INTERVJU SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE, DUŠANOM ILINČIĆEM
SKROMAN BUDžET NEOPHODNA ŠTEDNjA
Skoro četiri meseca obavljate funkciju predsednika opštine. Kako biste ocenili rad koceljevačke lokalne samouprave u 2014.?
- Ovo je vreme kada najodgovorniji ljudi na svojim funkcijama treba da polože račune građanima, šta je urađeno a šta nije. Sumiranje pozitivnih i negativnih rezultata u radu, pored predsednika opštine, treba da vrše i direktori u javnim preduzećima i ustanovama kao i predsednici odbora u mesnim zajednicama, jer su i to odgovorne funkcije. U jednoj opštini funkcija predsednika prva je funkcija samo po odgovornosti. Polazeći od tog shvatanja odgovornosti funkcije koju obavljam od početka septembra meseca istakao bih podatke o rezultatima rada i aktivnosti na teritoriji opštine za celu kalendarsku 2014., podrazumeva se i neke propuste i slabosti kojih je bilo u radu. Mislim da građani opštine Koceljeva treba da budu zadovoljni sa radom organa Opštine, javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština. Pored uspešnog rada opštinskih organa, javnih preduzeća i ustanova, posebno bih istakao uspešan i odgovoran rad Štaba za vanredne situacije opštine u vreme majskih poplava na teritoriji Koceljeve.
Planirani budžet za 2015. godinu je veoma skroman. Kakav je vaš utisak?
- U 2014. planirana budžetska sredstva su racionalno korišćenja u skladu sa Odlukom o budžetu. Kontrolu korišćenja tih sredstava vršićemo angažovanjem eksterne revizije uz saglasnost Državne revizorske institucije. Što se tiče budžeta za 2015. godinu on je dosta restriktivan. Urađen je u skladu sa Zakonom, preporukama i uputstvima nadležnog Ministarstva. U njega su ugrađene sve preporuke za uvođenje mera štednje. Mislim da će i korisnici budžetskih sredstava svoje aktivnosti planirati u skladu sa planiranim sredstvima u opštinskom budžetu. U narednoj godini će i opštinski organi preduzimati dodatne mere za racionalno korišćenje budžetskih sredstava.
Da li će zbog štednje izostati infrastrukturni razvoj?
- U budžetu je predviđen infrastrukturni razvoj za naredne tri godine. U oblasti investicionog infrastrukturnog razvoja ono što je završeno ili je u toku realizacija je sledeće: urađen je asfalt, trotoari i fekalna kanalizacija u delu ulice Diše Atića, u toku je izgradnja kolektora fekalne kanalizacije za Industrijsku zonu u Koceljevi u dužini od 800 metara, u toku su aktivnosti na potpisivanju ugovora o izgradnji drugog dela ulice Diša Atić, odrađeno je dosta poslova na održavanju opštinskih i nekategorisanih puteva, asfaltirano je 500 metara na opštinskom putu u Svileuvi i isto toliko na putu u Ćukovinama, u toku su radovi na izgradnji novog mosta na reci Tamnavi, urađena je projektna dokumentacija za izgradnju mostova u Koceljevi, Ljuticama i Družetiću, izvode se radovi na izgradnji sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Donjem Crniljevu, izvršena je popravka krova na školskom objektu u Draginju, do četvororazrednih škola u Batalagama i Malom Bošnjaku dovedena je javna vodovodna mreža i obezbeđeno je snabdevanje vodom, u školi u Donjem Crniljevu urađen je sanitarni čvor, rade se bunari za proizvodnju vode u Svileuvi, Draginju i Gradojeviću, urađena je niskonaponska mreža u Svileuvi, Družetiću, Donjem Crniljevu i privode se kraju radovi u Zukvama, postavljen je visoko naponski kabl od ulice Šeste ličke divizije do trafo-stanice u ulici Luke Lazarevića u Koceljevi i izgrađena je stota trafo-stanica u Koceljevi u ovoj ulici.
Može li i na koji način lokalna samouprava da pomogne poljoprivrednim proizvođačima?
