ŠAPČANKA MILICA BOŽANIĆ USPEŠNA NA 11. MEĐUNARODNOJ JUNIORSKOJ NAUČNOJ OLIMPIJADI
ZLATNI SJAJ BRONZANE MEDALjE
Početkom decembra prošle godine šestočlana državna ekipa mladih krenula je put Argentine na 11. Međunarodnu juniorsku naučnu olimpijadu. Među njima našle su se i Šapčanke Milica Božanić i Kristina Stanković. Kratki vremenski period za pripreme nije sprečio Milicu da postigne neverovatan uspeh i osvoji treće mestu i bronzanu medalju.
- Za ovo takmičenje počela sam sa pripremama posle izbornog takmičenja održanog 11. oktobra kada sam ušla u šestočlanu ekipu. S obzirom da sam krenula u Matematičku gimnaziju u Beogradu imala sam samo vikende za pripreme jer su me spremali nastavnici iz Šapca. Jednu nedelju pre odlaska u Argentinu bila sam osobođena nastave, a trebalo je obnoviti celokupno gradivo osnovne škole iz hemije i biologije. Takođe sam morala da naučim dosta toga što kod nas pripada gradivu srednje škole, a pri tom nemam biologiju u prvoj godini. Fiziku sam samo obnovila jer sam se tokom čitavog leta spremala za Srpsku fizičku olimpijadu. Što se tiče organizovanih priprema pre izbornog imali smo samo tri vikenda pripreme na beogradskom Fizičko fakultetu iz sva tri predmeta što je jako malo vremena s obzirom na obimnost gradiva ““ kaže Milica.
Milicinom uspehu doprineo je nesebičan rad prof. fizike Gorana Stanojevića koji vodi „Foton“ školu, prof. biologije Olivere Jovanović i prof. hemije Sonje Čalić Teodorović.
- Svi oni su uložili svoje slobodno vreme bez ikakve nadoknade za ove pripreme. Verovali su u mene i moj uspeh tako da mi je to mnogo značilo.
Pripreme za ovakva takmičenja u svetu traju i po šest meseci u specijalizovanim kampovima gde su obuhvaćeni svi predmeti. Uspeh cele državne ekipe samim tim je veći a Milicina bronza zato sija zlatnim sjajem.
- Ova nagrada za mene je nagrada za uloženo vreme, trud, ali i podstrek za dalje. Ova medalja može da mi otvori mnoga vrata kada su u pitanju studije i šire.
Značaj ovakvih okupljanja mladih ogleda se ne samo u proveri znanja već i sticanja novih prijateljstava, upoznavanja drugih zemalja i kultura.
- U Argentini mi je sve bilo divno, počev od same zemlje, ljudi, smeštaja, takmičenja. Posebno sam oduševljena što sam imala priliku da upoznam vršnjake iz celog sveta. Zavisno od države iz kojih su došli neki su bili vrlo društveni i zabavni dok su drugi vreme provodili uglavnom u učenju.
Za Milicu nema pauze kada je u pitanju učenje i spremanje za druga takmičenja. Očekuje je Međunarodna fizička olimpijada na koju idu učenici četvrte godine srednje škole ali mogu i mlađi. Iako nije puno razmišljala o budućnosti i poslom kojim će se baviti sigurna je da će on biti vezan za fiziku.
