PRVIH SEDAMDESET GODINA

Prvi broj „Glasa Podrinja“ izašao je 16. decembra 1944. godine, na četiri strane i u tiražu od 2.000 primeraka. Direktor i urednik bio je Miodrag Borisavljević. Godine su prolazile, a jedan od najstarijih listova u Srbiji kontinuirano je izlazio i beležio kako najsvetlije, tako i najteže trenutke Šapca i celog regiona i tako sedam decenija. Jubilarni rođendan obeležen je svedeno, ali dostojanstveno.
Nakon tradicionalne dodele priznanja najboljim sportistima usledio je prigodan program u „Dunjića kući“. Pozivu da uveličaju ovaj dan odazvala se većina direktora javnih preduzeća, ustanova i škola na teritoriji grada, predstavnici lokalnih odbora političkih partija i drugih insitutcija sa kojima „Glas“ tradicionalno ostvaruje dobru saradnju. Kao i prethodnih godina, ovo je bila prilika da se i penzioneri ponovo nađu zajedno.
Program su vodili dramski umetnik Petar Lazić i novinarka Mirjana Filipović.
- Sedam decenija od prvog izdanja lista “Glas Podrinja“, koliko samo to svečano zvuči. Još ako sa time uporedimo i podatak da je naš “Glas“ izašao devet godina pre prvog izdanja “Večernjih novosti“. Većina listova nije dočekala ni svoj dvadeseti rođendan a bili su ugašeni, a naš list opstaje uprkos mnogih nedaća koje su ga pratile i koje ga i danas prate - rekao je direktor Dragan Mirković, iskoristivši priliku da se zahvali svima onima koji su dali doprinos na razvoju i očuvanju kvaliteta pisane reči kroz sve ove decenije.
Glavni i odgovorni urednik Tanja Trifković je pokušala da objasni kakvu joj čast predstavlja što se nalazi na ovom mestu:
-„Suočila“ sam se sa spiskom ljudi koji su se na mom mestu tokom prethodnih decenija nalazili. Sve što sam pomislila da bih mogla da kažem činilo mi se nedostojnim jednog Vite Bujšića, Obrada Kovića, Stane Munjić, Branka Jelića, Jele Lukić. Prisetila sam se tekstova iz godišnjaka „Glasa“ koji su stilski i po novinarskom umeću mogli biti objavljeni u bilo kom prestoničkom glasilu, a verujem i šire. Tema i ljudi o kojima je pisano, širine poimanja „našeg zanata“ i i nterpretacije tada bitnih, a sada već istorijskih događaja. Reportera „Glasa“ koji su se javljali iz razrušenog Skoplja, sa ratišta, pisali priče iz dijaspore. Uvidom u sve te činjenice, pomislila sam koliko smo danas „mali“ i „beznačajni“ u odnosu na te ranije generacije.
Lazić i Filipovićeva odlomcima iz tekstova, upoznali su goste sa čime se novinari svakog dana suočavaju radeći svoj posao, a pročitali su i pismo nekadašnjeg urednika, devedesetšestogodišnjeg Vite Bujšića, kao i pesmu koju je za ovu priliku napisao pesnik Krstivoje Ilić. Okupljenim gostima obratio se i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Svečanoj atmosferi doprineli su gosti iz Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“, Aneta Bijuklić, sopran, sa Aleksandrom Tadićem, Jelenom Živanović i Marinom Jokičić, kao i flautistkinja Jana Ilić, a uz klavisrku pratnju Emel Hasanoglu.
REKLI SU O „GLASU“
Nekima od gostiju postavili smo jednostavno pitanje, šta vam je prva asocijacija kada čujete za „Glas Podrinja“
Bojan Kalanović, direktor JKP „Parking“
- Lokalni brend. Mogu da se pohvalim da je preduzeće čiji sam direktor sa „Glasom Podrinja“ uvek imalo dobru saradnju koja je bila na obostranu korist. Tako je bilo u prvih 70 godina, a želim vam da u sledećih 70 godina budete još bolji.
Svetlana Ljubić, nekadašnji novinar „Glasa Podrinja“, sada „Radio Šapca“
- Bila sam pretplatnik još od gimnazijsih dana, od 1974. godine. Od kada sam počela da radim, početkom devedesetih čuvam sve brojeve.
Aleksandar Peranović, narodni poslanik i član Povereništva Srpske napredne stranke
- Lično sam imao i negativna i pozitivna iskustva sa „Glasom“. Međutim, u poslednje vreme je više lepih stvari, tako da se nadam da ćete u skladu sa bogatom tradicijom, u narednom periodu nastaviti da o svim temama izveštavate objektivno i realno.
Aleksandar Stojković, načelnik Odeljenja za vanredne situacije Mačvanskog okruga
- Dragiša Penjin, jer smo se mnogo družili. Asocira me na jedan pravi list uz koji smo svi odrastali. Bila su druga vremena, pa možda nisam pravi sagovornik, jer je teško današnjoj deci to objasniti u vreme interneta. Nekada se više čitalo, a novine su nam bile nešto najdraže. Većina nas nije mogla da dođe do dobre knjige. Novine su značile kako omladini tako i starijima. Postojao je i dodatak za decu i moglo se dosta toga naučiti.
Goran Stojićević, diretor Centra za stručno usavršavanje
- Zanimljive teme vezane za sva aktuelna dešavanja u gradu, seoskim sredinama i javnim ustanovama. Korisno je što se ulazi u detalje funkcionisanja javnih preduzeća i uopšte grada, postali ste prozor u njih.
Predrag Savić, direktor Srednje poljoprivredne škole
- Objektivnost u izveštavanju, bez čega sigurno ne bi toliko dugo postojali i slavili ovako lep jubilej.
Balša Radovanović, penzioner „Glasa Podrinja“
- Godina 1971. Obrad Ković urednik, Milovan Đorđević Ciciban direktor. Fantastična ekipa i slučajno ja, i tako od početka do kraja, 40 godina.
Steva Marinković, bivši muzički urednik „Radio Šapca“
- Puno godina provedenih tamo.
Slobodan Ćurčić, penzioner i čovek čiji glas se prvi čuo sa „Radio Šapca“
-Mnogo je asocijacija, ali ono što je osnovno je to da list privlači pažnju. Govori o svim društvenim prilikama i neprilikama u ovom kraju, što interesuje svakog čitaoca, a u poslednje vreme i one mlađe.
Sanja Bečejić, dopisnik „Blica“ iz Šapca
- Prve novine koje sam pročitala. Obavezno su se u mojoj kući četvrtkom kupovale. Zaista sam ponosna što Šabac ima nedeljnik sa takvom tradicijom i iskreno se nadam i želim da „Glas Podrinja“ opstane i bude još bolji, a uopšte ne sumnjam u mlade snage da će to da iznesu.
Dragan Ninković, direktor JKP „Stari Grad“
- Sećanje na neko ranije vreme i borbu u kući sa tatom i mamom ko će prvi da pročita novine.
Miloš Milošević, bivši gradonačelnik, odbornik Zajedno za Srbiju
- Šabac.