NEOBIČNA ŽIVOTNA PRIČA NAŠEG SUGRAĐANINA
OD DRAGINjA DO SREMSKOG FRONTA
U ulici Sremskoj broj 28, 93. leto živi Ljubomir Marković legendarni čika Ljuba. Iz priče koja sledi teče potvrda da se sada premalo po njemu radi a previše kuka jer bilo je strašno od sedme godine života kada je u rodnom Draginju do rada u trgovini u dane rata i logorskog iskustva. U Koceljevi kod Dragiše Purića 1937. godine kada je izučio veli mnogo a potom radio u Krniću.
Ostaje period i rada šegrtskog i trgovačkog u Pop Lukinoj ulici kod Dragana Markovića. Ratna epopeja je vodila u logor i marš od Šapca do Jarka u trku i povratak gde je izbegao i streljanje. Bio je i u Obrenovcu 1942. godine pa u Borskom rudniku gde je bio i ložač.
Sremski front je teška rana koja je ostala do današnjih dana. Bolna su sećanja ali vreme sve briše. Potom od 1947. godine radi u „Nami“ u staroj robnoj kući pa potom u Pocerini da bi ga put vodio u Beograd i penzionerske dane.
U porodici preživljava dramu smrću ćerke doktorke Ljiljane Majstorović, a potom i supruge Danice pa sada sam živi uz pomoć rođaka supruge, tačnije Ilije i Dragice koji mu pomažu.
- Tu je i porodica Simić Marija, Nemanja, Snežana i Steva koji su mi kao rod najrođeniji i sa njima provodim prelepe trenutke kao i sa najboljim drugom Svetomirom Pavić. Naše druženje uz šah i besedu o starim vremenima traje pola veka, priseća se čika Ljuba.
Za kraj ostavlja priču o ljubavi ka selu i gajenju od voća do bikova i tako redom. Vremešna starina pleni vedrinom i živahnošću u domu u kojem je kaže uvek bilo đaka a sada eto samo uz par prijatelja i rodbine kako veli gazi godine koje su na dohvat veka bogatog života.
Od Draginja do Sremskog fronta i brojnih bogatih priča, seća se uz obilje fotografija čika Ljuba u senovitoj Sremskoj ulici.
Ostaje period i rada šegrtskog i trgovačkog u Pop Lukinoj ulici kod Dragana Markovića. Ratna epopeja je vodila u logor i marš od Šapca do Jarka u trku i povratak gde je izbegao i streljanje. Bio je i u Obrenovcu 1942. godine pa u Borskom rudniku gde je bio i ložač.
Sremski front je teška rana koja je ostala do današnjih dana. Bolna su sećanja ali vreme sve briše. Potom od 1947. godine radi u „Nami“ u staroj robnoj kući pa potom u Pocerini da bi ga put vodio u Beograd i penzionerske dane.
U porodici preživljava dramu smrću ćerke doktorke Ljiljane Majstorović, a potom i supruge Danice pa sada sam živi uz pomoć rođaka supruge, tačnije Ilije i Dragice koji mu pomažu.
- Tu je i porodica Simić Marija, Nemanja, Snežana i Steva koji su mi kao rod najrođeniji i sa njima provodim prelepe trenutke kao i sa najboljim drugom Svetomirom Pavić. Naše druženje uz šah i besedu o starim vremenima traje pola veka, priseća se čika Ljuba.
Za kraj ostavlja priču o ljubavi ka selu i gajenju od voća do bikova i tako redom. Vremešna starina pleni vedrinom i živahnošću u domu u kojem je kaže uvek bilo đaka a sada eto samo uz par prijatelja i rodbine kako veli gazi godine koje su na dohvat veka bogatog života.
Od Draginja do Sremskog fronta i brojnih bogatih priča, seća se uz obilje fotografija čika Ljuba u senovitoj Sremskoj ulici.
S.K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
