MAČVA KAO VEČNA LjUBAV
Sada se opraštamo od jednog dobrog i poštenog čoveka, supruga, oca i dede porodice, novinara, profesora i književnika, moga vrlog i dragog kolege, druga i prijatelja Tomislava Jerotića. Teška bolest i neumitna sudbina odvojiše ga od nas, ali samo „fizički, dok će nje-gov duh kroz njegovih deset knjiga korespondirati s nama i mnogim njegovim čitaocima i u vremenima koja dolaze.
Biografiju Tomislava Jerotića poznaju njegovi čitaoci odavno, a naročito njegova Mačva, koju je proslavio svojim delom, kojoj je bio veran do kraja, i svim svojim intelektom nastojao da je odbrani od istorijskih izmišljotina i neistina. Mačva je bila njegova opsesija, jedina književna tema i ideja i njom se bavio u svakoj svojoj knjizi. Posle Janka Veselinovića o kojem je i knjigu napisao (zajedno sa mnom) Mačva nema većeg pisca, nema većeg svog duhovnog biografa. Ja sam ubeđen da će „ova najveća ravnica u Srbiji“, kako ju je Janko nazvao, znati ceniti intelektualni doprinos svoga sina Tomislava Jerotića, koji se svojom Mačvom bavio pola veka.
Ž. - NAZDRAVLjAO JE
U ovom, ionako neveselom vremenu, sa tugom se opraštamo od dragom nam oca, dede, brata, rođaka, kolege i prijatelja, Tomislava Jerotića. Opraštamo se u Njegovom “Glasu“, u zgradi, čijoj je izgradnji, kao direktor “Glasa Podrinja“, uz kolegu iz komercijalne službe Velimira Miloševića, ponajviše doprineo. I još u tadašnjoj sali za sastanke Redakcije, koju je želeo od trenutka kada je počeo da se bavi novinarstvom, koju je zamislio... I dok je Tomislav sedeo tu, kojih desetak metara dalje, ova prostorija je i služila toj nameni.
Otišao je prvi glavni i odgovorni urednik Radio Šapca, tada najslušanije radio-stanice u Jugoslaviji, otišao je večno vedri, za šalu i vic uvek spremni, šarmer i gorki šeret Tomislav Jerotić u - kako bi on to rekao - starijoj mladosti.
Ostao je i ostaje zauvek u srcima supruge Vere, kćerke Ljiljane, unuka Une, Danila i Filipa, zeta Miroslava, šire porodice i prijatelja.
Stigao je, za ovozemaljskog života, mnogo toga da uradi. Napisao je 11 knjiga, među kojima i: “Belu knjigu“, “Belegu“, “Odbranu Mačve“, “Mačvansku rapsodiju“ i “Mačvansku trilogiju“... za sva vremena “najlepše ravnice u Srbiji“. Zastupljen je u više leksikona i antologija, i dobitnik je mnogih vrednih, onih najvrednijih, priznanja i nagrada za radio i pisano novinarstvo, književnost i kulturno pregalaštvo.
Biografiju Tomislava Jerotića poznaju njegovi čitaoci odavno, a naročito njegova Mačva, koju je proslavio svojim delom, kojoj je bio veran do kraja, i svim svojim intelektom nastojao da je odbrani od istorijskih izmišljotina i neistina. Mačva je bila njegova opsesija, jedina književna tema i ideja i njom se bavio u svakoj svojoj knjizi. Posle Janka Veselinovića o kojem je i knjigu napisao (zajedno sa mnom) Mačva nema većeg pisca, nema većeg svog duhovnog biografa. Ja sam ubeđen da će „ova najveća ravnica u Srbiji“, kako ju je Janko nazvao, znati ceniti intelektualni doprinos svoga sina Tomislava Jerotića, koji se svojom Mačvom bavio pola veka.
Ž. - NAZDRAVLjAO JE
U ovom, ionako neveselom vremenu, sa tugom se opraštamo od dragom nam oca, dede, brata, rođaka, kolege i prijatelja, Tomislava Jerotića. Opraštamo se u Njegovom “Glasu“, u zgradi, čijoj je izgradnji, kao direktor “Glasa Podrinja“, uz kolegu iz komercijalne službe Velimira Miloševića, ponajviše doprineo. I još u tadašnjoj sali za sastanke Redakcije, koju je želeo od trenutka kada je počeo da se bavi novinarstvom, koju je zamislio... I dok je Tomislav sedeo tu, kojih desetak metara dalje, ova prostorija je i služila toj nameni.
Otišao je prvi glavni i odgovorni urednik Radio Šapca, tada najslušanije radio-stanice u Jugoslaviji, otišao je večno vedri, za šalu i vic uvek spremni, šarmer i gorki šeret Tomislav Jerotić u - kako bi on to rekao - starijoj mladosti.
Ostao je i ostaje zauvek u srcima supruge Vere, kćerke Ljiljane, unuka Une, Danila i Filipa, zeta Miroslava, šire porodice i prijatelja.
Stigao je, za ovozemaljskog života, mnogo toga da uradi. Napisao je 11 knjiga, među kojima i: “Belu knjigu“, “Belegu“, “Odbranu Mačve“, “Mačvansku rapsodiju“ i “Mačvansku trilogiju“... za sva vremena “najlepše ravnice u Srbiji“. Zastupljen je u više leksikona i antologija, i dobitnik je mnogih vrednih, onih najvrednijih, priznanja i nagrada za radio i pisano novinarstvo, književnost i kulturno pregalaštvo.
Najnoviji broj
25. april 2024.