Kada bi nabrajali sve one uspehe koje je Milica postigla tokom dosadašnjeg školovanja trebalo bi i mnogo više vremena i mnogo više prostora na ovim stranicama. Treba napomenuti da je sve počelo u trećem razredu OŠ „Nata Jeličić“ kada je osvojila prvo mesto na opštinskom takmičenju iz matematike. Iz razreda u razred njeno zanimanje za druge predmete se povećavalo tako da nikada nisu izostajale nagrade iz matematike, fizike, hemije, biologije, geografije, engleskog i srpskog jezika, informatike. Uspešna je bila i u sportu tako da je na okružnom takmičenju iz fudbala bila prva, a na opštinskom iz rukometa druga. Od šestog razreda, na osnovu bodova sa takmičenja, bila je, u konkurenciji sa sedmim i osmim razredom, proglašena za đaka godine. To je ponovila i naredne dve godine. Đak generacije, ponosna vlasnica Vukove diplome, godinama je bila član Volonterske sekcije „Volonter u srcu“. U sedmom razredu bila je stipendista Fondacije 5+ za talentovane učenike Srpske banke AD. Pored nagrada i diploma dobila je i priznanje Fondacije „Dragica Nikolić“ za izuzetne uspehe na takmičenjima čime je doprinela ugledu svoje škole u zemlji i svoje zemlje u svetu.
Na osnovu ove priče o Milici, ali i mnogih drugih kako u našem gradu tako i u celoj zemlji, trebali bi oni koji se brinu o opštoj dobrobiti mladih da se zapitaju zašto im se ne pruža mnogo više jer su oni to zaslužili. Društvo koje obiluje ovakvim talentima ne bi trebalo da strahuje za svoju budućnost. Problem je samo što ono većinom ostaje slepo i gluvo za sve ono što mu ide u korist.
- Organizacija puta i način pripreme trebali su da budu mnogo, mnogo bolji jer bi samim tim i uspeh naše ekipe bio još veći. Ali obzirom na celokupnu tešku ekonomsku situaciju kod nas moglo je i da ne bude tih priprema. Moglo je učešće da bude i otkazano tako da smo u suštini zadovoljni i zahvalni i Društvu fizičara Srbije koje je i organizator ovog takmičenja kod nas. Finansiranje ovakvih takmičenja je sistemski problem kod nas. Ponavlja se iz godine u godinu. Trebalo bi na to obratiti pažnju ““ ističe mama Vesna koja je sve vreme bila ne samo uz svoju ćerku nego i uz ostalu decu koja su pokazala da se uz malo dobre volje i puno ljubavi može postići mnogo toga.
Milica ne posustaje u svojim nastojanjima. Podstrek za sve ono što je do sada uradila bila je i poruka škole „Foton“ koja glasi: „Nemoguće ne postoji, za nemoguće je potrebno samo malo više vremena“. To bi ujedno bila i njena poruka mladima koji su već krenuli ili bi da krenu njenim stopama.
- Za ovo takmičenje počela sam sa pripremama posle izbornog takmičenja održanog 11. oktobra kada sam ušla u šestočlanu ekipu. S obzirom da sam krenula u Matematičku gimnaziju u Beogradu imala sam samo vikende za pripreme jer su me spremali nastavnici iz Šapca. Jednu nedelju pre odlaska u Argentinu bila sam osobođena nastave, a trebalo je obnoviti celokupno gradivo osnovne škole iz hemije i biologije. Takođe sam morala da naučim dosta toga što kod nas pripada gradivu srednje škole, a pri tom nemam biologiju u prvoj godini. Fiziku sam samo obnovila jer sam se tokom čitavog leta spremala za Srpsku fizičku olimpijadu. Što se tiče organizovanih priprema pre izbornog imali smo samo tri vikenda pripreme na beogradskom Fizičko fakultetu iz sva tri predmeta što je jako malo vremena s obzirom na obimnost gradiva ““ kaže Milica.
Milicinom uspehu doprineo je nesebičan rad prof. fizike Gorana Stanojevića koji vodi „Foton“ školu, prof. biologije Olivere Jovanović i prof. hemije Sonje Čalić Teodorović.
- Svi oni su uložili svoje slobodno vreme bez ikakve nadoknade za ove pripreme. Verovali su u mene i moj uspeh tako da mi je to mnogo značilo.
Pripreme za ovakva takmičenja u svetu traju i po šest meseci u specijalizovanim kampovima gde su obuhvaćeni svi predmeti. Uspeh cele državne ekipe samim tim je veći a Milicina bronza zato sija zlatnim sjajem.
