ČETIRI DECENIJE SLIKARSKOG STVARALAŠTVA SLOBODANA TOPALOVIĆA IZ LIPOLISTA
MAČVANSKI ĐAVO PODNO CERA
Najbolji slikar među stolarima, kako voli za sebe da kaže samouki mačvanski umetnik Slobodan Topalović iz Lipolista, izložbom u galeriji Klturnog centra u ponedeljak, 12. januara, obeležio je značajan jubilej - četrdeset godina rada. Prisećajući se vremena kada je na istom ovom mestu, tadašnjem Domu omladine, prof. Dragiša Marsenić, akademski slikar, otvorio njegovu prvu izložbu 1974. godine, s pravom se može reći da je ovaj zaljubljenik u Mačvu, konje, ravnicu, najverniji čuvar mačvanske tradicije.
- Ako ti praviš slike i radiš nešto a drugi ne uživaju u tome onda si osobenjak. A ja nikada nisam voleo da to budem. Ja sam Mačvanin glavom i bradom. Još kad bih dva veka proživeo mogao bih da slikam po mojoj Mačvi i da pevam. Moje je da slikam a sutra ako nečega bude značajnog, interesantnog za ljude oni će to popakovati i proučiti ““ rekao je Slobodan.
Tridesetak različitih slika iz prebogatog stvaralačkog opusa posmatrača vode na putovanje kroz umetnikova sećanja. Sećanja protkana bojama, mirisima i zvucima u kojima dominiraju starinski mačvanski prozori, pejzaži, kolibe, dvorišta.
- Slobodanove slike pokazuju jedan presek njegovog stvaralaštva u poslednjih sedam do deset godina. Nešto novo, ali u istom trenutku predstavljaju i pokazuju sve što ga je interesovalo u toku ove četiri decenije. Mislim da je svu svoju dušu, sve ono što duboko u sebi nosi i svu ljubav prema Mačvi pokazao na ovim slikama. Njegove kompozicije tipične su za njega, snažnog crteža, robusne, pune boja. S druge strane, možemo videti pejzaže u kojima je počeo da se pokazuje kao slikar koji ima jednu neobičnu toplinu i finu ruku kada se okreće delovima njegove ravnice. Ti su pejzaži malo drugačiji, intimniji. Ova iložba je jedna zaokružena priča kojom Slobodan Topalović svakako može da bude ponosan ““ istakla je istoričar umetnosti Sonja Petrović, kustos galerije.
Baveći se manje oblicima, a više maštovitom igrom stvarnosti, iluzijom u kojoj se odnosi između forme, boje, zvukova mogu se posmatrati kao svojstva objekta nastala umetnikovim jasnim potezima. Imaginarni pejzaži mačvanske ravnice vedrog kolorita, jak, robustan crtež, čvrsta kompozicija ne robuju zakonima, kanonima, pravilima anatomije, proporcije, geometrije ili perspektive. Toplina seoskog domaćeg ognjišta sagledanog kroz detalje izvučene iz najtananijih umetnikovih sećanja donosi priču izraženog nacionalnog indetiteta.
- Slobodan Topalović je živopisac jer u Mačvi je slikar fotograf, a onaj koji slika kičicom, bojom, na bilo kojoj podlozi on je živopisac. Oprobao se na svim podlogama i u svim tehnikama. Na kraju je postao jedna vrsta drvoresca. Njegove slike su zavičajne. Milić je Slobodana nazvao „mačvanski đavo podno Cera“ i on je verovatno nekom imaginacijom, svojom pojavom, svojim nastupom, svojom komunikacijom i odavao utisak tog đavola. On je i bio đavo ali stvaralački đavo koji je tražio nekom imaginacijom da ono što percipira, što svojim očima vidi prenese na platno. Kod njega dominiraju prozori i on je Mačvi otvorio prozor u svet - naglasio je prim. dr Predrag Tojić.
Na putovanje stazama Slobodana Topalovića, „jednog od najsugestivnijih naslednika i prenosilaca mačvanske slikarske škole“, može se zaputiti svako ko do 19. januara svrati u galeriju Kulturnog centra odakle je i krenuo pre četiri decenije pronoseći duh voljene Mačve širom planete.