- Mi smo poljoprivredna opština. Nemamo organizacionih oblika i povezivanja poljoprivrednika. Nemamo ni dovoljno sredstava kao pomoć u ulaganje u primarnu proizvodnju. U ovoj oblasti imamo mnogo problema. Jedina sredstva koja se ulažu u ovu oblast su subvencije države. Zbog nedostatka sredstava za pomoć poljoprivrednicima i ulaganje u primarnu proizvodnju, mi smo se kao opština opredelili da se poljoprivredi i selu pomogne kroz infrastrukturni razvoj i to izgradnjom puteva, elektro-mreže, izgradnjom vodovodne mreže tamo gde je to moguće i na ovom opredeljenju radićemo dugoročno. U ovoj oblasti naše fabrike su pod otvorenim nebom i velike nam teškoće nanose elementarne nepogode, posebno grad jer je činjenica da nam protivgradni sistem ne funkcioniše uspešno. Imamo protivgradne stanice, imamo angažovane obučene strelce ali oni nemaju dovoljan broj raketa za dejstvo.
Opština na indirektan način pomaže primarnim proizvođačima voća i povrća kao i prerađivačima organizovanjem jedne veoma uspešne manifestacije, Festivala zimnice.
- Organizovanje Festivala zimnice u našoj opštini, kao privredno-turističke manifestacije, postaje tradicija. Od ove manifestacije građani naše ali i drugih opština imaju višestruku korist, a posebno poljoprivredni proizvođači koji izlažu i prodaju svoju robu. Nastavićemo da obogaćujemo sadržaje ove manifestacije i u narednim godinama.
Pomenuli ste da elementarne nepogode prouzrokuju ogromne štete. Prošle godine je ova opština bila pogođena nezapamćenim poplavama u maju mesecu. Da li su i u kojoj meri sanirane posledice?
- Nažalost, 2014. godinu ćemo pamtiti po elementarnim nepogodama koje smo imali: poplave, klizišta i grada. Štete prouzrokovane ovim elementarnim nepogodama sanirali smo uz pomoć države i donatora. Najveće štete imali smo na infrastrukturnim objektima. Od fizičkih i pravnih lica u našoj opštini na ime pomoći za saniranje šteta prouzrokovanih poplavama prikupljeno je nešto više od 4,3 miliona dinara. Ova sredstva biće namenski utrošena prema programu prioriteta za saniranje šteta prouzrokovanim elementarnim nepogodama na području ove opštine. Iz ovih nepogoda koje su nas zadesile izvukli smo pouke i odredili pravce budućih aktivnosti. Moramo sa drugim nadležnim organima nastaviti aktivnosti na regulaciji rečnih korita reka Tamnave i Ub i korita bujičnih potoka koji se ulivaju u ove reke kao i da preko nadležnih državnih organa tražimo blagovremeno snabdevanje protivgradnih stanica potrebnim brojem raketa, a neophodna je i bolja saradnja i koordinacija sa Hidrometeorološkim zavodom.
Ekonomska kriza ima uticaja na pad privredne aktivnosti i nezaposlenost i na teritoriji ove opštine. Na koji način se problemi u ovoj oblasti mogu prevazići?
- Zbog nedovoljne privredne razvijenosti, veoma malog broja proizvodnih pogona, fabrika i ova opština ima velikih problema sa nezaposlenim licima. U godini koja odlazi realizovali smo samo projekat zapošljavanja na javnim radovima za lica sa invaliditetom na određeno vreme do šest meseci. Projekat je realizovan preko Crvenog krsta Koceljeva i na ovaj način bilo je zapošljeno šest lica. U Novoj godini, kroz primenu Lokalnog akcionog plana zapošljavanja, radićemo na zapošljavanju 25 nezaposlenih lica na određeno vreme kroz projekte javnih radova i stručne prakse. Odgovor na pitanje gde nam je šansa za brže zapošljavanje je završetak započetih proizvodnih pogona. Nadam se da će na područje opštine dolaziti investitori na prostor industrijske zone u površini od sedam hektara i tu graditi pogone čime će biti stvoreni uslovi za zapošljavanje nezaposlenih lica. Želim da istaknim da je ova opština svojim normativnim aktima propisala smernice za zajedničko ulaganje u izgradnju infrastrukturnih objekata sa zainteresovanim privrednicima za izgradnju proizvodnih pogona. Takođe imamo čistu i zdravu životnu sredinu, imamo dovoljnih količina pijaće i tehničke vode, izgrađenu putnu privredu...
I za kraj novogodišnja želja.
- Nadam se da će nam 2015. biti bolja i uspešnija od prethodne i da nam se nikada više neće dogoditi elementarne nepogode onakvih razmera. Na kraju svim građanima opštine, našim zavičajcima, građanima zbratimljenih opština sa našom, učesnicima i posetiocima Festivala zimnice u Koceljevi i svim prijateljima naše opštine želim srećne predstojeće novogodišnje i božićne praznike, uspeh na ličnom i poslovnom planu, uz podsećanje da ipak sreću čoveku neće doneti niko drugi do sam čovek.
