NOVE KNjIGE
Drama pod feredžom
„Noć u Damasku“, Mila Starčević, Partenon (Beograd 2013)
Nova knjiga Šapčanke Mile Starčević „Noć u Damasku“ (Partenon 2013), sedamnaesta po redu, istinita je priča o Beograđanki koju je u najstarijem gradu na svetu otelo nomadsko pustinjsko pleme. Romaneskno štivo izuzetno je filmično i govori o opasnosti, koja Evropljanke vreba u arapskom svetu u kojem je muškarcima mnogoženstvo dozvoljeno a žene zabrađene i odevene u crne duge haljine. Roman, iz vizure neimenovanog Muškarca i Žene, na ubedljiv način svedoči o snazi ljudske volje i - moći vere.
Knjiga je pisana u trećem i prvom licu, a jedini imenovani su Španci Karlos i Hulio, i doktor Petar Starčević. Autorka je na taj način u svoj književni svet uvela svoga supruga i iskazala mu zahvalnost za višedecenijska putovanja po svetu - za obilazak 137 zemalja - zahvaljujući kojima je postala poznat putopisac.
„Noć u Damasku“ nudi obilje podataka o gradu u srcu pustinje, o Siriji i Palmiri, pustinjskoj metropoli na Putu svile koju je stvorila kraljica Zanubija. Narator, poput svojevrsnog turističkog vodiča, predstavlja i Malulu, drevno a bajkovito mestašce Isusa Hrista, jedino na svetu u kojem se govori aramejski - najstariji jezik. Čitaoca uvodi i u hrišćansku crkvu, smeštenu u moru islama. Upoznavanje Damaska naročito je detaljno i uverljivo pa Čitalac ima utisak da je ukoračio u Omajad džamiju, jedno od novih svetskih čuda, podignutu na temelju bazilike u kojoj je kapela sa glavom sv. Jovana.
Glavni junaci „Noći u Damasku“ su beogradski intelektualci. Žena je advokat, kći diplomate, rođena u Madridu, a Muškarac je zaljubljeniji u svoju suprugu nego u putovanja. Nije u stanju da joj išta odbije, a toleriše i činjenicu da je teški kupoholik. Voli svoju stasitu plavušu, sa očima boje neba, i uoči Nove godine u hotelu „Ferhat“ u Damasku strpljivo čeka da se dotera pred polazak u kupovinu. Posmatra brda u daljini, koja opasuju grad i kriju pustinju, spreman da zajedno izađu na Trg džamije i šetelište „optočeno drvoredom palmi“.
U Trgovačku četvrt Ona odlazi sama, a On za to vreme uživa u šetnji i arapskom čaju. Po čajdžinicama upoznaje običaje i navike Sirijaca, i između dva poziva mujezina sluša čitanje svete knjige Antar i Abla - ep o hrabrosti i borbi. Strpljivo troši četiri sata, a za svoju kupoholičarku biva zabrinut tek uveče. Tako počinje neverovatna a istinita priča o beloj ženi u svetu brkajlija odevenih u dugačke dželabe, otetoj u gradu koji na rubu pustinje vri od turista.
Zbog zaboravljene kese, u kojoj su sandale ukrašene zlatnim paspulom, i „samodržive“ čarape koju je pokušala da skine u nekom haustoru, Beograđanka je postala plen otmičara. Muškarac je alarmirao sve, prvo u hotelu a onda u policiji i ambasadi. Osuđen na strpljenje ispratio je turističku grupu sa kojom su došli, a iz Damaska otišao tek kada je potvrđeno da je reč o otmici. Očaj i bespomoćnost u Beogradu je blažio alkoholom, i postao senka sebe nekadašnjeg.
Žena se probudila u pustinji, sunce ju je peklo a žeđ mučila. Bila je u nemilosti vrelog peska, hladnih noći i dve plemenske žene. Do glave zakopana pod šatorom sa životinjama, razum je čuvala razgovorom sa kozama i ovcama, konjima i kamilama, sve dok nije odlučila da se pokori i da - do prve prilike za beg - trpi i ćuti. Sa karavanom je putovala noćima, jer „dan u pustinji ubija sve živo“, a u zoru pomagala pri razapinjanju šatora. Malo po malo prihvatila je život nomada, i u potrazi za oazom prevaljivala peščane beskraje. Zahvaljujući kretanju u krug upoznala je magiju i surovost pustinje, i saznala da ljudi bez adrese dnevno preživljavaju na jednoj urmi i čaši kobiljeg mleka.
Prva prilika za beg pružila joj se posle osam meseci i trinaest dana pustinjskog života. Tada je određena da sa prve dve žene ode u nabavku, u suk. Slučaj je hteo da u džamiji, koju su posetile, čuje muškarca koji je poluglasno pričao na španskom. Dok su se njene pratilje klanjale privukla je pažnju tog mladića i šaputavo ga zamolila za pomoć. Karlos i Hulio, članovi motociklističkog relija kroz pustinju, u njenim očima pročitali su veliku nevolju, u njoj videli svoju majku i - odlučili da pomognu.
Duže od dva meseca Žena se oporavljala u crkvi sv. Tekle u Maluli. Zahvaljujući monahinjama, potom, stigla je do Ambasade Srbije u Damasku a odatle na Surčinski aerodrom.