Slobodan Topalović rođen je u mačvanskom selu Lipolistu. Slikarstvom se bavi od 1971. godine. Tokom četrdeset godina istrajnog rada naslikao je preko 4.500 slika i priredio četrdeset pet samostalnih izložbi po bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Izlagao je i u inostranstvu i to u Nemačkoj (Hajdelberg, Manhajm, Berlin), Švajcarskoj (Sent Galen), Francuskoj (Ševerni na Loari). Njegove slike završile su u mnogobrojnim privatnim kolekcijama, ustanovama i galerijama širom sveta. Živi i radi na svom imanju u Lipolistu gde je napravio Etno selo u kojem se nalazi galerija sa nekoliko stotina izloženih slika i atelje u kome stvara.
- Ako ti praviš slike i radiš nešto a drugi ne uživaju u tome onda si osobenjak. A ja nikada nisam voleo da to budem. Ja sam Mačvanin glavom i bradom. Još kad bih dva veka proživeo mogao bih da slikam po mojoj Mačvi i da pevam. Moje je da slikam a sutra ako nečega bude značajnog, interesantnog za ljude oni će to popakovati i proučiti ““ rekao je Slobodan.
Tridesetak različitih slika iz prebogatog stvaralačkog opusa posmatrača vode na putovanje kroz umetnikova sećanja. Sećanja protkana bojama, mirisima i zvucima u kojima dominiraju starinski mačvanski prozori, pejzaži, kolibe, dvorišta.
- Slobodanove slike pokazuju jedan presek njegovog stvaralaštva u poslednjih sedam do deset godina. Nešto novo, ali u istom trenutku predstavljaju i pokazuju sve što ga je interesovalo u toku ove četiri decenije. Mislim da je svu svoju dušu, sve ono što duboko u sebi nosi i svu ljubav prema Mačvi pokazao na ovim slikama. Njegove kompozicije tipične su za njega, snažnog crteža, robusne, pune boja. S druge strane, možemo videti pejzaže u kojima je počeo da se pokazuje kao slikar koji ima jednu neobičnu toplinu i finu ruku kada se okreće delovima njegove ravnice. Ti su pejzaži malo drugačiji, intimniji. Ova iložba je jedna zaokružena priča kojom Slobodan Topalović svakako može da bude ponosan ““ istakla je istoričar umetnosti Sonja Petrović, kustos galerije.
Baveći se manje oblicima, a više maštovitom igrom stvarnosti, iluzijom u kojoj se odnosi između forme, boje, zvukova mogu se posmatrati kao svojstva objekta nastala umetnikovim jasnim potezima. Imaginarni pejzaži mačvanske ravnice vedrog kolorita, jak, robustan crtež, čvrsta kompozicija ne robuju zakonima, kanonima, pravilima anatomije, proporcije, geometrije ili perspektive. Toplina seoskog domaćeg ognjišta sagledanog kroz detalje izvučene iz najtananijih umetnikovih sećanja donosi priču izraženog nacionalnog indetiteta.
- Slobodan Topalović je živopisac jer u Mačvi je slikar fotograf, a onaj koji slika kičicom, bojom, na bilo kojoj podlozi on je živopisac. Oprobao se na svim podlogama i u svim tehnikama. Na kraju je postao jedna vrsta drvoresca. Njegove slike su zavičajne. Milić je Slobodana nazvao „mačvanski đavo podno Cera“ i on je verovatno nekom imaginacijom, svojom pojavom, svojim nastupom, svojom komunikacijom i odavao utisak tog đavola. On je i bio đavo ali stvaralački đavo koji je tražio nekom imaginacijom da ono što percipira, što svojim očima vidi prenese na platno. Kod njega dominiraju prozori i on je Mačvi otvorio prozor u svet - naglasio je prim. dr Predrag Tojić.
Na putovanje stazama Slobodana Topalovića, „jednog od najsugestivnijih naslednika i prenosilaca mačvanske slikarske škole“, može se zaputiti svako ko do 19. januara svrati u galeriju Kulturnog centra odakle je i krenuo pre četiri decenije pronoseći duh voljene Mačve širom planete.
Slobodan Topalović rođen je u mačvanskom selu Lipolistu. Slikarstvom se bavi od 1971. godine. Tokom četrdeset godina istrajnog rada naslikao je preko 4.500 slika i priredio četrdeset pet samostalnih izložbi po bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Izlagao je i u inostranstvu i to u Nemačkoj (Hajdelberg, Manhajm, Berlin), Švajcarskoj (Sent Galen), Francuskoj (Ševerni na Loari). Njegove slike završile su u mnogobrojnim privatnim kolekcijama, ustanovama i galerijama širom sveta. Živi i radi na svom imanju u Lipolistu gde je napravio Etno selo u kojem se nalazi galerija sa nekoliko stotina izloženih slika i atelje u kome stvara.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