- Ovo je vreme kada najodgovorniji ljudi na svojim funkcijama treba da polože račune građanima, šta je urađeno a šta nije. Sumiranje pozitivnih i negativnih rezultata u radu, pored predsednika opštine, treba da vrše i direktori u javnim preduzećima i ustanovama kao i predsednici odbora u mesnim zajednicama, jer su i to odgovorne funkcije. U jednoj opštini funkcija predsednika prva je funkcija samo po odgovornosti. Polazeći od tog shvatanja odgovornosti funkcije koju obavljam od početka septembra meseca istakao bih podatke o rezultatima rada i aktivnosti na teritoriji opštine za celu kalendarsku 2014., podrazumeva se i neke propuste i slabosti kojih je bilo u radu. Mislim da građani opštine Koceljeva treba da budu zadovoljni sa radom organa Opštine, javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština. Pored uspešnog rada opštinskih organa, javnih preduzeća i ustanova, posebno bih istakao uspešan i odgovoran rad Štaba za vanredne situacije opštine u vreme majskih poplava na teritoriji Koceljeve.
Planirani budžet za 2015. godinu je veoma skroman. Kakav je vaš utisak?
- U 2014. planirana budžetska sredstva su racionalno korišćenja u skladu sa Odlukom o budžetu. Kontrolu korišćenja tih sredstava vršićemo angažovanjem eksterne revizije uz saglasnost Državne revizorske institucije. Što se tiče budžeta za 2015. godinu on je dosta restriktivan. Urađen je u skladu sa Zakonom, preporukama i uputstvima nadležnog Ministarstva. U njega su ugrađene sve preporuke za uvođenje mera štednje. Mislim da će i korisnici budžetskih sredstava svoje aktivnosti planirati u skladu sa planiranim sredstvima u opštinskom budžetu. U narednoj godini će i opštinski organi preduzimati dodatne mere za racionalno korišćenje budžetskih sredstava.
Da li će zbog štednje izostati infrastrukturni razvoj?
- U budžetu je predviđen infrastrukturni razvoj za naredne tri godine. U oblasti investicionog infrastrukturnog razvoja ono što je završeno ili je u toku realizacija je sledeće: urađen je asfalt, trotoari i fekalna kanalizacija u delu ulice Diše Atića, u toku je izgradnja kolektora fekalne kanalizacije za Industrijsku zonu u Koceljevi u dužini od 800 metara, u toku su aktivnosti na potpisivanju ugovora o izgradnji drugog dela ulice Diša Atić, odrađeno je dosta poslova na održavanju opštinskih i nekategorisanih puteva, asfaltirano je 500 metara na opštinskom putu u Svileuvi i isto toliko na putu u Ćukovinama, u toku su radovi na izgradnji novog mosta na reci Tamnavi, urađena je projektna dokumentacija za izgradnju mostova u Koceljevi, Ljuticama i Družetiću, izvode se radovi na izgradnji sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Donjem Crniljevu, izvršena je popravka krova na školskom objektu u Draginju, do četvororazrednih škola u Batalagama i Malom Bošnjaku dovedena je javna vodovodna mreža i obezbeđeno je snabdevanje vodom, u školi u Donjem Crniljevu urađen je sanitarni čvor, rade se bunari za proizvodnju vode u Svileuvi, Draginju i Gradojeviću, urađena je niskonaponska mreža u Svileuvi, Družetiću, Donjem Crniljevu i privode se kraju radovi u Zukvama, postavljen je visoko naponski kabl od ulice Šeste ličke divizije do trafo-stanice u ulici Luke Lazarevića u Koceljevi i izgrađena je stota trafo-stanica u Koceljevi u ovoj ulici.
Može li i na koji način lokalna samouprava da pomogne poljoprivrednim proizvođačima?
- Mi smo poljoprivredna opština. Nemamo organizacionih oblika i povezivanja poljoprivrednika. Nemamo ni dovoljno sredstava kao pomoć u ulaganje u primarnu proizvodnju. U ovoj oblasti imamo mnogo problema. Jedina sredstva koja se ulažu u ovu oblast su subvencije države. Zbog nedostatka sredstava za pomoć poljoprivrednicima i ulaganje u primarnu proizvodnju, mi smo se kao opština opredelili da se poljoprivredi i selu pomogne kroz infrastrukturni razvoj i to izgradnjom puteva, elektro-mreže, izgradnjom vodovodne mreže tamo gde je to moguće i na ovom opredeljenju radićemo dugoročno. U ovoj oblasti naše fabrike su pod otvorenim nebom i velike nam teškoće nanose elementarne nepogode, posebno grad jer je činjenica da nam protivgradni sistem ne funkcioniše uspešno. Imamo protivgradne stanice, imamo angažovane obučene strelce ali oni nemaju dovoljan broj raketa za dejstvo.