- Ova nagrada za mene je nagrada za uloženo vreme, trud, ali i podstrek za dalje. Ova medalja može da mi otvori mnoga vrata kada su u pitanju studije i šire.
Značaj ovakvih okupljanja mladih ogleda se ne samo u proveri znanja već i sticanja novih prijateljstava, upoznavanja drugih zemalja i kultura.
- U Argentini mi je sve bilo divno, počev od same zemlje, ljudi, smeštaja, takmičenja. Posebno sam oduševljena što sam imala priliku da upoznam vršnjake iz celog sveta. Zavisno od države iz kojih su došli neki su bili vrlo društveni i zabavni dok su drugi vreme provodili uglavnom u učenju.
Za Milicu nema pauze kada je u pitanju učenje i spremanje za druga takmičenja. Očekuje je Međunarodna fizička olimpijada na koju idu učenici četvrte godine srednje škole ali mogu i mlađi. Iako nije puno razmišljala o budućnosti i poslom kojim će se baviti sigurna je da će on biti vezan za fiziku.
Kada bi nabrajali sve one uspehe koje je Milica postigla tokom dosadašnjeg školovanja trebalo bi i mnogo više vremena i mnogo više prostora na ovim stranicama. Treba napomenuti da je sve počelo u trećem razredu OŠ „Nata Jeličić“ kada je osvojila prvo mesto na opštinskom takmičenju iz matematike. Iz razreda u razred njeno zanimanje za druge predmete se povećavalo tako da nikada nisu izostajale nagrade iz matematike, fizike, hemije, biologije, geografije, engleskog i srpskog jezika, informatike. Uspešna je bila i u sportu tako da je na okružnom takmičenju iz fudbala bila prva, a na opštinskom iz rukometa druga. Od šestog razreda, na osnovu bodova sa takmičenja, bila je, u konkurenciji sa sedmim i osmim razredom, proglašena za đaka godine. To je ponovila i naredne dve godine. Đak generacije, ponosna vlasnica Vukove diplome, godinama je bila član Volonterske sekcije „Volonter u srcu“. U sedmom razredu bila je stipendista Fondacije 5+ za talentovane učenike Srpske banke AD. Pored nagrada i diploma dobila je i priznanje Fondacije „Dragica Nikolić“ za izuzetne uspehe na takmičenjima čime je doprinela ugledu svoje škole u zemlji i svoje zemlje u svetu.
Na osnovu ove priče o Milici, ali i mnogih drugih kako u našem gradu tako i u celoj zemlji, trebali bi oni koji se brinu o opštoj dobrobiti mladih da se zapitaju zašto im se ne pruža mnogo više jer su oni to zaslužili. Društvo koje obiluje ovakvim talentima ne bi trebalo da strahuje za svoju budućnost. Problem je samo što ono većinom ostaje slepo i gluvo za sve ono što mu ide u korist.
- Organizacija puta i način pripreme trebali su da budu mnogo, mnogo bolji jer bi samim tim i uspeh naše ekipe bio još veći. Ali obzirom na celokupnu tešku ekonomsku situaciju kod nas moglo je i da ne bude tih priprema. Moglo je učešće da bude i otkazano tako da smo u suštini zadovoljni i zahvalni i Društvu fizičara Srbije koje je i organizator ovog takmičenja kod nas. Finansiranje ovakvih takmičenja je sistemski problem kod nas. Ponavlja se iz godine u godinu. Trebalo bi na to obratiti pažnju ““ ističe mama Vesna koja je sve vreme bila ne samo uz svoju ćerku nego i uz ostalu decu koja su pokazala da se uz malo dobre volje i puno ljubavi može postići mnogo toga.
Milica ne posustaje u svojim nastojanjima. Podstrek za sve ono što je do sada uradila bila je i poruka škole „Foton“ koja glasi: „Nemoguće ne postoji, za nemoguće je potrebno samo malo više vremena“. To bi ujedno bila i njena poruka mladima koji su već krenuli ili bi da krenu njenim stopama.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