Noć u Damasku Mile Starčević roman je opomene. Preporučuje uživanje u upoznavanju sveta, ali, srećan kraj drame pod feredžom ne sme da zavara ljubitelje egzotičnih putovanja. Naprotiv.
Knjiga je pisana u trećem i prvom licu, a jedini imenovani su Španci Karlos i Hulio, i doktor Petar Starčević. Autorka je na taj način u svoj književni svet uvela svoga supruga i iskazala mu zahvalnost za višedecenijska putovanja po svetu - za obilazak 137 zemalja - zahvaljujući kojima je postala poznat putopisac.
„Noć u Damasku“ nudi obilje podataka o gradu u srcu pustinje, o Siriji i Palmiri, pustinjskoj metropoli na Putu svile koju je stvorila kraljica Zanubija. Narator, poput svojevrsnog turističkog vodiča, predstavlja i Malulu, drevno a bajkovito mestašce Isusa Hrista, jedino na svetu u kojem se govori aramejski - najstariji jezik. Čitaoca uvodi i u hrišćansku crkvu, smeštenu u moru islama. Upoznavanje Damaska naročito je detaljno i uverljivo pa Čitalac ima utisak da je ukoračio u Omajad džamiju, jedno od novih svetskih čuda, podignutu na temelju bazilike u kojoj je kapela sa glavom sv. Jovana.
Glavni junaci „Noći u Damasku“ su beogradski intelektualci. Žena je advokat, kći diplomate, rođena u Madridu, a Muškarac je zaljubljeniji u svoju suprugu nego u putovanja. Nije u stanju da joj išta odbije, a toleriše i činjenicu da je teški kupoholik. Voli svoju stasitu plavušu, sa očima boje neba, i uoči Nove godine u hotelu „Ferhat“ u Damasku strpljivo čeka da se dotera pred polazak u kupovinu. Posmatra brda u daljini, koja opasuju grad i kriju pustinju, spreman da zajedno izađu na Trg džamije i šetelište „optočeno drvoredom palmi“.
U Trgovačku četvrt Ona odlazi sama, a On za to vreme uživa u šetnji i arapskom čaju. Po čajdžinicama upoznaje običaje i navike Sirijaca, i između dva poziva mujezina sluša čitanje svete knjige Antar i Abla - ep o hrabrosti i borbi. Strpljivo troši četiri sata, a za svoju kupoholičarku biva zabrinut tek uveče. Tako počinje neverovatna a istinita priča o beloj ženi u svetu brkajlija odevenih u dugačke dželabe, otetoj u gradu koji na rubu pustinje vri od turista.
Zbog zaboravljene kese, u kojoj su sandale ukrašene zlatnim paspulom, i „samodržive“ čarape koju je pokušala da skine u nekom haustoru, Beograđanka je postala plen otmičara. Muškarac je alarmirao sve, prvo u hotelu a onda u policiji i ambasadi. Osuđen na strpljenje ispratio je turističku grupu sa kojom su došli, a iz Damaska otišao tek kada je potvrđeno da je reč o otmici. Očaj i bespomoćnost u Beogradu je blažio alkoholom, i postao senka sebe nekadašnjeg.
Žena se probudila u pustinji, sunce ju je peklo a žeđ mučila. Bila je u nemilosti vrelog peska, hladnih noći i dve plemenske žene. Do glave zakopana pod šatorom sa životinjama, razum je čuvala razgovorom sa kozama i ovcama, konjima i kamilama, sve dok nije odlučila da se pokori i da - do prve prilike za beg - trpi i ćuti. Sa karavanom je putovala noćima, jer „dan u pustinji ubija sve živo“, a u zoru pomagala pri razapinjanju šatora. Malo po malo prihvatila je život nomada, i u potrazi za oazom prevaljivala peščane beskraje. Zahvaljujući kretanju u krug upoznala je magiju i surovost pustinje, i saznala da ljudi bez adrese dnevno preživljavaju na jednoj urmi i čaši kobiljeg mleka.
Prva prilika za beg pružila joj se posle osam meseci i trinaest dana pustinjskog života. Tada je određena da sa prve dve žene ode u nabavku, u suk. Slučaj je hteo da u džamiji, koju su posetile, čuje muškarca koji je poluglasno pričao na španskom. Dok su se njene pratilje klanjale privukla je pažnju tog mladića i šaputavo ga zamolila za pomoć. Karlos i Hulio, članovi motociklističkog relija kroz pustinju, u njenim očima pročitali su veliku nevolju, u njoj videli svoju majku i - odlučili da pomognu.
Duže od dva meseca Žena se oporavljala u crkvi sv. Tekle u Maluli. Zahvaljujući monahinjama, potom, stigla je do Ambasade Srbije u Damasku a odatle na Surčinski aerodrom.
Noć u Damasku Mile Starčević roman je opomene. Preporučuje uživanje u upoznavanju sveta, ali, srećan kraj drame pod feredžom ne sme da zavara ljubitelje egzotičnih putovanja. Naprotiv.
Živana Vojinović
Najnoviji broj
18. april 2024.