Opština na indirektan način pomaže primarnim proizvođačima voća i povrća kao i prerađivačima organizovanjem jedne veoma uspešne manifestacije, Festivala zimnice.
- Organizovanje Festivala zimnice u našoj opštini, kao privredno-turističke manifestacije, postaje tradicija. Od ove manifestacije građani naše ali i drugih opština imaju višestruku korist, a posebno poljoprivredni proizvođači koji izlažu i prodaju svoju robu. Nastavićemo da obogaćujemo sadržaje ove manifestacije i u narednim godinama.
Pomenuli ste da elementarne nepogode prouzrokuju ogromne štete. Prošle godine je ova opština bila pogođena nezapamćenim poplavama u maju mesecu. Da li su i u kojoj meri sanirane posledice?
- Nažalost, 2014. godinu ćemo pamtiti po elementarnim nepogodama koje smo imali: poplave, klizišta i grada. Štete prouzrokovane ovim elementarnim nepogodama sanirali smo uz pomoć države i donatora. Najveće štete imali smo na infrastrukturnim objektima. Od fizičkih i pravnih lica u našoj opštini na ime pomoći za saniranje šteta prouzrokovanih poplavama prikupljeno je nešto više od 4,3 miliona dinara. Ova sredstva biće namenski utrošena prema programu prioriteta za saniranje šteta prouzrokovanim elementarnim nepogodama na području ove opštine. Iz ovih nepogoda koje su nas zadesile izvukli smo pouke i odredili pravce budućih aktivnosti. Moramo sa drugim nadležnim organima nastaviti aktivnosti na regulaciji rečnih korita reka Tamnave i Ub i korita bujičnih potoka koji se ulivaju u ove reke kao i da preko nadležnih državnih organa tražimo blagovremeno snabdevanje protivgradnih stanica potrebnim brojem raketa, a neophodna je i bolja saradnja i koordinacija sa Hidrometeorološkim zavodom.
Ekonomska kriza ima uticaja na pad privredne aktivnosti i nezaposlenost i na teritoriji ove opštine. Na koji način se problemi u ovoj oblasti mogu prevazići?
- Zbog nedovoljne privredne razvijenosti, veoma malog broja proizvodnih pogona, fabrika i ova opština ima velikih problema sa nezaposlenim licima. U godini koja odlazi realizovali smo samo projekat zapošljavanja na javnim radovima za lica sa invaliditetom na određeno vreme do šest meseci. Projekat je realizovan preko Crvenog krsta Koceljeva i na ovaj način bilo je zapošljeno šest lica. U Novoj godini, kroz primenu Lokalnog akcionog plana zapošljavanja, radićemo na zapošljavanju 25 nezaposlenih lica na određeno vreme kroz projekte javnih radova i stručne prakse. Odgovor na pitanje gde nam je šansa za brže zapošljavanje je završetak započetih proizvodnih pogona. Nadam se da će na područje opštine dolaziti investitori na prostor industrijske zone u površini od sedam hektara i tu graditi pogone čime će biti stvoreni uslovi za zapošljavanje nezaposlenih lica. Želim da istaknim da je ova opština svojim normativnim aktima propisala smernice za zajedničko ulaganje u izgradnju infrastrukturnih objekata sa zainteresovanim privrednicima za izgradnju proizvodnih pogona. Takođe imamo čistu i zdravu životnu sredinu, imamo dovoljnih količina pijaće i tehničke vode, izgrađenu putnu privredu...
I za kraj novogodišnja želja.
- Nadam se da će nam 2015. biti bolja i uspešnija od prethodne i da nam se nikada više neće dogoditi elementarne nepogode onakvih razmera. Na kraju svim građanima opštine, našim zavičajcima, građanima zbratimljenih opština sa našom, učesnicima i posetiocima Festivala zimnice u Koceljevi i svim prijateljima naše opštine želim srećne predstojeće novogodišnje i božićne praznike, uspeh na ličnom i poslovnom planu, uz podsećanje da ipak sreću čoveku neće doneti niko drugi do sam čovek.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
