PRAZNICI PRED NAMA
U SLAVU SVETOG JOVANA
Pred nama su tri velika hrišćanska praznika, Krstovdan, Bogojavljenje i Sveti Jovan. Sva tri su vezana za sv. Jovana Krstitelja i krštenje Isusa Hrista u reci Jordan. Pravoslavni vernici imaju niz običaja i verovanja vezanih za ove praznike
Krstovdan Srpska pravoslavna crkva slavi 18. januara, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru. Praznik se vezuje za praznik krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Za razliku od Krstovdana koji se kao uspomena na pronalaženje Časnog krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos, slavi 27. septembra, zimski Krstovdan u kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom. Posni je dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji „pada“.
Jedan od običaja vezanih za taj dan je da se u crkvi stavlja krst u vodu, pa ako se voda zaledi očekuje se rodna godina, a ako se voda ne smrzne veruje se da će godina biti oskudna.
Bogojavljenje se slavi 19. januara po novom kalendaru i posvećen je događaju koji se desio neposredno nakon što je sveti Jovan krstio Isusa Hrista. Dok je Isus izlazio iz vode, sveti Jovan je video kako se otvorilo nebo i sveti Duh u obliku golubice je sišao na Isusa Hrista, dok se sa neba čuo glas Boga Oca koji je objavio da je Isus njegov sin. Ovaj trenutak predstavlja uvođenje Isusa Hrista u spasiteljsku dužnost i početak njegove misije i propovedi. Prema hrišćanskom verovanju, do 30. godine naše ere Isus je kao živeo kao drvodelja, a tada je, u svojoj tridesetoj godini, pozvao Jovana Preteču da ga krsti.
Na ovaj praznik se u pravoslavnim hramovima osveštava bogojavljenska voda, koja se smatra lekovitom i čuva se u kućama do sledeće godine i kao zaštita od nečistih sila.
Poslednjih nekoliko godina kod nas je obnovljen običaj da se na ovaj dan u reku baca Časni krst, a mladi se takmiče ko će pre doplivati do njega. Krst bi trebao da bude napravljen od zaleđene bogojavljenske vodice, a veruje se da će pobedniku u takmičenju doneti sreću tokom cele godine.
Kod Srba postoje brojna verovanja i običaji vezani za Bogojavljenje. Veruje se da se na taj dan (18. na 19. januar), u ponoć, otvaraju nebesa i da će se svaka želja koja se tada poželi ispuniti. Postojalo je i verovanje da će neudate devojke te noći na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. Takođe se veruje i da će budućeg muža videti u snu, ako pre spavanja stave ogledalce pod jastuk.
Sveti Jovana Krstitelj, po brojnosti je na trećem mestu među krsnim slavama kod Srba. Proslavlja se, po starom kalendaru 7., a po novom 20. januara. Crkva mu je odredila sledeći dan po Bogojavljenju, kada je krstio Isusa Hrista.
Rimski vladar Irod je uhapsio Jovana i zatvorio ga u tamnicu, da bi kasnije naredio da mu odrube glavu. Jevanđelist i apostol Luka želeo je da prenese njegovo telo iz Sevastije, gde ga je Irod pogubio, u Antiohiju, svoje rodno mesto, ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku, onu ruku kojom je krstio Isusa. Prema predanju, mnoga čuda su se dešavala vezano za njegovu ruku. Na Jovanjdan, ruka je iznošena pred narod, i nekada se pojavljivala otvorena, što je značilo da će godina biti plodna, a ako je bila zgrčena, to je predskazivalo gladnu godinu.
Vreme od Božića do Bogojavljenja u nekim krajevima je poznato kao „Nekršteni dani“. Po narodnom verovanju, tada zemljom lutaju veštice i drugi demoni. Od zalaska Sunca, do prvih jutarnjih petlova, ne preporučuje se izlaženje napolje.
Jedan od običaja vezanih za taj dan je da se u crkvi stavlja krst u vodu, pa ako se voda zaledi očekuje se rodna godina, a ako se voda ne smrzne veruje se da će godina biti oskudna.
Bogojavljenje se slavi 19. januara po novom kalendaru i posvećen je događaju koji se desio neposredno nakon što je sveti Jovan krstio Isusa Hrista. Dok je Isus izlazio iz vode, sveti Jovan je video kako se otvorilo nebo i sveti Duh u obliku golubice je sišao na Isusa Hrista, dok se sa neba čuo glas Boga Oca koji je objavio da je Isus njegov sin. Ovaj trenutak predstavlja uvođenje Isusa Hrista u spasiteljsku dužnost i početak njegove misije i propovedi. Prema hrišćanskom verovanju, do 30. godine naše ere Isus je kao živeo kao drvodelja, a tada je, u svojoj tridesetoj godini, pozvao Jovana Preteču da ga krsti.
Na ovaj praznik se u pravoslavnim hramovima osveštava bogojavljenska voda, koja se smatra lekovitom i čuva se u kućama do sledeće godine i kao zaštita od nečistih sila.
Poslednjih nekoliko godina kod nas je obnovljen običaj da se na ovaj dan u reku baca Časni krst, a mladi se takmiče ko će pre doplivati do njega. Krst bi trebao da bude napravljen od zaleđene bogojavljenske vodice, a veruje se da će pobedniku u takmičenju doneti sreću tokom cele godine.
Kod Srba postoje brojna verovanja i običaji vezani za Bogojavljenje. Veruje se da se na taj dan (18. na 19. januar), u ponoć, otvaraju nebesa i da će se svaka želja koja se tada poželi ispuniti. Postojalo je i verovanje da će neudate devojke te noći na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. Takođe se veruje i da će budućeg muža videti u snu, ako pre spavanja stave ogledalce pod jastuk.
Sveti Jovana Krstitelj, po brojnosti je na trećem mestu među krsnim slavama kod Srba. Proslavlja se, po starom kalendaru 7., a po novom 20. januara. Crkva mu je odredila sledeći dan po Bogojavljenju, kada je krstio Isusa Hrista.
Rimski vladar Irod je uhapsio Jovana i zatvorio ga u tamnicu, da bi kasnije naredio da mu odrube glavu. Jevanđelist i apostol Luka želeo je da prenese njegovo telo iz Sevastije, gde ga je Irod pogubio, u Antiohiju, svoje rodno mesto, ali je uspeo da izmoli samo Jovanovu ruku, onu ruku kojom je krstio Isusa. Prema predanju, mnoga čuda su se dešavala vezano za njegovu ruku. Na Jovanjdan, ruka je iznošena pred narod, i nekada se pojavljivala otvorena, što je značilo da će godina biti plodna, a ako je bila zgrčena, to je predskazivalo gladnu godinu.
Vreme od Božića do Bogojavljenja u nekim krajevima je poznato kao „Nekršteni dani“. Po narodnom verovanju, tada zemljom lutaju veštice i drugi demoni. Od zalaska Sunca, do prvih jutarnjih petlova, ne preporučuje se izlaženje napolje.
M.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
