa dešava se i to, i u onog našeg Slobe mali je kucao gajbe pa stekao kapital. Tako je to kod nas.
U noći subotu na nedelju i mi Balkanci smo se pridružili svetskoj akciji, što “™no kažu performansu nazvanom “Sat za našu planetu“. U tom duhu smo isključili javnu rasvetu po gradovima, selima i zaseocima (sad i oni imaju uličnu odnosno sokačku rasvetu), te smo pogasili i svetiljke na kojekakvim javnim objektima i sve tako redom. Baš je bilo onako kulturno. Pa i uštedelo se. A što su se lopovi radovali, samo tako. I sad pitaju kad će opet taj performans.
Prođe i 1. april. Mogli su nam naši političari bar na taj dan poručiti da je zemlja vredna i bogata, da smo mi dobar narod i da nećemo više ništa morati da radimo a lepo ćemo živeti. Pa što da ne, s takvim šalama smo ranije i živeli. I došli dovde.
Najnoviji broj
18. april 2024.
