SIMBOL STRADANjA U DRUGOM SVETSKOM RATU
DA NAS U SMRTI NE ZABORAVE
U okviru obeležavanja 70 godina od oslobođenja Šapca i postojanja lista „Glas Podrinja“, koji je bio važan izvor informacija, za najbolje idejno rešenje koje će biti postavljeno na mestima masovnih grobnica, jednoglasnom odlukom žirija, izabran je rad Bojana Alimpića, diplomiranog inženjera arhitekture
Od kad je formirana, poslednjih nekoliko meseci, radionica „Kultura sećanja“, ima cilj da pronađe i obeleži mesta na kojima su vršene masovne egzekucije Šapčana toku Drugog svetskog rata.
Mesta stradanja su mapirana, a pronađeno je i najadekvatnije idejno rešenje koje će predstavljati simbol na mestima stratišta u Šapcu. Žiri u sastavu: Nadežda Ukropina-Pantelić, istoričar umetnosti, Zorica Šimić, diplomirani inženjer arhitekture, Đorđe Zečević, akademski vajar, Igor Marsenić, akademski slikar i Nebojša Cvejić, istoričar, jednoglasno je izabrao rad arhitekte Bojana Alimpića.
S obzirom da ne postoje tačni podaci o broju stradalih, njihova imena nisu ostala zabeležena u istorijskim spisima, simbol njihovog stradanja bi, prema Alimpićevim rečima, trebalo da sadrži nešto metafizičko.
- Kvadratna ploča sa okvirom na kojoj otisak ostavlja sto tačaka, proporcija je uništenja osmišljena od strane okupatora - stotinu streljanih nedužnih civila za jednog ubijenog nacističkog vojnika. Prvi nivo razumevanja simbola otvora su rupe od metaka nastale prilikom streljanja. Međutim sama forma nije očekivani raspored pravilno postavljenih otvora u matrici 10dž10. Otisak je proistekao iz fizičkog fenomena difrakcije svetlosti prilikom prolaska kroz difrakcionu rešetku. Činilac svetlosti, foton, prilikom prolaska kroz otvor rešetke, nema predodređeno mesto na kojem će se projektovati. Definisano načelima kvantne fizike, pretpostavlja se gde će se najverovatnije naći. Veza između prolaska svetlosti kroz rešetke, motiva streljanja i oslobođenja koje je usledilo je metafizička. Glavni motiv simbola je svetlost, kao metafora slobode, nade i vere u budućnost, izjavio je Alimpić.
Žrtvovanje nedužnog civilnog stanovništva nije postigao efekat isplaniran u mračnim jednačinama okupatora, već je dao motiv preživelima da se bore i izbore za slobodu. Projekat „Kultura sećanja“, koja predstavlja proces pomirenja i iskazivanje zahvalnosti našim precima, „ da nas u smrti ne zaborave“, kao što smo mi, za života, umeli da zaboravimo njih.
Projekat „Kultura sećanja“ nije završen. U narednom periodu bi trebalo nastaviti istraživanje u vezi sa preciziranjem mesta stradanja i imena žrtava
Aleksandra Savatić, arhitekta
Mesta stradanja su mapirana, a pronađeno je i najadekvatnije idejno rešenje koje će predstavljati simbol na mestima stratišta u Šapcu. Žiri u sastavu: Nadežda Ukropina-Pantelić, istoričar umetnosti, Zorica Šimić, diplomirani inženjer arhitekture, Đorđe Zečević, akademski vajar, Igor Marsenić, akademski slikar i Nebojša Cvejić, istoričar, jednoglasno je izabrao rad arhitekte Bojana Alimpića.
S obzirom da ne postoje tačni podaci o broju stradalih, njihova imena nisu ostala zabeležena u istorijskim spisima, simbol njihovog stradanja bi, prema Alimpićevim rečima, trebalo da sadrži nešto metafizičko.
- Kvadratna ploča sa okvirom na kojoj otisak ostavlja sto tačaka, proporcija je uništenja osmišljena od strane okupatora - stotinu streljanih nedužnih civila za jednog ubijenog nacističkog vojnika. Prvi nivo razumevanja simbola otvora su rupe od metaka nastale prilikom streljanja. Međutim sama forma nije očekivani raspored pravilno postavljenih otvora u matrici 10dž10. Otisak je proistekao iz fizičkog fenomena difrakcije svetlosti prilikom prolaska kroz difrakcionu rešetku. Činilac svetlosti, foton, prilikom prolaska kroz otvor rešetke, nema predodređeno mesto na kojem će se projektovati. Definisano načelima kvantne fizike, pretpostavlja se gde će se najverovatnije naći. Veza između prolaska svetlosti kroz rešetke, motiva streljanja i oslobođenja koje je usledilo je metafizička. Glavni motiv simbola je svetlost, kao metafora slobode, nade i vere u budućnost, izjavio je Alimpić.
Žrtvovanje nedužnog civilnog stanovništva nije postigao efekat isplaniran u mračnim jednačinama okupatora, već je dao motiv preživelima da se bore i izbore za slobodu. Projekat „Kultura sećanja“, koja predstavlja proces pomirenja i iskazivanje zahvalnosti našim precima, „ da nas u smrti ne zaborave“, kao što smo mi, za života, umeli da zaboravimo njih.
Projekat „Kultura sećanja“ nije završen. U narednom periodu bi trebalo nastaviti istraživanje u vezi sa preciziranjem mesta stradanja i imena žrtava
Aleksandra Savatić, arhitekta
Mirjana Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
