Инфо

Берза

  • aero 1.687 ▲ 0,24%
  • alfa 33.600 ⚫ -0,00%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • epen 14.000 ▲ 4,46%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 148 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.900 ▲ 0,80%
  • mtlc 2.037 ▲ 1,85%
  • niis 688 ▲ 1,18%
  • rmks 1.570 ▲ 4,53%
  • rso1491 141,90 ▲ 0,54%
  • rvst 1.950 ⚫ 0,00%
  • sjpt 140 ▲ 3,70%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(11. децембар 2014.)
КЊИГА ПЕТРА БЕРИЋА И ДРАГАНА ЈОСИПОВИЋА

МАЧВАНИ НА РАТИШТУ, ЗАВИЧАЈ У ПЛАМЕНУ

Недавно је објављено друга књига историографско-документарног дела Мачвани у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912-1918.) као и измењено и допуњено издање прве књиге, чији су аутори Петра Берић и Драган Јосиповић, и на тај начин је дата потпуна слика о страдањима ратника Мачве. Велики број илустрација - ратне фотографије битака и команданата савезничких и непријатељских армија, као и бројни прилози додатно обогаћују ову едицију, јединствену у Србији. Због обимности историјске грађе и прилога од укупно 1.088 страна дело је објављено у две књиге.
После неколико година архивских истраживања, као и рада на терену, Петар Берић и Драган Јосиповић су успели да обезбеде податке за све погинуле, умрле и нестале ратнике Мачве у два балканска и у Првом светском рату из тридесет четири села са подручја бившег Мачванског среза. Укупан број настрадалих ратника Мачве, према подацима из Војног архива у Београду и са споменика у центрима мачванских села је 5.467 редова и официра.
Идеја за ово дело настала је када су аутори као чланови Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. г., открили одређени број података о ратним збивањима у Мачви и о судбини појединаца.
- Из прича мога оца Љубомира, солунског ратника, сазнао сам доста појединости о његових шест година ратовања, што ме је подстакло да почнем трагати за истином о тим трагичним годинама историје српскога народа ““ каже професор Петар Берић.
Коаутор око рада на овој књизи и њеном објављивању, Драган Јосиповић, додаје:
- И мене је веома заинтересовао овај период из српске историје, посебно због великих страдања у Мачви, што је било од одлучујућег утицаја да се укључим у овај изузетно напоран и сложен истраживачки рад и објављивање књиге.
Најзначајнији део обе књиге су подаци пронађени у Војном архиву у Београду. То је необјављена архивска грађа - пописи умрлих, погинулих и палих у ратовима 1912-1918. са 5.467 имена ратника Мачве. Ове спискове саставили су општински судови из мачванских села 1930. године и они су веома детаљни (поред презимена и имена ратника наведене су и година рођења, година смрти, ознака чете, батаљона и пука, као и име сродника који је остао). У првој књизи су подаци о настрадалим Мачванима из села који су сада у саставу Општине Богатић, док су у другој књизи подаци о ратницима из мачванских села која су после територијалних промена припала градовима Шабац (петнаест села) и Сремска Митровица (седам села).
Поред документарне грађе, свака од ове две књиге садржи и историографски део - у првој о великим српским биткама и страдањима у ратовима 1912-1918., а у другој о споменицима, српским војничким гробљима и аустроугарским логорима у поменутим ратовима.
Посебне целине су подаци о споменицима погинулим и умрлим ратницима Мачве, подигнутим у центрима села од стране потомака ратника, а уз помоћ државе и цркве по завршетку поменутих ратова.
Обе књиге садрже и одговарајуће прилоге који допуњују слику о овом периоду историје српског народа (Карађорђева звезда са мачевима, спискови Мачвана носилаца Карађорђеве звезде са мачевима и других одликовања, песме и маршеви српских војника, избор ратне лирике српских песника и др.).
Мачва је, иначе, у Првом светском рату била на удару аустроугарских трупа и у првој и у другој офанзиви, те су тада аустроугарски војници починили многе злочине над цивилним становништвом, женама, деци и старцима. Само у мачванском селу Прњавор је побијено преко 300 становника.
Своје мишљење о књигама дали су истакнути научни радници - доцент др Милош Ковић са одељења за историју Филозофског факултета у Београду и др Радомир Ј. Поповић са Историјског института у Београду.
Издавачи књиге су Народна библиотека „Јанко Веселиновић“ Богатић и Савез потомака ратника Србије 1912-1920.г. Београд.

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa