RAZGOVOR SA IGUMANOM STEFANOM
O PORODICI KAO O DOMAĆOJ CRKVI
U hodu između tekstova i terena, imali smo priliku da kratko, ali ne i slučajno, porazgovaramo sa ocem Stefanom, igumanom manastira Velika Remeta.
Porodica je domaća crkva, koja ima svoj duhovni i zemaljki zadatak?
- To je široka tema koja je donekle poznata ljudima, ali, koja se uvek dopunjuje. Porodica je, zapravo, i početak i kraj. Temelj njenog početka je velika tajna, koju nismo nikad uspeli da odgonetnemo u punom smislu. Ono što nam pojašnjavaju biblijski istoričari i Sveto Pismo je da je Bog stvorio Adama, Evu i njihovu decu. Mi smo potomci tog tajanstvenog momenta, koji se nije ni video, ni čuo. Sad se zna, shodno Svetom jevanđelju koje kaže: „Ono što ste šaptali u podrumima, na uvo, govoriće se sa krovova“. Mi smo danas svedoci toga, nama je otkriveno, mi smo generacija koja mora poneti tu tajnu koju nisu znali Sveti oci u prvim vekovima hrišćanstva i opravdati svoje postojanje. Danas nam je jasno, naša porodica se mora uvažiti kao mala, domaća crkva iz koje niče velika Hristova crkva koja nema kraja ni konca. Ona je država Gospoda Isusa Hrista, mistično, ali, postojano Carstvo.
Bez obzira što je tajna otkrivena, danas je evidentna kriza porodice, ne samo u Srbiji, nego u celom svetu?
- To je tačno. Danas su ljudi saznali neke stvari, pa su umislili da znaju sve, a tajna se nije još otkrila u svojoj punoći, ona se kroz crkvu prepoznaje. Krizu koja trenutno prožima ljudski rod ne bi trebalo shvatiti tragično, ni definitivno, to je kao kaljenje gvožđa u vrućoj vatri - ko je vešt, on iskali i dobije oštro gvožđe, ko nije ““ tupo ili nikakvo. Mi smo u periodu savladavanja veštine da upravljamo porodicom, da spasemo ženu, muža i njihov porod. Muž je personifikacija Boga u kući, žena crkve, a deca naroda. Kad imamo takva trojedini izvor porodični, onda tek shvatamo koliko je Bog veliki. Kad vidimo neku porodicu, mi joj se obradujemo kao da su nam rođaci. A kada je ohristovljen brak, to je stepen višega morala i dostojanstva i, samim tim, veće odgovornosti.
Od dva puta, monaškog i bračnog, možemo li govoriti o tome koji je smisleniji?
- I jedan i drugi put imaju svoj krst i veličinu. Bračna zajednica ne može prevazići monašku, zato što ova druga stvara ogromnu duhovnu porodicu, a muž i žena imaju ograničenja, stvaraju decu i hrane ih, mada neko od te dece može postati monah ili monahinja, kao kod nas, Sveta Petka, koja nikada nije bila u braku, a danas joj se hiljade ljudi obraća: „Sveta Petko, po Bogu majko“, i to sa najvećim poštovanjem.
Šta biste savetovali mladim ljudima, kojim putem da krenu, kako sebe da pronađu?
- To zavisi od njih samih, od njihove sposobnosti. Prvi stepen, brak, to je nešto što nam je najviše poznato, a monaštvo, kao jedan mistični pojam, nije za svakoga, ono se javlja po blagodati Božjoj u čoveku, što je početak, nadahnuće koje Gospod daruje. Možda je najbolji put da čovek i žena ostvare bračnu zajednicu i podignu decu, a posle, kad potomci odu svojim putem, da se monaše.
Nakon poslednje rečenice, iguman Stefan je lagano, sa smirenjem, krenuo u novu salu Parohijskog doma, prepunu posetilaca, željnih da čuju njegovu reč. Setili smo se: „Dobro nam je ovde biti.“
Porodica je domaća crkva, koja ima svoj duhovni i zemaljki zadatak?
- To je široka tema koja je donekle poznata ljudima, ali, koja se uvek dopunjuje. Porodica je, zapravo, i početak i kraj. Temelj njenog početka je velika tajna, koju nismo nikad uspeli da odgonetnemo u punom smislu. Ono što nam pojašnjavaju biblijski istoričari i Sveto Pismo je da je Bog stvorio Adama, Evu i njihovu decu. Mi smo potomci tog tajanstvenog momenta, koji se nije ni video, ni čuo. Sad se zna, shodno Svetom jevanđelju koje kaže: „Ono što ste šaptali u podrumima, na uvo, govoriće se sa krovova“. Mi smo danas svedoci toga, nama je otkriveno, mi smo generacija koja mora poneti tu tajnu koju nisu znali Sveti oci u prvim vekovima hrišćanstva i opravdati svoje postojanje. Danas nam je jasno, naša porodica se mora uvažiti kao mala, domaća crkva iz koje niče velika Hristova crkva koja nema kraja ni konca. Ona je država Gospoda Isusa Hrista, mistično, ali, postojano Carstvo.
Bez obzira što je tajna otkrivena, danas je evidentna kriza porodice, ne samo u Srbiji, nego u celom svetu?
- To je tačno. Danas su ljudi saznali neke stvari, pa su umislili da znaju sve, a tajna se nije još otkrila u svojoj punoći, ona se kroz crkvu prepoznaje. Krizu koja trenutno prožima ljudski rod ne bi trebalo shvatiti tragično, ni definitivno, to je kao kaljenje gvožđa u vrućoj vatri - ko je vešt, on iskali i dobije oštro gvožđe, ko nije ““ tupo ili nikakvo. Mi smo u periodu savladavanja veštine da upravljamo porodicom, da spasemo ženu, muža i njihov porod. Muž je personifikacija Boga u kući, žena crkve, a deca naroda. Kad imamo takva trojedini izvor porodični, onda tek shvatamo koliko je Bog veliki. Kad vidimo neku porodicu, mi joj se obradujemo kao da su nam rođaci. A kada je ohristovljen brak, to je stepen višega morala i dostojanstva i, samim tim, veće odgovornosti.
Od dva puta, monaškog i bračnog, možemo li govoriti o tome koji je smisleniji?
- I jedan i drugi put imaju svoj krst i veličinu. Bračna zajednica ne može prevazići monašku, zato što ova druga stvara ogromnu duhovnu porodicu, a muž i žena imaju ograničenja, stvaraju decu i hrane ih, mada neko od te dece može postati monah ili monahinja, kao kod nas, Sveta Petka, koja nikada nije bila u braku, a danas joj se hiljade ljudi obraća: „Sveta Petko, po Bogu majko“, i to sa najvećim poštovanjem.
Šta biste savetovali mladim ljudima, kojim putem da krenu, kako sebe da pronađu?
- To zavisi od njih samih, od njihove sposobnosti. Prvi stepen, brak, to je nešto što nam je najviše poznato, a monaštvo, kao jedan mistični pojam, nije za svakoga, ono se javlja po blagodati Božjoj u čoveku, što je početak, nadahnuće koje Gospod daruje. Možda je najbolji put da čovek i žena ostvare bračnu zajednicu i podignu decu, a posle, kad potomci odu svojim putem, da se monaše.
Nakon poslednje rečenice, iguman Stefan je lagano, sa smirenjem, krenuo u novu salu Parohijskog doma, prepunu posetilaca, željnih da čuju njegovu reč. Setili smo se: „Dobro nam je ovde biti.“
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
