OPASNOST PO PŠENICU OD JESENI DO PROLEĆA

Žitni bauljar redovno se javlja u godinama kada su jeseni tople sa visokim dnevnim temperaturama a sa malo ili nikako padavina. Zato je potrebno obratiti pažnju na tek iznikle biljke ozime pšenice i ječma na kojima se larve ovog štetnog insekta hrane od septembra do kraja aprila. Prvenstveno se pojavljuju na parcelama gde je pšenica u monokulturi, ali i u delovima parcela gde se nova pšenica graniči sa parcelom na kojoj je i prethodne godine bila posejana pšenica. Zavisno od vremenskih uslova i brojnosti larvi štete mogu biti velike, a bilo je i godina kada su usevi bili presejavani.
- Žitni bauljar je insekt veličine petnaest milimetara, crne boje sa leđne strane, a smeđe na trbuhu. Larva je bledožućkaste boje, spljoštenog tela. Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu larve. Štete u jesen i rano proleće prave larve, dok odrasli prave štete u vreme voštane zrelosti pšenice. Simptomi se lako uočavaju u vidu „nestajanja“ mladih biljčica koje dovode do proređivanja useva. Mlade biljke su sa uništenom masom koja se uočava kao izgriženi ostaci mekog dela tkiva. Žilice su sklupčane. Takve biljke uglavnom daju kržljave izdanke sa slabim ili nikakvim prinosom. Osnovna mera suzbijanja je pridržavanje plodoreda, skidanje slame sa parcele, rano ljuštenje strništa ili tanjiranje. Suzbijanje se izvodi tretiranjem u jesen ili proleće kada se uoče prva oštećenja. Od insekticida se mogu upotrebiti kombinacija hloropirifos + cipermetrin („Nurelle-D“, „Konzul“ i dr.) u dozi od jedan litar po hektaru ili bifentrin („Fobos-EC“, „Talstar 10-EC“ i dr.) u dozi od 0,5 litara po hektaru. Preparat „Bifenicus“ u dozi 1,5 do 2 litra po hektaru tretiranjem zemljišta pre setve useva uz obaveznu inkorporaciju na dubini deset centimetara ““ kaže dipl. inž. zaštite bilja Slavica Maksimović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.